Pšenica – stanje useva i prihrana

Stručna podrška: dipl.inž. Aleksandar Davidov, savetodovac, PSS Novi Sad

Proizvodnu 2018/19 godinu karakteriše izrazito sušna jesen i zemljišta sa odsustvom ili neujednačenom vlagom u setvenom sloju, sa visokim temperaturama za to doba godine.

Jesenji uslovi u najvećoj meri su uticali na odabir optimalnog agrotehničkog rešenja za setvene uslove koji su postojali, i svi koji su to poštovali danas imaju pšenicu zadovoljavajućeg stanja.

Međutim, oni koji nisu posebno obratili pažnju na agrotehniku i nisu je prilagodili trenutnim zemljišnim i vremenskim uslovima, došli su u situaciju da je kod njih, a to je kod velike većine naših poljoprivrednih proizvođača, obesmišljen optimalni agrotehnički rok izostankom uslova za ujednačeno klijanje i nicanje.

Izostalo je klijanje i nicanje biljaka unutar jesenjih agrotehničkih rokova ili je došlo i do značajne redukcije broja poniklih biljaka unutar optimalnog roka sa izraženom pojavom uginulih biljaka u samoj fazi nicanja usled zemljišne suše. Gubici u sklopu biljaka su na nivou do 20 % što nije alarmantan podatak i dalji razvoj useva zavisiće od uslova koji budu vladali u narednom periodu. Trenutno se pšenica, u dobrom delu ukupnog setvenog sklopa, nalazi u fazi nicanja, u fazi jednog, dva i tri lista.

Varijabilnost razvojnih faza pšenice na velikoj većini parcela uslovljava ove godine potreban poseban odnos prema svakoj parceli i detaljan pregled sa N–min analizom.

Prilikom pregleda parcela važno je za dalje postupanje odrediti procentualnu zastupljenost biljaka pšenice po razvojnim fazama.

Za kvalitetnu preporuku ili odluku šta i kako postupati sa pšenicom, mora se sagledati koliko biljaka se nalazi u fazi pred i u samom bokorenju, koliko biljaka je sa jednim ili dva lista, a koliko biljaka će nići ovih dana usled povoljnih temperatura za klijanje, nicanje i dalji razvoj pšenice.

Ovo se naglašava iz razloga odnosa pšenice prema temperaturi i njenog daljeg razvoja, odnosa pšenice prema potrebama za hranivima u odnosu na zastupljenost razvojnih stadijuma na parcelama pod pšenicom, mogućnosti usvajanja hraniva i ukupnih potreba za azotnim hranivom u skladu sa svim faktorima rasta i razvića na koje možemo uticati.

Pšenica niče, klija već pri temperaturama od 6C, bokori se do 15C (20C), u isto vreme kod temperatura preko 17C kreće i u intenzivan porast (vlatanje). Sa druge strane biljke koje su nikle jesenas, u uslovima koji nisu obilovali vlagom, formirale su primaran koren koji nije imao uslova da duboko prodre u zemljište i formirale su slabije razvijeno sekundarno korenje. Biljke koje sada niču, kreću u svoj razvoj u nešto povoljnijim uslovima vlažnosti zemljišta. Pitanje koje je veoma značajno i velika je nepoznanica, je koliko će do sada ponikla pšenica imati vremena da se razvije, ali u dovoljnoj meri da iznese adekvatan planiran prinos koji bi na zadovoljavajući način pokrio troškove proizvodnje i stvorio akumulaciju za onoga ko je proizvodi.

Kao posledica suve jeseni, može se očekivati i redukcija produktivnog bokorenja i smanjenog broja klasova na jedinici površine kod značajnog broja parcela pod pšenicom.

