Uzroci truleži korena šećerne repe

Stručna podrška: mr Ilija Bjelić, savetodavac, PSS Zrenjanin

Trulež korena šećerne repe se javlja u Srednjem Banatu svake godine, u slabijem ili jačem intenzitetu.

Ova godina će ostati upamćena po jako velikim štetama od truleži korena koje nisu zabeležene u poslednjih nekoliko decenija. Uočljiva je bila velika neujednačenost u visini šteta kako između naseljenih mesta tako i između parcela.

Na manjem broju parcela, procenat trulih korenova bio je manji od 1% pa repa nije morala da se prebira. Na većini parcela se moralo obaviti ručno odvajanje trule od zdrave repe jer su šećerane tolerisale samo određeni procenat uvenule i trule repe. Po srpskom standardu „Šećerna repa – Zahtevi za kvalitet i uzimanje uzoraka“ iz 2002. godine, dozvoljeni procenat uvenulih korenova iznosi 2%, a gnjilih (trulih) korenova 0,5% što čini ukupno 2,5%. Između šećerana je postojala razlika u kriterijumima prilikom prijema repe. Bez obzira na to, skoro sva repa je morala da se čisti od trulih repa. Da bi se ovaj posao bolje obavio, neki proizvođači su upotrebili linije za vađenje šećerne repe koje su kod nas odavno prestale da se koriste. Razlog za to je lakše prebiranje repe. Nakon prolaska tarupa i vadilice, izvađena repa ostaje na zemlji u trakama što omogućava lakše uočavanje trulih repa. Oni koji su radili sa kombajnom,repu su izručivali na zemlju praveći uske i tanke trake, nakon čega su obavljali ručno prebiranje. Koji god način rada da je korišćen, prebiranje je jako otežalo vađenje i poskupelo proizvodnju. Sve to je dovelo do velikih gubitaka. Neke parcele nisu ni vađene jer je procenat trulih repa bio od 50-90%.

Nakon ovako velike štete od truleži korena, neminovno se postavlja pitanje šta je uzrok ove pojave? Verovatno da svaki agronom i proizvođač ima svoju pretpostavku šta se desilo sa repom ove godine. Svako ko se bavi proizvodnjom šećerne repe trebalo bi da iznese svoje mišljenje kako bi se problem bolje razjasnio. Ovo je jako važno, jer su mnogi proizvođači najavili da više neće sejati repu pa postoji bojazan da će se naredne godine značajno smanjiti površina pod ovom industrijskom biljnom vrstom.

Kada govorimo o uzrocima truleži korena, treba istaći da ovaj problem nije novijeg datuma već postoji odavno. Zbog toga su uzroci pojave truleži dobro istraženi. Najvažnije je znati da postoji nekoliko vrsta gljiva i bakterija koje mogu prouzrokovati trulež korena. One su stalno prisutne u zemljištu i na biljnim ostacima. Kada su vremenski i zemljišni uslovi nepovoljni za rast repe, dolazi do opadanja vitalnosti biljaka repe i do prodiranja gljiva i bakterija u koren. Da bi se bolje razumela ova problematika, jako je važno znati koji sve faktori dovode do slabljenja vitalnosti repe što je glavni preduslov za pojavu truleži. Ti faktori se mogu podeliti u tri grupe: vremenski uslovi, svojstva zemljišta i primenjena agrotehnika.

FAKTORI KOJI POGODUJU POJAVI TRULEŽI KORENA:

✔✔ Nepovoljni vremenski uslovi.

U nepovoljne vremenske uslove spadaju zemljišna suša, vazdušna suša, visoke temperature zemljišta i vazduha, niske temperature, jako sunčevo zračenje, velika količina padavina, kiša posle sušnog perioda koja naglo poveća vlažnost zemljišta. Vremenski uslovi koji u značajnoj meri odstupaju od optimalnih uslova za rast repe, dovode do slabljenja vitalnosti biljaka i do jače pojave truleži. U našim uslovima je najčešća pojava suše i visokih temperatura pa se može reći da je ranijih godina ovo bio najčešći uzrok slabljenja vitalnosti repe.

✔✔ Nepovoljna svojstva zemljišta.

