Donau Soja kao alternativa u borbi protiv klimatskih promena

Stručna podrška: Regionalni Donau soja centar, Donau soja tim

Poljoprivreda, šumarstvo i ostali oblici korišćenja zemljišta (poput krčenja šuma) su značajan izvor gasova sa efektom staklene bašte (GHG) sa učešćem od 24% u ukupnoj emisiji CO21. Dok se manji deo obradivih površina u svetu koristi za proizvodnju hrane, na preko 70% poljoprivrednog zemljišta proizvode se usevi za potrebe stočne hrane2. Soja ima veliki udeo, jer se više od 80% koristi u stočarskoj proizvodnji. Poznato je da Evropa prozvodi samo jednu četvrtinu svojih potreba za sojom, te da je visoka zavisnost od uvoza soje iz prekookeanskih zemalja globalni problem.

Proizvodnja soje u Južnoj Americi je vrlo često povezana sa krčenjem šuma, upotrebom pesticida koji nisu dozvoljeni  u Evropi, zagađenjem životne sredine, genetskim modifikacijama kao i velikim problemima socijalne prirode. Sa druge strane, korišćenje evropske soje sa Donau Soja ili Europe Soja sertifikatom doprinosi održivom snabdevanju soje i može biti jedno od rešenja za odgovornu poljoprivredu i proizvodnju hrane u Evropi.

Krčenje šuma- glavni pokretač emisije CO2

Poređenje lanaca snabdevanja sojom iz različitih proizvodnih regiona, do uljara u Centralnoj Evropi ukazuje na veliki potencijal soje na smanjenje klimatskih promena. Uobičajenim snabdevanjem soje iz Brazila, emituje se 7kg CO2 po kilogramu soje, dok se korišćenjem sertifikovane soje iz Evrope, oslobađa svega 0,8kg CO2 po kilogramu soje, što je čak 90% manje(3). Ova razlika objašnjava se konverzijom šuma i prirodnih travnjaka u obradivo zemljište (promena namene zemljišta) što je česta praksa u zemljama Južne Amerike. Upravo jedan od kvaliteta koji garantuju Donau Soja/Europe Soya standardi je proizvodnja soje isključivo na poljoprivrednom zemljištu, bez krčenja šuma, uništavanja prirodnih resursa i prenamene zemljišta.

Transport i udaljenost kao značajni faktori

Postoje različite sertifikacione šeme u svetu koje podržavaju održive lance snabdevanja sojom. Pored već pomenute promene namene zemljišta, ključni faktori koji utiču na emisiju CO2 su udaljenost i transport od dobavljača soje. Kratki lanci snabdevanja od evropskih proizvođača smanjuju emisiju CO2 i do 30%, u odnosu na snabdevanja sertifikovanom sojom iz prekookeanskih zemalja(3).

Donau Soja partnerstvo

Promovisanjem održive proizvodnje i korišćenja evropske soje, Donau Soja s jedne strane pruža značajan doprinos u borbi protiv klimatskih promena, dok sa druge strane pozitivno utiče na evropsku poljoprivredu, domaće proizvođače i ruralni razvoj uopšte.

Prelazak proizvođača jaja u Austriji na soju sa Donau Soja sertifikatom je samo jedan od uspešnih primera, čime sesmanjuje emisija CO2 za više od 100.000 tona godišnje. Takođe značajan potencijal za smanjenje karbonskog otiska ima i proizvodnja svinja, koja bi korišćenjem regionalne soje umesto iz uvoza, mogla smanjiti emisiju GHG i do 50%(4).

Proizvođači hrane za ribe u Skandinaviji, uzgajivači živine i trgovinski lanci u Švajcarskoj, proizvođači svinja u Nemačkoj, kao i najveći deo proizvođača jaja u Austriji samo su neki od preko 600 sertifikovanih Donau Soja partnera u Evropi koji koriste održivo proizvedenu soju sertifikovanu po najvišim standardima. Time ove kompanije potvrđuju svoj direktan doprinos u čuvanju klimatskih promena za dobrobit naše planete i budućih generacija.

I IPCC (2014): https://www.ipcc.ch/site/assets/ uploads/2018/02/SYR_AR5_FINAL_full.pdf

2 Raschka, A. und Carus, M. (2012): https:// www.iwbio.de/fileadmin/Publikationen/IW- Bio-Publikationen/Stoffliche_Nutzung_von_ Biomasse_nova.pdf

3 Donau Soja (2019), based on the Feedprint database of Wageningen University

4 SERI (2011): https://www.spar.at/content/ dam/sparatwebsite/nachhaltigkeit/produkte/ regionale-produkte/schweinefleisch-untersuc- hung-SPAR.pdf

Bilten"Za našu zemlju" broj 87, mart 2020.godine