Neke karakteristike koje su obeležile zaštitu ratarskih biljnih vrsta u 2018. godini

Stručna podrška: dipl.inž. zaštite bilja Maja Sudimac, PSS Pančevo

Retko se dešava da na kraju jedne godine, sumirajući ukupne rezultate, kažemo da je godina bila povoljna sa aspekta zaštite bilja. Nepovoljni uslovi su vremenske prilike u kojima je potrebno sprovesti hemijski tretman, ujednačenost nicanja useva od kojih zavisi primena pesticida, pojava štetnih organizama u brojnosti koja zahteva posebne mere itd…

Prethodna godina započela je sušnim prolećem sa problemima u primeni zemljišnih herbicida. Nedovoljne količine padavina, uticale su na slabiju efikasnost herbicida. Poljoprivredni proizvođači sve češće donose odluku da ne primenjuju zemljišne herbicide, pre svega zbog sušnih uslova u toku proleća i bojazni da li će se ostvariti dovoljna količina padavina za aktiviranje herbicida. Ta odluka je razumljiva, zbog troškova koji nastaju pri hemijskom tretmanu i ekonomske neisplativosti ako se ne ostvari željena efikasnost.

Pojava zemljišnih herbicida koji se primenjuju od setve do tri razvijena lista kukuruza, obezbedila je dug vremenski period da se odabere optimalno vreme primene u odnosu na prognozirane padavine. To omogućuje da se maksimalno iskoristi efekat ovih herbicida, njihovo dejstvo na ponikle korove i obezbedi naknadno delovanje preko zemljišta.

U slučaju soje takođe je na mnogim parcelama izostalo delovanje zemljišnih herbicida. I pored toga što se desilo ove sezone, ne treba se odreći ovih herbicida već planirati primenu koliko je moguće u odnosu na očekivane padavine. Jedan od razloga za ovaj pristup suzbijanju korova pre svega širokolisnih, je sve češće prisustvo rezistentnih korova (štir) u soji na ALS inhibitore.

Primena fungicida u pšenici nije naišla na značajnije probleme. Problemi su se javili u žetvi kada je prevelika količina padavina odlagala i otežavala žetvu pšenice. I pored toga, prema izveštaju Produktne berze, rod nije bio ispod očekivanog, kvalitet je u proseku bio nešto slabiji nego što je to uobičajeno ali je posle žetve, zbog suše u EU zemljama, pšenica beležila konstantan cenovni rast.

Iako je velika količina padavina krajem maja i početkom juna meseca, usporila žetvu pšenice, veoma se povoljno odrazila na rast i razvoj okopavina. Dodatne količine padavina, omogućile su odličan razvoj useva kukuruza, koji je u ovoj godini dostigao rekordne prinose. Zbog suše u 2017.godini kada su poljoprivredni proizvođači pretrpeli velike štete i gubitke u poljoprivrednoj proizvodnji, kukuruz je ove godine na terenu Južnog Banata posejan na manjoj površini. Upravo strah da se ne ponovi sušna godina, uticao je da se povećaju površine (u zavisnosti od regiona) pod pšenicom, uljanom repicom, suncokretom ili sojom. Iz tog razloga, dešavalo se da proizvođači ne poštuju plodored što je prouzrokovalo pojavu bolesti na uljaricama, pojavu rezistentnih korova i druge probleme.

Ono što je postalo sve češća pojava je skidanje useva već u avgustu mesecu, tako da su jedan dobar period godine korovi na parceli bez konkurencije. Uz povoljne uslove, sa dovoljnom količinom padavina razvoj ovih korova, može se ugroziti parcela za narednu godinu, naročito ukoliko se ne sprovedu agrotehniče mere suzbijanja korova uključujući i primenu herbicida. To je posebno važno zbog česte pojave nicanja divljeg sirka iz semena u ovom period godine, koji je jednostavnije tada uništiti, nego dozvoliti razvoj rizoma. Ukoliko je reč o sirku rezistentnom na ALS inhibitore, suzbijanje rizomskih formi je dodatno otežano naročito ako je naredni usev kukuruz.

Osmatranje polja tokom prethodnog leta i jeseni je veoma važno za predviđanje korova. Ovde je važno pomenuti uvođenje pokrovnih useva koji povećavaju rezerve hraniva u zemljištu, poboljšavaju njegovu strukturu i smanjuju razvoj korova na parceli.

Pšenica je definitivno kao usev ove godine pretrpela najviše nepovoljnih uslova. Kako pomenuta proizvodna 2017/2018. tako i predstojeća 2018/2019. Ove jeseni setva pšenice je obavljena u suvo zemljište jer padavina u pojedinim lokalitetima nije bilo i više od dva meseca pred optimalni rok setve. Setva je obavljena krajem oktobra i u novembru mesecu, ali je nicanje usledilo tek nakon padavina u drugoj polovini novembra i to na delu posejanih površina. Pitanje koje se postavlja je: šta će biti sa površinama koje nisu posejane u okviru setvene strukture jednog poljoprivrednog gazdinstva? Šta će biti sa onim površinama koje će biti možda presejane? Na njima ne bi smelo da se dozvoli ponavljanje biljnih vrsta, odnosno nepoštovanje plodoreda. Takođe veoma neujednačeno nicanje koje će se na nekim parcelama razlikovati po više od mesec dana od prvih poniklih biljaka uticaće u 2019. godini na na otežanu primenu herbicida (vreme tretiranja, faza razvoja useva), a naročito fungicida za sprečavanje pojave fuzarijuma na klasu.

Kao što se vidi jedna od osnovnih mera u poljoprivrednoj proizvodnji je poštovanje plodoreda i vođenje evidencije primenjenih mera kroz elektronsku knjigu polja. Koliko se zaista ove mere poštuju na jednom gazdinstvu? Na koji način je moguće urediti ovu meru i obavezati proizvođača na vođenje knjige polja ali i obezbediti proveru sledljivosti? Nepoštovanje plodoreda pored tog što utiče na ekonomiju gazdinstva, prouzrokuje direktno smanjenja prinosa, utiče na pojavu bolesti među istim biljnim vrstama ili biljnim vrstama koje su domaćini istim patogenima, na pojavu istih štetočina, pojavu rezistentnosti korova zbog primene istih herbicida u ponovljenim usevima itd.

Stoga je važno da se sprovode pravovremene agrotehničke mere jer su one temelj uspešne poljoprivredne proizvodnje.

Bilten "Za našu zemlju", broj 72, decembar 2018.