Ako zemljište poseduje loša fizička, hemijska i biološka svojstva, biće više truleži. Neka zemljišta su po svojoj prirodi nepogodna, a neka je čovek svojim pogrešnim radom učinio nepogodnim za gajenje repe. Za proizvodnju repe nisu pogodna ni jako peskovita ni jako glinovita zemljišta, naročito ako su zaslanjena. I jedna i druga sadrže malo lakopristupačne vode pa u vreme suše usev jače strada od manjka vode. U kišovitoj godini na glinovitom zemljištu, usev strada od viška vode i manjka kiseonika jer su ova zemljišta loše drenirana. I na najboljim tipovima zemljišta, gde je primenjena loša agrotehnikom se mogu stvoriti nepovoljni uslovi za rastenje šećerne repe. U nepovoljne uslove spada i jako sabijeno zemljište. Sabijanje je najveće kada se radi po vlažnom zemljištu i kada se pravi veliki broj prohoda po parceli. U zbijenom zemljištu je veliki otpor prodiranju korena repe, nema dovoljno vazduha i višak vode se ne može procediti u dublje slojeve.

✔✔ Učestala setva šećerne repe na istoj parceli.

Kada se repa često gaji na istoj parceli, dolazi do jačeg zaražavanja zemljišta gljivama i bakterijama izazivačima truleži. Najveća šteta nastaje kada se repa gaji dve godine uzastopno na istoj parceli. Da bi se izbegle štete, preporučuje se da se repa ponovo seje na istoj parceli posle 4-5 godina.

✔✔ Setva šećerne repe posle neodgovarajućeg preduseva.

Najbolji predusevi za repu su strna žita i drugi rani usevi koji ostavljaju zemljište u dobrom stanju i koji omogućavaju da se osnovna obrada obavi kvalitetno i na vreme. Kukuruz i suncokret nisu dobri predusevi jer kasno napuštaju parcelu i često su tretirani herbicidima koji štetno deluju na repu. Soja i uljana repica se ranije žanju, ali nisu dobar predusev ako su u njihovoj proizvodnji korišćeni herbicidi koji smetaju šećernoj repi. Kukuruz, uljana repica i lucerka mogu biti domaćini nekim gljivama koje prouzrokuju trulež korena pa i iz tog razloga nisu dobri predusevi za repu.

✔✔ Loša osnovna obrada zemljišta.

Pojavi truleži pogoduje plitka, kasno izvedena i nekvalitetna osnovna obrada. Najmanje truleži će biti u slučaju kada se obrada zemljišta izvede u tri navrata. Troslojna obrada zemljišta za repu je oduvek bila standard u proizvodnji repe. Ona bi trebalo da se sastoji iz ljuštenja strništa posle žetve strnina na 10-15 cm, srednjeg oranja na 20-25 cm i dubokog oranja na 30-35 cm. Nekada se preporučivalo da se duboko oranje izvodi na 35-45 cm, ali sada to nije potrebno. Poslednje oranje bi trebalo izvesti u oktobru. Umesto pluga, za osnovnu obradu se sa jednakim uspehom mogu koristiti razrivačka oruđa. Minimum ispod koga ne bi trebalo ići je dvoslojna obrada zemljišta.

✔✔ Neodgovarajaće đubrenje.

Truleži će biti više u slučaju primene manje količine NPK đubriva od potreba šećerne repe i ako ta đubriva nisu upotrebljena u odgovarajućim rokovima. Manja količina hraniva i njihova kompletna primena u proleće, dovodi do jače pojave truleži. Najbolje je đubriti na bazi agrohemijske analize zemljišta i da se unošenje đubriva u zemljište obavi jednim delom pre osnovne obrade, a drugim delom predsetveno ili sa setvom. S druge strane, preterana količina azota može dovesti do jače pojave truleži.

✔✔ Setva sorata šećerne repe slabije tolerantnosti na trulež.

Izvesno je da između sorata repe postoji razlika u tolerantnosti. Treba istaći da ne postoji sorta tolerantna na veći broj izazivača truleži i da još nije stvorena tolerantnost na neke prouzrokovače truleži. Iz tog razloga, sorta koja se istakla u jednoj godini, neće ponoviti dobar rezultat i u godini kada trulež izazove neki drugi prouzrokovač.

