Povrtna stenica - verni pratilac povrća u zatvorenom prostoru

Stručna podrška: dipl.inž. zaštite bilja Milan Sudimac, program menadžer za pesticide, Chemical Agrosava doo Beograd

Povrtna stenica (Nezara viridula) svuda u svetu (Amerika, Centralna i Južna Amerika, Brazil, Bliski Istok, Japan...) predstavlja ozbiljnu štetočinu na soji, a kod nas uglavnom najveće štete pravi na povrtarskim usevima. Zbog ozbiljnih klimatskih promena, a u potrazi za novim staništima, ova stenica je počela da naseljava mesta gde ranije nije bila prisutna. Ishranjuje se na velikom broju biljaka ali najviše preferira mahunarke. Tu pre svega spadaju soja, pasulj, boranija. Kod nas, za sada, najveće štete pravi na povrtarskim usevima (paradajz, paprika, krastavac). U nekim zemljama zabeležena su oštećenja i na žitaricama ali u mnogo manjoj meri.

Ono što je karakteristično za ovog insekta je veoma velika raznolikost u boji. Stenica prolazi kroz pet nimfalnih stadijuma koje nemaju krila. Četvrti i peti larveni stadijum je od svetlo do tamno zelene boje pa sve do crne sa karakteristični žutim, zelenim i crvenim oznakama. Odrasle jedinke su zelene ili crvenkasto braon boje i dobri su letači.

Stenica direktnom ishranom utiče na gubitak prinosa. Svojim stiletom prodire u biljno tkivo ubacujući svoj pljuvačni sadržaj izazivajuću promene u boji, pojave mrlja i brojne druge promene. Direktnom ishranom dovodi do usporenog porasta. Mrlje smanjuju kvalitet i konkurentnost proizvoda. Svi biljni delovi mogu biti napadnuti ali najveće štete nastaju na plodovima. Takođe je utvrđeno da prenosi spore gljivičnih oboljenja, dok povrede nastale ishranom postaju ulazna vrata za brojne viruse. Na soji povećava udeo suvih mahuna i smanjuje klijavost. Ako su mahune napadnute u ranom stadijumu obrazovanja endosperma, ne dolazi do formiranja zrna. Brazil kao zemlja sa velikom površinom pod sojom, već ima sorte koje su tolerantne na stenicu tj. ispoljavaju otpornost.

U mnogim zemljama gde ova štetočina predstavlja problem, uvedena je biološka kontrola tako da insekticidi nisu potrebni. Parazititi kao što su Trichopoda pilipes, Trichopoda pennipes i Trissolcus basalis uvedeni su kao redovna mera. Prve dve pomenute su muve koje parazitiraju odrasle jedinke stenice. Polažu jaja na odrasle jedinke i larve koje se ispile prodiru u imaga stenice i hrane se njim. Trissolcus basalis je osa koja parazitira jaja. Ženke ove ose odlažu svoja jaja u jaja stenice gde završavaju svoj razvoj u njima.

Suzbijanje - kada je niska brojnost stenica, hemijske mere nisu neophodne. Na lokacijama gde je brojnost značajnija i gde izaziva kozmetičke promene na plodovima, potrebno je primenjivati insekticide. Rano utvrđivanje prisustva je veoma bitno. Ako je brojnost u nekom usevu velika onda je istu veoma teško kontrolisati. Drugi problem je taj što većina insekticida koji dobro deluju na ovu štetočinu imaju karencu od najmanje 7 dana.

Obzirom da stenica napada plodove pred berbu, vrlo je teško uskladiti primenu insekticida sa berbom, tj. ispoštovati karencu preparata. Četvrti i peti larveni stadijum koji i prave najveće štete, pojavljuju se u najtoplijem delu dana kada treba i primenjivati insekticide. Izuzetnu pažnju treba posvetiti kvalitetu aplikacije. Prva tri larvena stadijuma stenice su dosta mali i žive sakriveno, te je poželjno koristiti nešto veće količine vode prilikom tretmana da bi se dobila bolja pokrovnost.

Kod nas su registrovani preparati iz nekoliko hemijskih grupa, dok bi samo nekoliko insekticida, zbog svojih karakteristika moglo da se primenjuje. Prilikom pregleda useva u ranijim fazama kada se primete sveže položena jajna legla, može se primeniti Alkazar u koncentraciji 0,1% (karenca 3 dana). U kasnijim fazama kada se bliži berba, primenjivati insekticide sa kraćom karencom. Kada dominiraju mlađi larveni stadijumi primeniti insekticid Plures u količini od 0,6 l/ha (6 ml na 100 m 2) čija je karenca 14 dana. Pored navedenih može se primeniti i Bifenicus u količini primene od 0,3 kg/ha (3 ml/100 m2) uz karencu od 7 dana. Insekticidi koje primenjujemo ne smeju ometati berbu i treba da zadovolje sve zdravstvene i ekotoksikološke standarde što podrazumeva dobijanje u potpunosti zdravstveno bezbednog proizvoda.

Iskustva iz prethodnih godina koja se odnose na njenu rasprostranjenost, brojnost i štete koje izaziva kod nas, upozoravaju da ovu štetočinu treba pratiti i ne dozvoliti njeno masovno širenje. S obzirom da predstavlja invazivnu insekatsku vrstu i da se ishranjuje na velikom broju biljnih vrsta, procena je da će se u budućnosti brojnost ove stenice značajno povećavati.

 

Bilten "Za našu zemlju" broj 82, 2019. godina.