Semenarski sektor i izazovi koji ga čekaju

Stručna podrška: dipl.inž. Aleksandar Davidov, savetodavac, PSS Novi Sad

Stiče se utisak da je problematika iznesena zadnjih meseci na nekoliko semenarskih skupova uslovljena narušavanjem dosadašnjeg sklada između važećih zakonskih rešenja, postojećih definicija unutar sektora semenarstva i promena u okruženju u kojem semenarstvo egzistira.

Promene nastaju ili su u najavi nastale usklađivanjem sa zakonskim rešenjima, koja se odnose na delove poljoprivredne politike EU, velikim pritiscima moderne poljoprivrede na životnu sredinu, naučno - tehnološkim razvojem na polju oplemenjivanja bilja i korišćenjem postojećih pravnih okvira za regulaciju sasvim novih odnosa u sistemu koji reguliše intelektualnu svojinu i patentno pravo unutar semenske industrije. Ovde se mora napomenuti da još ne postoji konsenzus oko moralnih i etičkih principa potrebnih za primenu u određenim novonastalim situacijama u samom sektoru semenarstva. Ako se složimo i prihvatimo postojanje promena unutar sektora semenarstva, moramo se složiti da su promene dovele do složenije i slojevitije strukture semenarskog sektora i uspostavljanja složenijeg odnosa unutar čitavog sistema proizvodnje, dorade, distribucije i upotrebe semena.

Poljoprivredna politika EU i njena određenja u pojedinačnim delovima, donose za nas na ovim prostorima, novu kategoriju semena, definisanu kao farmerovo seme. Za nas je to tzv. seme sa tavana čija je upotreba bila zabranjena, a potom dozvoljena pravilnikom samo za određene biljne vrste i u određenoj količini ili na određenoj površini.

Navedena kategorija ne bi bila problem da i sada egzistira kod nas, da je moguće i da je prihvatljivo izuzeti poljoprivredna gazdinstva ili površine na kojima je to seme upotrebljeno iz sistema podsticaja, čime bi se postigla niska zastupljenost takvog semena u setvenoj strukturi i ukupnim površinama.

Po važećem zakonodavstvu Republike Srbije iz oblasti poljoprivrede, više zakona tretira ovu oblast direktno kroz zabranu korišćenja nedeklarisanog semena ili indirektno, pozivajući se na obavezu integralnog pristupa u poljoprivrednoj proizvodnji i dobroj poljoprivrednoj praksi kao obaveznom principu koji se primenjuje unutar poljoprivredne delatnosti koja se obavlja.

Međutim, stvarnost je takva da moramo prihvatiti činjenicu u kojoj postoje novi učesnici u sistemu semenarstva kao i da postoji nova kategorija semena, i da se semenarski sektor mora prema njima i njoj odnositi, usvojiti ih i ponašati na isti način kao i prema drugim uspostavljenim kategorijama semena, trudeći se da izgradi sistemski okvir i za takvu vrstu semenarenja (proizvodnja, kontrola, dorada, distribucija, upotreba), obezbeđujući okvir za egzistenciju svih kategorija i učesnika u sistemu semenarenja, koje sa ovom kategorijom dobija sasvim novo ruho. Uz dobru organizaciju i adekvatna sistemska rešenja, moguća je „win win“ kombinacija rešenja za sve činioce i učesnike semenarstva i generalno unapređenje i razvoj čitavog sektora.

Veliki pritisci moderne poljoprivrede na životnu sredinu uslovili su značajno povećanje površina pod organskom proizvodnjom i značajnim potrebama za organskim semenom koje bi odgovaralo ovakvom vidu poljoprivredne proizvodnje. Organsko seme kao nova kategorija unutar ostalih kategorija semena, je novi izazov unutar sektora i industrije proizvodnje semena. Njegovo definisanje, postupci proizvodnje, kontrole i distribucije, su tek predmet ozbiljnih razmatranja i razrada i izazov koji je pred svima nama koji se na bilo koji način bavimo proizvodnjom ili učestvujemo u sistemu proizvodnje semena.

Naučno tehnološki razvoj na polju oplemenjivanja bilja i pravna regulativa unutar sistema koji reguliše intelektualnu svojinu i patentno pravo, su još jedan od izazova koji su se našli pred semenarstvom. Svaki tehnološki skok i tehnološka inovacija u odnosu na civilizaciju unutar koje se dešava, mora obezbediti konsenzus oko osnovnih moralnih i etičkih principa koji su zadovoljeni u odnosu na promene koje nose nova rešenja i tehnologije.

Nagli i ubrzani razvoj nauke i tehnike, naročito unutar biotehničkih nauka, doveo je do raskoraka na tom polju. Genetička i genetska manipulacija, stvaranje novih organizama i uspostavljanje patentnog prava nad njima, je sasvim nova kategorija u pravnom smislu uređenja pravnih odnosa između živih organizama. Etički i moralni principi dovedeni su pred vrata potrebnih novih promena u njihovim shvatanjima. Patentno pravo, pravo vlasništva jednog organizma nad drugim, može da se tumači kao novi sistem odnosa kojim se uspostavljaju drugačije relacije unutar postojećih etičkih principa zasnovanih na verovanju u jednog stvaraoca.

Sa druge strane ostaje pitanje opravdanosti postojanja patentnog prava na nizu generacija nastalih iz prve generacije koja jeste izvorno stvorena unutar sistema onih koji imaju na to priznato pravo. Zašto je to pravo nasledno? Koliko je organizam iz umnožavanja isti u sledećoj generaciji, a znamo da nije nego je samo sličan i ne znamo koliko i da li je onda u redu da se patentno pravo produžava i koliko u budućnost? Kod dosadašnjeg sistema semenarenja je to rešeno određivanjem broja generacija do kojih se neko seme može proizvoditi, međutim uvođenjem novih kategorija semena (farmerovo seme, organsko seme), kao i genetskim intervencijama stvarajući sasvim nove organizme koji liče ali nisu sasvim ono na šta liče, otvara se čitava lepeza pitanja na koje semenarski sektor mora da da odgovor.

Početak rešavanja i osnov za uspostavljanje pravilnog odnosa prema postavljenim pitanjima mogli bi dati odgovore na neka od pitanja:

• Da li je seme samo ono što je sertifikovano, a ako jeste, za svaku kategoriju mora biti definisana sertifikacija, pa i za nove navedene kategorije?

• Kako će se definisati proizvodnja semena?

• Kako će se definisati : dorada, distribucija, promet i upotreba semena?

• Kako rešiti sledljivost semena i postupaka sa njim u složenijim uslovima?

Problematika semenarstva i promene koja su došle vremenom, uslovljavaju potrebu prestruktuiranja, uspostavljanjem slojevite strukture semenarskog sektora. Čitav sektor ima potrebu za prestruktuiranjem i uspostavljanjem čvrste krovne strukture koja bi objedinila zahteve vremena i obezbedila zaštitu i održanje najvažnijeg sektora u poljoprivredi čvrstog i stabilnog, u sve varijabilnijim uslovima stvaranja, umnožavanja, kontrole i distribucije unutar poslovanja sa semenom.

Bilten "Za našu zemlju", broj 73, januar 2019.