✔✔ Proređen sklop.

Proređeni usevi uvek imaju više truleži od useva sa optimalnim brojem biljaka.

✔✔ Velika zakorovljenost useva.

Na zakorovljenim parcelama će biti više truleži nego na čistim parcelama.

✔✔ Pojava bolesti šećerne repe.

Usevi koji su jače zaraženi cerkosporom, virozama i drugim parazitnim i neparazitnim bolestima, u većoj meri će oboleti od truleži nego zdravi usevi.

✔✔ Štete od insekata.

Usevi koji su oštećeni od insekata, pretrpeće i veće štete od truleži jer ih insekti oslabe i naprave otvore kroz koje lakše prodiru izazivači truleži. U takve insekte spada repina korenova vaš koja se kod nas često javlja u sušnim godinama.

✔✔ Mehaničke povrede korena.

Povrede nastale u toku vegetacije i tokom vađenja, povećavaju štete od truleži.

Nikada se ne dešava da trulež bude izazvana prisustvom samo jednog faktora već uvek ima nekoliko prouzrokovača. Faktori koji utiču na rast šećerne repe, bilo pozitivno ili negativno, uvek deluju u kompleksu i istovremeno. Često je nemoguće utvrditi koji sve faktori dovode do pojave truleži i kojom jačinom su delovali pojedini faktori. Zbog toga je veoma važno da svaki proizvođač poznaje svoju parcelu i da pažljivo analizira sve ono što se dešavalo tokom proizvodnje repe, kako bi utvrdio šta je uzrok truleži repe.

UZROCI TRULEŽI KORENA ŠEĆERNE REPE U 2018. GODINI

U 2018. godini su mogli da se uoče svi nabrojani uzroci truleži korena repe.

Odlika godine su visoke vazdušne temperature, veoma neujednačen raspored padavina po lokalitetima i vetrovito vreme u proleće i leto. U svim mesecima vegetacije, od aprila do septembra, temperature su bile više od višegodišnjeg proseka i od optimuma za šećernu repu. U zavisnosti od meseca, srednje mesečne temperature su bile više za 1,4-5,6C od proseka i 3,4-6,3C od optimuma za repu. Najveće odstupanje od proseka i optimuma je bilo u aprilu, maju i avgustu mesecu. Na većini lokaliteta je količina padavina bila odgovarajuća, ali su problemi nastali zbog njihovog lošeg rasporeda. Razlika u količini padavina mogla se uočiti čak i na različitim delovima nekih većih parcela. Za analizu količine padavina nije dovoljno imati samo podatke sa zvaničnih meteoroloških stanica. Mnogo bolja slika se može dobiti uz pomoć podataka koje su prikupili proizvođači mereći padavine na većem broju lokaliteta. Od maja do avgusta su na mnogim lokalitetima padale pljuskovite kiše od 20-30 l/m2 u toku jednog dana. Avgust je u tom pogledu bio najnepovoljniji zbog toga što je u nekim mestima palo 100 litara kiše po kvadratu za samo nekoliko sati. Neke parcele su dobile 2-3 pljuskovite kiše.

Vremenski uslovi u 2018. godini nisu bili pogodni za šećernu repu, ali su pogodovali pojavi truleži. Može se reći da su ovakvi vremenski uslovi bili najvažniji uzrok pojave truleži korena repe u kombinaciji sa ostalim nepovoljnim uslovima. Takvo vreme je netipično za Srednji Banat. Ranijih godina su kod nas najčešći uzrok truleži bili suša i visoke temperature. Čak je i ove godine na nekim parcelama postojao manjak vlage pa se on može označiti kao uzrok pojave truleži. Takvih parcela je bilo mnogo manje od onih na kojima je prevlaživanje napravilo probleme.

Na osnovu zapažanja savetodavaca i proizvođača šećerne repe, može se konstatovati da je najveća šteta od truleži u srednjem Banatu bila u sledećim slučajevima:

✔✔ Kada je zemljište imalo nepovoljna svojstva.