Nada da se to ipak neće desiti je da će naredni period biti nešto hladniji sa temperaturama ispod 15C, kada će pšenica moći, na većem delu parcela, da kompenzuje smanjen sklop intenzivnijim produktivnim bokorenjem. Za ovo je potrebna niža temperatura vazduha i smanjena ukupna suma temperatura. Ovakvi uslovi bi trebali da joj omoguće da pšenica ne skrati fazu bokorenja, ne smanji masu sekundarnog korenja i pogura je u dobroj meri kompletno razvijenu ka sledećoj razvojnoj fazi, ka fazi intenzivnog rasta — vlatanju.

Sve ovo vodi ka tome da možemo, u zavisnosti od uslova, dobiti dobro razvijene biljke u nadzemnom delu, ali i da se iznenadimo prinosom. Svakako postoji bojazan da se ovakav scenario možda i neće desiti i da ipak slabiji korenov sistem neće biti u stanju da iznese svoj zadatak obezbeđenja dovoljnih količina hraniva kada su potrebne u najvećim količinama, a to je u fazama razvoja nakon cvetanja.

Idealno za pšenicu bi bilo da u narednom periodu od bar 20–25 dana, nastupi dovoljno dug period sa temperaturama ispod 15C, da ona koja je nikla i ona koja niče ipak prođe kroz svoje razvojne stadijume ukorenjavanja, razvoja primarnog i sekundarnog korena i ukupnog produktivnog bokorenja u zadovoljavajućoj meri. To znači da bi nam za pšenicu odgovarao relativno hladan februar i mart.

Ovakva situacija svakako ukazuje da prihranu ozime pšenice u ovom trenutku, moramo sagledavati u svetlu slabijeg bokorenja, posebno produktivnog, slabije razvijenog primarnog i sekundarnog korenovog sistema, njegove manje mase, slabijeg prožimanja zapremine zemljišta i manje dubine prostiranja.

Što se tiče preporuka za prihranu pšenice, situacija je dosta složena. U vidu se mora imati nekoliko činjenica.

Prva je da postoji dosta nerazloženih žetvenih ostataka od prethodnih useva, koji u uslovima suve i tople jeseni nisu stigli da se razlože. Određenu količinu azotnih hraniva moramo obezbediti i za slučaj da izbegnemo azotnu depresiju u vreme kada pšenica bude imala velikih potreba za hranivima u periodu kada i zemljište uđe u zonu optimalnih temperatura za razgradnju i mineralizaciju organskih ostataka. Ovde se prvenstveno misli na faze vlatanja i kasnijeg nalivanja zrna, kada može doći do situacije da na pojedinim parcelama ograničavajući faktor prinosa bude tzv. azotna depresija izazvana neadekvatnim odnosom azota i ugljenika u zemljištu.

Druga činjenica je da usled nejednakog razvoja pšenice i različitih faza u kojima se pšenica nalazi, imamo i različite trenutne potrebe za hranivima na svakoj pojedinačnoj parceli. Ako se zna da je slabije razvijen korenov sistem i prožimanje korenom zauzima manju zapreminu zemljišta, onda se mora pomeriti tehnologija prihrane u pravcu primene ili aplikacije azotnih hraniva u više navrata. To znači da prihranu, koja se radila u jednom navratu u situacijama kada su potrebne količine azotnih hraniva iznosile do 60 kg/ha, sada moramo podeliti u dva „obroka” sa količinom primenjenih hraniva u zavisnosti od zastupljenosti pojedinačnih razvojnih stadijuma biljaka pšenice na svakoj pojedinačnoj parceli.

Kod parcela sa utvrđenom analizom, veća potreba za hranivima podrazumeva da se prihrana izvede u bar tri puta.

Ovog proleća, nakon rodne godine i značajnog spaljivanja organskih ostataka (nedozvoljenog i štetnog) na velikim površinama, neki okvirni prosek potreba pšenica se kreće od 80 do 120 kg čistih azotnih hraniva. Radi se o dosta velikim količinama čistih hraniva koje treba dodati pšenici u složenoj situaciji u kojoj se ona nalazi.

