Brojanje biljaka u usevu pšenice

Stručna podrška: Mr Ilija Bjelić, savetodavac, PSS Zrenjanin

Brojanje biljaka može doneti mnoge koristi ako proizvođači primenjenu agrotehniku prilagođavaju gustini useva.

O brojanju biljaka je trebalo pisati u toku jeseni ili u februaru kada je pravo vreme da se obavi ovaj važan posao. Međutim, pošto je pšenica nikla krajem januara, možda nije kasno da se proizvođači u martu upoznaju sa značajem ove mere.

Brojanje biljaka pšenice i drugih ozimih useva je veoma važan posao koji poljoprivredni proizvođači treba da obave jednom ili dva puta u toku vegetacije. Najbolje bi bilo da se prvo brojanje obavi u toku jeseni, pre zimskog mirovanja. Drugo brojanje bi trebalo obaviti na kraju zime da se ustanovi koliko je biljaka stradalo od niskih temperatura. Korist od brojanja biljaka će biti veća ako se izbroji i broj klasova zbog toga što ovo svojstvo spada u najvažnije komponente prinosa. Kada se odredi broj biljaka pšenice, treba ga uporediti sa optimalnim brojem za datu sortu. Na osnovu dobijenog broja biljaka, može se utvrditi da li su poslovi vezani za osnovnu obradu i setvu odrađeni dobro. Ako nisu, valjalo bi izvući pouku kako se načinjene greške ne bi ponavljale i sledeće godine. Druga korist je da se isplanira agrotehnika koja će se primeniti u toku proleća. Ne može se primeniti ista agrotehnika ako je broj biljaka pšenice manji od optimuma, ako je optimalan i ako je veći od optimuma.

Proizvođači treba da znaju da će se prinos useva smanjiti i u slučaju retkog, i u slučaju pregustog useva, ako se ne primeni odgovarajuća agrotehnika kojom će se korigovati neodgovarajući broj biljaka.

Kod retkog useva prinos opada zbog malog broja klasova po metru kvadratnom, u slučaju slabog bokorenja. Ako su usevi retki, treba primenjivati agrotehničke mere koje će podstaći bokorenje kako bi se povećao broj klasova po kvadratnom metru. Zbog ređeg sklopa, u ovim usevima ima manje bolesti, ali se korovi jače razvijaju pa usev ne može sam da se izbori sa njima. Zbog toga je korove neophodno suzbijati hemijskim putem.

Ako je usev pregust, postoji velika opasnost da će doći do njegovog poleganja što obavezno dovodi do slabijeg nalivanja zrna i povećanog osipanja prilikom žetve. U pregustom usevu je manje korova, ali ima više bolesti. Iz tog razloga se zaštiti od bolesti mora posvetiti veća pažnja.

Vidi se da se u usevima različite gustine mora primeniti različita agrotehnika. U slučaju veće gustine od optimalne, preporučuje se intenzivnija zaštita od bolesti, primena manje količine azota i primena inhibitora rasta kako bi se sprečila jača pojava bolesti i poleganje pregustih useva. U slučaju manje gustine od optimalne, treba valjati usev, pažljivije ga zaštititi od korova, tretirati ga biostimulatorima i jače đubriti azotom da bi se pojačalo bokorenje i da bi se sprečio jači razvoj korova.

Ako se brojanje radi jednom, najbolje ga je obaviti dok su biljke još male. Ovaj posao je najlakše i najpreciznije obaviti pre nego pšenica počne sa bokorenjem. Bokorenje obično nastupa kada pšenica razvije 3-4 lista. U fazi bokorenja se pojedinačne biljke teško mogu razlikovati pa se od jedne jako razbokorene biljke pšenice može učiniti da su dve ili tri biljke. Iz tog razloga se u fazi bokorenja moraju čupati sve biljke sa kontrolne parcelice kako bi se izvršilo njihovo razdvajanje i brojanje. Najbrže se biljke pšenice mogu izbrojati dok su još male, kada se nalaze u fazi 1-3 lista. U toj fazi nema potrebe da se biljke čupaju pa se brojanje izvodi brže i preciznije. Proizvođač može brojati biljke u svakoj fazi rasta i razvića pšenice, ali će korist biti najveća, a napor najmanji kada je pšenica još mala.

Za brojanje se najčešće koriste kvadratni ramovi dimenzija 1x1metar ili 0,5x0,5metara. Manji ram je praktičniji od većeg. Bez obzira na to koji ram se koristi, brojanje se mora obaviti na nekoliko kontrolnih mesta parcele. Što je broj kontrolnih parcelica veći, veća je i pouzdanost dobijenih rezultata.

Ako se za brojanje koristi ram dimenzija 0,5x0,5 metara, brojanje treba izvršiti na najmanje četiri mesta parcele. U tom slučaju se sabiranjem broja biljaka sa te četiri kontrolne parcele dobija broj biljaka pšenice po kvadratnom metru. Podrazumeva se da će preciznost brojanja biti veća ako je broj kontrolnih parcelica veći od četiri. Raspored kontrolnih parcelica treba biti takav da se brojanjem obuhvate različita mesta na parceli. Treba dobro paziti da ram za brojanje bude pravilno postavljen. Ako se ram postavlja tako da su mu dve stranice paralelne sa pravcem redova pšenice  može se napraviti velika greška. U tom slučaju se može brojanjem obuhvatiti jedan red više nego što bi trebalo pa će se dobiti veći broj biljaka od stvarnog. Do ove greške dolazi u slučaju kada se stranice paralelne sa redovima useva ne postave kako treba. Da bi se izbeglo pravljenje ovakvih grešaka, ram treba zarotirati tako da ni jedna stranica ne bude paralelna sa pravcem redova useva.

Postoji i drugi način brojanja uz pomoć štapa. Radi bolje ilustracije ovog načina brojanja, navešće se primer brojanja u slučaju međurednog razmaka od 12,5 centimetara koji je najzastupljeniji međuredni razmak na sejalicama koje se koriste u proizvodnji. U tom slučaju, dužina mernog štapa treba da iznosi 1 metar, a broj mesta za brojanje osam. Kada se na osam različitih mesta parcele izbroji broj biljaka u jednom redu na dužini od jednog metra, treba sabrati tih osam brojanja pa će se dobiti broj biljaka na jednom kvadratnom metru. Kao i kod brojanja uz pomoć rama, preciznost je veća u slučaju većeg broja mernih mesta.

Naši proizvođači nemaju naviku da broje sklop pšenice zbog čega uopšte nisu ni svesni grešaka koje prave u obradi i setvi. Setvena norma se određuje napamet pa se najčešće dešava da se poseje više ili manje semena nego što je potrebno. Setvena norma pšenice treba da zavisi od zahteva sorte, kvaliteta semena pšenice i uslova proizvodnje, stanja u kome se nalazi parcela. Negativne posledice neodgovarajućeg broja biljaka mogu da se ublaže prilagođavanjem nege useva gustini pšenice. Da bi se to ostvarilo, neophodno je poznavati broj biljaka pšenice (gustinu useva).

Iz tog razloga bi proizvođači trebali da praktikuju ovu korisnu meru na svim svojim parcelama. Korist od ove mere je velika u svim godinama, a naročito u atipičnim godinama kao što je 2019.

Bilten "Za našu zemlju", broj 75, mart 2019.