U prvom redu to se odnosi na lošije tipove zemljišta kao što su ritska crnica i zaslanjena zemljišta, a zatim na uvratine parcela, depresije i tragove točkova traktora. Zbog pljuskovitih kiša čak i najbolja zemljišta su bila prevlažena jedno vreme, jer suvišna voda nije mogla da se brzo procedi u dublje slojeve. Najlošiji uslovi za drenažu su postojali na zemljištima teškog mehaničkog sastava, na zaslanjenim delovima parcela, u mikrodepresijama, na uvratinama i ostalim ugaženim delovima parcela i na svim parcelama koje su bile loše obrađene. Zbog toga je na ovim parcelama trulež napravila najveću štetu. Trulež se najpre pojavila po oazama, na delovima parcela gde su svojstva zemljišta bila najlošija. Čak i kratkotrajno prevlaživanje zemljišta je bilo dovoljno da se obavi zaražavanje korena prouzrokovačima truleži.

✔✔ U monokulturi repe i na parcelama gde se šećerna repa gajila češće nego što se to preporučuje.

✔✔ Na parcelama gde su šećernoj repi predusev bili kukuruz, suncokret ili soja.

✔✔ Na parcelama gde je predusev repi bila lucerka.

Ovo zapažanje treba pojasniti jer je lucerka poznata kao biljka koja popravlja svojstva zemljišta. U toku iskorišćavanja lucerke, zemljište se ne obrađuje pa se jako sabija u površinskom sloju zbog brojnih prohoda mašina po parceli. Zemljište se jako isušilo pre razoravanja jer je bilo malo padavinau poslednjoj godini njene  eksploatacije i zbog toga što je lucerka najvećim potrošač vode od svih ratarskih useva. Zbog toga je zemljište posle razoravanja bilo isušeno i grudvasto u oraničnom sloju.

✔✔ Na parcelama gde je izvedeno samo jedno oranje, gde je obrada bila plitka i gde je izvedena kasno (od decembra do marta meseca).

To je najčešće bio slučaj kada je repa sejana posle preduseva koji se kasno žanju.

✔✔ Tamo gde je repa đubrena nedovoljnim količinama đubriva, gde je izostavljeno osnovno đubrenje i gde je đubrenje obavljeno samo pre setve, sa setvom ili u toku vegetacije.

Mnogi proizvođači veruju da se upotrebom manjih količina skupih đubriva, koje primenjuju pre setve ili sa setvom, može nadoknaditi izostavljeno đubrenje pre osnovne obrade. Međutim, to je potpuno pogrešno verovanje.

✔✔ U slučaju primene jako velike količine azota.

Mnogi proizvođači koriste 150-200 kg/ha čistog azota, što je mnogo više od potreba šećerne repe.

✔✔ Gde su gajene osetljive sorte repe.

Na nekim sortama je trulež pričinila mnogo veću štetu nego na drugim sortama. Da je sortiment različito tolerantan na trulež, pokazuju i rezultati ogleda. U sortnom ogledu na Zlatici, u kome je ispitivano 56 sorata repe, sorta sa najmanje truleži je imala 1,6% trulih repa, a sorta sa najviše truleži je imala 14,9% trulih repa. To znači da je manje tolerantna sorta imala 9,3 puta više trulih korenova od tolerantne sorte. Treba napomenuti da uslovi za pojavu truleži na oglednoj parceli nisu bili jako povoljni i da bi u uslovima povoljnim za pojavu truleži te razlike bile mnogo veće.

✔✔ Gde su usevi bili proređeni.

Proređeni usevi su imali više trule repe od useva sa optimalnim brojem biljaka. Mnoge useve je proredila repina pipa, a neki su bili proređeni zbog setve repe u hladno i vlažno zemljište.

✔✔ Ako su usevi proletos bili oštećeni od jakog vetra.

Vetar je u period nicanja, pomerajući biljke, napravio suženje na izdanku na mestu gde on izlazi iz zemljišta. Izgleda da je ovo oštećenje oslabilo biljke. Od vetra su više stradali usevi koji su u trenutku duvanja vetra bili razvijeniji. Veća šteta od vetra je zapažena i na parcelama gde su brazde, u koje je položeno seme, ostale nezatvorene zbog toga što je setva obavljena u vlažno zemljište.

✔✔ Na zakorovljenim parcelama.

Neki usevi su bili toliko zakorovljeni da se u vreme vađenja biljke repe nisu mogle videti od korova.

