Najznačajnije skladišne štetočine

Stručna podrška: dipl.inž. zaštite bilja Maja Sudimac, PSS Pančevo

Održavanje higijene skladišta i kontrola prisustva insekata je primarna za očuvanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. Ukoliko se uspešno savladaju sve prepreke tokom poljoprivredne proizvodnje, nedopustivo je izazvati gubitke lošim postupkom čuvanja proizvoda.

U skladištima poljoprivrednih proizvoda se može pronaći veliki broj različitih vrsta insekata. Godišnje mogu da unište i do 9% uskladištenih proizvoda u razvijenim zemljama, a čak i 20% u zemljama u razvoju. Osim direktne štete koju nanose, doprinose i zagađivanju proizvoda u vidu: prisustva živih insekata i insekatskih produkata.

Preduslov za kvalitetno skladištenje robe je čist objekat bez ostataka prethodno skladištenih proizvoda. Obavljanje detaljne dezinsekcije primenom insekticida dozvoljenih za tretman skladišta pre unosa proizvoda, deratizacija i ostale mere za sprečavanje pojave glodara u skladištu kao i fumigacija tokom skladištenja, obezbediće da proizvod ne bude oštećen od strane insekatskih vrsta koja se hrane zrnom. Poseban oprez je kod primene insekticida koji su namenjeni za tretman skladišta bez prisustva proizvoda i kao takvi NE SMEJU se koristiti kada je proizvod već unet u skladište.

Vlažnost i temperature koje vladaju u skladišnom prostoru su preduslov za mogućnost prenamnoženja insekata ali i za pojavu fitopatogenih bakterija, pa se mora voditi računa o ispunjenosti zahteva. Optimalna temperatura za razvoj većine sladišnih insekata je između 25 do 33C . Upotreba ventilacije je najčešće korišćena metoda za snižavanje temperature u skladištima. Uduvavanjem spoljašnjeg vazduha temperatura žita u skladištima može da snizi temperature i do 10C, što značajno utiče na smanjenje populacije skladišnih insekata.

Prema biologiji i ekologiji, insekti štetočine uskladištenih proizvoda se mogu podeliti u nekoliko grupa:

■ Insekti čije se larve hrane i razvijaju unutar zrna i napadaju i oštećuju zdrava zrna – primarne štetočine (imaju sposobnost da oštete potpuno zdrava zrna i da se u njima razvijaju i razmnožavaju): žišci, žitni moljac;

■ Sekundarne štetočine, koje nisu sposobne da oštete zdrava, neoštećena zrna; često se javljaju prilikom skladištenja žitarica sa povećanom vlagom, povećanim brojem oštećenih, lomljenih, ispucalih zrna na kojima se mogu normalno razvijati (brašnari);

■ Vrste koje se hrane micelijumima gljiva koja se razvijaju na zrnima – mikofagne vrste;

■ Vrste koje se hrane skladišnim štetočinama – predatori i parazitoidi;

■ Vrste koje se hrane uginulim insektima i njihovim delovima;

■ Slučajne vrste.

Pregled uzorka čuvane robe na prisustvo štetnih organizama se vrši prosejavanjem kroz sistem sita na različitim otvorima tako da se štetočine izdvajaju prema veličini. Najkrupniji insekti, kao što je veliki brašnar, ostaju iznad prvog sita, dok žišci prolaze sito sa otvorima od 3mm.

Bilten "Za našu zemlju", broj 74, februar 2019.