Svakako usled manje zapremine zemljišta koje koren pšenice prožima, sigurno je potrebno povećati količine azotnih hraniva za bar 20 %, sa svešću da time obezbeđujemo optimum uslova za pšenicu, ali i deo azota koji će ostati za neki naredni usev. Posebna priča je zastupljenost azotnih hraniva po slojevima po kojima se radi N min analiza. Čak se pojavila dilema ali zbog manje zapremine korena treba raditi samo dve dubine...Metodika N min analize odnosi se na pitanje bilansiranja potrebnih hraniva koji se nalaze u profilu zemljišta koji svojom dubinom od 90 cm značajno utiče na ishranu biljaka pšenice i pri jakom i razvijenom korenu tako i pri slabije razvijenom korenovom sistemu i da se jednostavno azot u toj dubini profila pomera zajedno sa vlagom u dovoljnoj meri da značajno utiče na obim i kvalitet ishrane pšenice.

Tačne preporuke se mogu dati samo kada ispred sebe imamo urađenu analizu i pregled stanja vlaznosti zemljišnog profila do 90 cm dubine i sadržaja mineralnog azota u istom profilu.

Preporuka je da se u prvim prihranama koriste đubriva kao što su KAN, AN, a kasnije korekcije da uzmu u obzir i UREU.  Ovo se preporučuje iz razloga veće brzine delovanja i pristupačnosti hraniva biljkama, kao i izbegavanja, u ovim uslovima, nepotrebne potrošnje energije od strane uslovno rečeno, oslabljenih, nedovoljno razvijenih biljaka pšenice za usvajanje i ugrađivanje u razvoj tkiva biljaka azota poreklom iz karbamida. Snežni pokrivač krajem prethodne i početkom ove godine kao i u periodu zadnje nedelje januara meseca, sačuvao je nikle biljke pšenice od talasa niskih temperatura, i pored toga doneo dosta azota i vlage. Računa se da 1 cm/ha snežnog pokrivača, donese u zemljište 1 kg čistog azota.

Ovaj azot i prispelu vlagu, moramo uzeti u obzir pri bilansiranju hraniva koje ćemo upotrebiti za prihranu, jedina je nepoznanica količina azota po slojevima i sadržaj vlage i njeno kretanje po istim slojevima, i naravno pitanje da li će se i koliko ukrstiti putevi vlage, azota i slabije razvijenog korena biljaka pšenice.

Vlage trenuto ima dovoljno za nicanje, a i temperature ovih dana pogoduju kako razvoju već nikle pšenice tako i klijanju i nicanju semena koje je u setvenom sloju čekalo povoljne uslove. Ovim otopljenjem posejana polja se popunjavaju novoniklim biljkama, ali postoji razlog za brigu i glavobolju zbog mogućih budućih golomrazica koje mogu značajno oštetiti svaku biljku koja nije u razvojnoj fazi u kojoj je otporna na niske temperature. Bitno je naglasiti da jedan od prvih prolećnih poslova u ratarstvu, prihranu strnih žita treba raditi pred i u fazi povećanih potreba za hranivima, što je kod strnih žita faza pred ili u samom bokorenju i da se poljoprivredni proizvođači nikako ne vezuju za datume kada su to uobičajeno radili, jer nemamo uobičajenu proizvodnu godinu.

Preporuka je da se posveti pažnja svakoj pojedinačnoj parceli u odluci kada se radi prihrana, a svakako izbor hraniva i količine primenjenih hraniva se odrediti na osnovu agrohemijskih analiza zemljišta preko Poljoprivrednim stručnih službi.

Procena prinosa se ne može raditi u ovom trenutku jer svi faktori koji utiču na prinos su jako podložni valijacijama i sadašnje procene bi bile na nivou špekulacija, a ne stvarnog stanja, kao ni procena o eventualnoj potrebi presejavanja parcela. Što se toga tiče nema ni potrebe žuriti u ovom trenutku sa time.

Bilten "Za našu zemlju", broj 74, februar 2019.