✔✔ Na bolesnim usevima.

Usevi jače oboleli od pegavosti lista šećerne repe (Cercospora beticola) su više stradali od truleži. Ove godine su uslovi za pojavu “cerkospore” i nekih drugih bolesti lista bili povoljni, a proizvođači nisu preduzeli sve neophodne mere pa je rano nastala velika šteta.

✔✔ U usevima koji su u julu pokazali simptome velikog deficita magnezijuma.

Manjak magnezijuma se javio zbog velike količine padavina i njegovog ispiranja u dublje slojeve zemljišta.

✔✔ Gde su biljke mehanički povređene.

Mehaničke povrede su nastale prilikom izvođenja prihrane, međuredne kultivacije i zaštite. Povrede najčešće potiču od gaženja točkovima traktora. Ozleđene biljke uvek prve pokazuju simptome truleži korena.

✔✔ Kod kasnijeg vađenja.

Repa koja je kasnije izvađena je imala više trulih repa, tamo gde su postojali uslovi za pojavu truleži. To je dobro poznata činjenica pa se svi proizvođači trude da bolesnu repu izvade što ranije. Ali to nije uvek moguće zbog ograničenog kapaciteta prijema repe u šećerane.

✔✔ Kod dužeg stajanja repe u prizmama.

Što je repa duže stajala u prizmama, pre odvoženja u fabriku, procenat trulih repa je bio veći. Razlog je oštećivanje repe prilikom sečenja glava sa listovima, vađenja, prečišćavanja i utovara u vozila. Ove godine su štete od stajanja bile mnogo veće nego ranijih godina, zbog izuzetno toplog i suvog vremena u septembru i oktobru.

Nakon navođenja uzroka pojave truleži korena treba istaći jednu jako važnu činjenicu. Loša agrotehnika šećerne repe nije u Srednjem Banatu izuzetak. U manjini su proizvođači koji primenjuju takozvanu punu agrotehniku to jest preporučenu agrotehniku. Većina proizvođača godinama primenjuje neku redukovanu agrotehniku pravdajući to potrebom da se smanje troškovi. Potpuno je razumljiva ta potreba, ali se sa smanjivanjem može ići samo do određene granice. Preko toga, štednja će neminovno dovesti do velikog smanjenja prinosa i gubitaka. Kada se analizira način rada u poslednjih nekoliko godina, stiče se utisak da sve ono što je moglo da se uradi pogrešno i naopako u proizvodnji repe, naši proizvođači su uradili. Jedino možda (?!), nisu probali da obave direktnu setvu šećerne repe. Ne bi bilo čudno da i to probaju. Jedno od objašnjenja za takav način rada je učestala setva repe na zakupljenom državnom zemljištu. Ono se daje na korišćenje jednu godinu i, najčešće, tek krajem godine kada ne postoje uslovi da se sve agrotehničke mere obave na vreme i kvalitetno. Ali niko ne tera proizvođače da u tako nepovoljnim uslovima gaje repu. Ranije je šećerna repa bila usev za koji su se birale najbolje parcele i koja je dobijala najbolju agrotehniku. Danas je to usev koji, u mnogim slučajevima, dobija najlošiju  agrotehniku. Onda ne treba da nas čudi što su nam i rezultati u skladu sa tim. Taj savet sigurno nisu dobili od savetodavaca ili bilo kog drugog agronoma. Zbog toga, moraju u potpunosti preuzeti odgovornost za agrotehniku koju primenjuju i rezultate koje dobijaju.

Na kraju je potrebno reći da agrotehnika nije svemoćna, kao što to žele da prikažu neki agronomi. Često se dešava da vremenski uslovi imaju veći značaj od agrotehnike. Zbog toga, čak ni vrhunska agrotehnika ne može biti garancija da se neće pojaviti trulež repe ili neki drugi problem. U to smo se uverili kako ove godine tako i ranijih godina. Problemi na parcelama sa dobrom agrotehnikom, će uvek biti mnogo manji nego na parcelama sa lošom agrotehnikom, pod uslovom da su usevi izloženi istim vremenskim uslovima i da rastu na sličnom zemljištu.

Bilten "Za našu zemlju", broj 71, novembar 2018.