Zaštita mrkve od bolesti i njeno čuvanje

Stručna podrška: mr Gordana Forgić, konsultant u zaštiti bilja Sombor, internet stranica www. agrolekar.rs

BOLESTI MRKVE TOKOM VEGETACIJE

Pepelnica mrkve — Erysiphe herlacei (sin. Erysiphe umbelliferum)

Pepelnica se često javlja u epifitotičnim razmerama na svom korenastom povrću koje se kod nas gaji (mrkvi, celeru, peršunu, paštrnaku) na kojima i slabije zaraze znatno pogoršavaju kvalitet lišća za upotrebu u svežem ili sušenom stanju. Na lišću i lisnim drškama pepelnica se ispoljava u vidu beličaste navlake od micelije i organa za razmnožavanje. Razvoju bolesti pogoduje toplo vreme sa velikom relativnom vlažnošću vazduha.

Veoma značajna oboljenja na korenastim povrtarskim biljkama su razne pegavosti, a najznačajnije su siva pegavost lista čiji je prouzrokovač Septoria spp. kao i crna pegavost (palež) lista čiji je prouzrokovač Alternaria sp.

Siva pegavost lista (Septoria spp.)

Na lišću sa sivom pegavošću se javljaju sitne, hlorotične pege sa mrkocrvenim ivicama u okviru kojih tkivo nekrotira. Pege su okruglog ili nepravilnog oblika koje se spajaju i tada dolazi do sušenja i propadanja listova. Pored na listovima, pege se mogu naći i na lisnim drškama, i ono što je značajno za ovu bolest je da se patogen prenosi semenom. U okviru pega mogu se zapaziti sitna crnkasta telašca koja predstavljaju reproduktivne organe gljive.

Crna pegavost, palež lista (Alternaria spp.)

Pege koje se javljaju usled infekcije ovim patogenom su koncentrične i mrke boje, da bi na kraju dobile crnu boju. Usled napada ovog patogena može doći do potpunog uništenja lisne mase.

 

Trulež korena mrkve (Sclerotinia spp.)

Trulež korena mrkve se često javlja u polju ukoliko se ne poštuje plodored, ukoliko se sprovodi neadekvatno navodnjavanje, ukoliko imamo velike količine padavina tokom jeseni, ako je primenjena gusta setva mrkve i ako je ostvaren mali međuredni prostor, ukoliko je loše provetravanje useva i dr.

Za uspešnu zaštitu od gore navedenih bolesti tokom vegetacije, potrebno je da se sprovodi kontinuirana zaštita fungicidima tokom cele vegetacije, da se poštuje plodored, da se obavezno koristi sertifikovano seme, a sve u cilju održavanja zdravog useva. Kao rezultat dobre zdravstvene ispravnosti useva tokom vegetacije, dobija se zdrav krajnji proizvod. Potrebno je naglasiti da se održavanjem dobrog zdravstvenog stanja useva primenom fungicida tokom vegetacije, doprinosi kvalitetnijem čuvanju i skladištenju korenastog povrća nakon vađenja.

ČUVANJE MRKVE

Skladištenje mrkve treba da očuva njen kvalitet u najvećoj mogućoj meri i u najmanjoj meri prouzrokuje pojavu bolesti na uskladištenom proizvodu. To se postiže mnogim merama pre skladištenja kao i tokom samog čuvanja.

Najvažnije bolesti mrkve tokom čuvanja su Sclerotinia spp, Rhizopus spp. Botrytis spp. i Alternaria spp. Sve one prouzrokuju različite simptome na korenu mrkve koji umanjuju tržišnu vrednost ovog proizvoda, a ponekad ga čine u potpunosti neupotrebljivim. Njihova pojava može biti umanjena ukoliko se uklanjaju oštećeni korenovi pre samog skladištenja, ukoliko se primenjuju higijensko- sanitarne mera i pri primeni adekvatnih uslova čuvanja.

Od svih bolesti koje se javljaju tokom čuvanja mrkve, značajna je pojava Sclerotinia spp., usled čije pojave koren postaje mekan i vodnjikav sa veoma uočljivom belom micelijom na samom korenu. Crna trulež mrkve koju prouzrokuje Alternaria radicina, karakteristična je po tome jer se pojavljuju crne ulegnute fleke, kada dolazi do sužavanja vrha korena, a infekcija ovim patogenom nastaje preko lisnih drški u polju tokom vegetacije.

Kako bi se mrkva održala u dobrom zdravstvenom stanju i kako bi se izbeglo isušivanje korenova, najbolje je da se čuvaju na temperaturi od 0 - 1C (temperatura od —1C će izazvati izmrzavanje proizvoda) i pri relativnoj vlažnosti vazduha od najmanje 95%.

Optimalna temperatura čuvanja mrkve od pojave “crnog korena” koju prouzrokuje Alternaria blight i pojave sušenja korena čiji je prouzrokovač Phomopsis spp. je 1-2C i vlažnost vazduha 80-85% (Gorkovenko, V,S.,1991.)

Pored čuvanja mrkve u skladištima, ona se uspešno može čuvati i u trapovima kako podzemnim tako i nadzemnim. Priprema trapa za čuvanje mrkve podrazumeva da na dno treba staviti sloj slame od oko 20 cm, a složeni sloj mrkve ne sme preći 60 cm i nakon toga je potrebno pokriti mrkvu slojem slame od takođe 20 cm. Između mrkve u trapu može se staviti sloj čistog i umereno vlažnog peska. Pesak sprečava gubljenje vlage, preterano zagrevanje, širenje bolesti…

Čuvanje mrkve u kućnim uslovima podrazumeva odlaganje korena mrkve u gajbicama, kutijama na čije dno se stavlja pesak, zemlja ili papir kao izolacioni materijal. Između slojeva je takođe potrebno staviti izolacioni materijal. Napunjenu ambalažu pokriti, najbolje je čuvati u podrumu ili drugim prostorijama gde nema opasnosti od izmrzavanja. Miševi mogu oštećivati uskladištenu mrkvu pa je stoga potrebno obezbeditizaštitu od ovih štetočina.

Ako se koren mrkve pre čuvanje pere, u tom slučaju može doći do ljuštenje pokožice što može dovesti do lomljenja korena mrkve. Smanjeno ljuštenje, postiže se blagim i kraćim pranjem, umanjuje gubljenje vode i dehidracija mrkve tokom čuvanja kao i uvenuće mrkve. Nakon pranja, koren mrkve treba skladištiti i ne dozvoliti da tako oprana ostane duže vreme na otvorenom.

U slučaju da se mrkva iznosi iz skladišta i otprema kupcu odjednom, uskladištenje i čuvanje mrkve najpovoljnije je u rinfuzi. Ukoliko se proizvod otprema sukcesivno, u manjim količinama, čuvanje u sanducima je bolje rešenje.

Bilten "Za našu zemlju", broj 73, januar 2019.