Prolećna predsetvena priprema zemljišta

Stručna podrška: dipl.inž.polj. mehanizacije Nikola Škrbić, PSS Institut Tamiš, Pančevo

Najzastupljeniji tip osnovne obrade zemljišta kod nas je konvencionalna obrada raonim plugom, gde je pokrivenost zemljišta biljnim ostacima strnina ili ekvivalent drugih gajenih biljnih vrsta u periodu kritičnom za eroziju manja od 15%. U ovaj tip obrade ubrajamo i sve one obrade izvedene oruđima sa radnim organima druge konstrukcije gde je zadovoljen uslov u pogledu pokrivenosti biljnim ostacima.

Predsetvena priprema zemljišta, ima zadatak da ukoliko je to potrebno pomogne u prilagođavanju fizičko-mehaničkih karakteristika zemljišta (gustina, veličina zemljišnih agregata) koje odstupaju od zahteva definisanih. Istovremeno predsetvena priprema se koristi za unošenje hraniva u setveni sloj zemljišta. Često se pred predsetvenu pripremu postavlja zadatak smanjenja populacije korova. Pri pokušaju da se to ostvari, treba da se držimo pravila „da nicanje i početni porast gajenih biljaka oslanjamo na vlagu u zemljištu akumulisanu tokom zime“, što znači minimalno pomeranje i mešanje zemljište, tj. minimalno isušivanje. Činjenica je da tokom aprila i prve polovine maja imamo male količine padavine ili one čak i u potpunosti izostaju.

RAVNANJE ZEMLJIŠTA

Ukoliko je tokom jesenje obrade zemljište poravnato, tako da su odstupanja odstupanja- neravnine na međurednom rastojanju biljne vrste koju nameravamo da gajimo, manja od dubine setve, onda nam je dovoljan jedan prolaz priključkom za predsetvenu pripremu i to u vreme neposredno pred setvu. U suprotnom, ukoliko su ta odstupanja veća, potrebno je veće pomeranje zemljišta, što se obavlja u dva prohoda predsetvene pripreme. Treba se truditi da se prohod ravnanja obavi pred zimu. Ako se ne stigne, treba imati u vidu da se dosta često u našim uslovima, krajem januara i tokom februara, pojavljuje nekoliko dana sa uslovima kada ravnanje može da se izvede. Najvažniji radni organ na setvospremaču u tom slučaju je segmentirana ravnajuća daska koja treba da je nazubljena, sa dimenzijama zuba približnim dubini setve i elastično vezana za ram.

Brisači tragova točkova pogonske mašine su nužno zlo na setvospremačima. Zadatak im je da rastresu sabijeni trag točkova i na taj način ujednače stanje zemljišta u zahvatu priključka, što obično ne daje zadovoljavajući kvalitet pogotovo kada su tragovi dublji od 10 cm. Tragovi pa time i brisači se izbegavaju adekvatnim izborom i pripremom pogonske mašine.

Značajnu ulogu u poravnavanju imaju i valjci na setvospremaču, kako je to predstavljeno  na Slici 3, koji omogućavaju održavanje radne dubine radnih organa setvospremača, ali i istovremenu stabilizaciju setvene posteljice, dok elastični prsti rastresaju površinski sloj do dubine setve.

IZBOR RADNIH ORGANA ZA RASTRESANJE, RAZBIJANJE GRUDVI I MEŠANJE SETVENOG SLOJA

Zavisno od tipa i stanja zemljišta za predsetvenu pripremu su na raspolaganju različiti tipovi (Slika 4.) radnih organa.

Radni organi a, b i e su efikasni u razbijanju grudvi, manje mešaju setveni sloj, tj. manje ga izlažu isušivanju, ali su manje efikasni u odstranjivanju korova, i povoljni su za teže tipove zemljišta. Radni organi tipa c i d su efikasni u odstranjivanju korova ali intenzivno iznose vlažni sloj na površinu, povoljni su za lakša, a izuzetno nepovoljni za teže tipove vlažnih zemljišta. Sve konstrukcije setvospremača sa na Sl.4. navedenim radnim organima su osetljivi na prisustvo biljnih ostataka na površini, tako da veoma teško mogu da se koriste kod konzervacijskih sistema obrade. Najčešća greška naših poljoprivrednika je da biraju krute klinove velike dužine, preko 200 mm i to na konstrukcijama bez dobre kontrole radne dubine. Tako nepotrebno otvaraju zemljište suprotno zahtevima, izlažu ga isušivanju i povećavaju utrošak goriva.

Za postizanje optimalne poroznosti zemljišta, nekad je neophodno da se zemljište sabije. Istovremeno sa sabijanjem dolazi i do razbijanja grudvi. Valjanje se obično kombinuje sa drugim operacijama obrade, tj. radni organi za valjanje su integrisani u setvospremače ili sl. Valjci se razlikuju po obliku i težini.

U poslednje vreme je valjanje kao samostalna operacija veoma popularno. Primenjuje se za popravku neadekvatno izvedene osnovne obrade. Odlikuje ga nekontrolisano sabijanje, nepotrebno i preterano usitnjavanje površinskog sloja zemljišta što predstavlja idealnu osnovu za pojavu pokorice i ispiranje razbijenih zemljišnih strukturnih agregata u podoranični sloj, što se kasnije manifestuje kao „plužni đon“.

TRAGOVI TOČKOVA POGONSKE MAŠINE

Nosivost zemljišta je najmanja kada je vlažnost zemljišta oko optimalne poljske vlažnosti što iznosi 70-85% od poljskog vodnog kapaciteta zavisno od tipa zemljišta, što je najčešći slučaj stanja zemljišta u vreme predsetvene pripreme. Povećanjem snage traktora povećana je i težina, ali zbog realizacije vučne sile neophodan je dodatni balast. U predsetvenoj pripremi zemljišta treba izbeći povećanje težine, skinuti tegove jer kako se u Tabeli 1.vidi, na taj način smanjujemo dubinu traga točkova, ali pored toga potrebno je i udvajanje točkova što omogućava kvalitetan rad bez brisača tragova.

Na Slici 7. (početak aprila) levo, zemljište poravnato pred zimu i pripremljeno pred setvu adekvatnim oruđem, desno, priprema izvedena istog dana bez jesenje-zimske pripreme, gde je potreban još jedan prolaz. U oba slučaja su izvedena dva prohoda ali različitim setvospremačima u različito vreme.

Kod konzervacijskih sistema obrade, gde je pokrivenost zemljišta veća od 30%, najčešće se predsetvena priprema ne obavlja i ona se prepušta sejalicama, to se pre svega odnosi na pomeranje biljnih ostataka van zone setve u međuredni prostor. Savremene sejalice za širokorede useve imaju daleko manje zahteve prema predsetvenoj pripremi. Opremljene su dodatnim uređajima koji istovremeno sa setvom stvaraju neophodne uslove za ujednačenu dubinu, raspored semena i ujednačeno nicanje.

Bilten "Za našu zemlju", broj 73, januar 2019.