Ozime sorte pšenice FAUSTUS I SALASAR

Stručna podrška: dr Nikola Hristov, Chemical Agrosava

Proizvodnja pšenice u Srbiji suočava se, iz godine u godinu, sa sve većim izazovima. Poljoprivredni proizvođači opterećeni visokim cenama repromaterijala, pre svega dizel goriva i đubriva, sve teže pronalaze pozitivnu ekonomsku računicu u proizvodnji ove strateške biljne vrste. I dok se protiv birokratskih problema snalažljivi paori bore na različite načine, priroda polako ali sigurno postaje sve veća enigma, odnosno problem koji se rešava sve teže i teže. Sve izraženije klimatske promene, koje se manifestuju neodgovarajućom količinom i rasporedom padavina, kao i nepovoljnim temperaturama, poslednjih nekoliko godina dominantno utiču na visinu prinosa i kvalitet hlebnog žita.

Visok nivo i pravovremeno izvođenje agrotehničkih mera značajno mogu da ublaže nepovoljni uticaj različitih klimatskih faktora. Bez pravilno odabranog sortimenta za određene agroekološke uslove, visoka ulaganja često ostaju bez efekta. Loše izabrana sorta u konkretnim prirodnim uslovima i pri najboljoj tehnologiji gajenja, ne može da otkloni sopstvene genetske nedostatke i obezbedi rentabilnu proizvodnju. Zato se pravilan izbor sorte i korišćenje sertifikovanog semena, nameću kao neizostavni parametri u planiranju uspešne i profitabilne proizvodnje.

Prepoznajući potrebe poljoprivrednih proizvođača za visokim i ekonomski isplativim prinosima, Chemical Agrosava u saradnji sa Strube Serbia preporučuje za srpsko tržište dve ozime sorte pšenice: FAUSTUS i SALASAR. Ove sorte svojim genetskim mehanizmima uspešno prevazilaze probleme  koji nastaju usled brzih i nepredviđenih klimatskih promena, efikasno se prilagođavaju novonastalim uslovima, uz minimalnu redukciju prinosa i kvaliteta zrna.

FAUSTUS - ozima kasnostasna sorta pšenice, poboljšivač

Faustus je visokoprinosna, izuzetno kvalitetna sorta, pogodna za različite lokalitete gajenja, odlične otpornosti prema niskim temperaturama. Tolerantnost prema različitim bolestima omogućuje uspešno gajenje i u godinama sa intenzivnijim razvojem patogena. Poseduje visoki intezitet fotosinteze i akumulacije suve materije. Odličan potencijal za bokorenje dolazi do izražaja u ranijim rokovima setve. Sa visinom od 90-100 cm, obezbeđuje i visok prinos slame uz dobru otpornost na poleganje.

Sa hektolitarskom masom >80 kg/hl, sadržajem sirovih proteina oko 13%, vlažnim glutenom 27-29%, brojem padanja 360-380 sec, odličnom sedimentacijom, izbrašnjavanjem, energijom na ekstenzogramu i prinosom zapremine hleba, ova sorta je svrstana u kvalitetnu klasu A2 - B, odnosno u sorte poboljšivače.

Faustus je sorta koja zahteva kvalitetnu pripremu zemljišta, setvu u prvoj polovini oktobra, optimalnu mineralnu ishranu i pravovremene mere hemijske zaštite. Preporučuje se setva sa oko 450 klijavih zrna /m2, odnosno 180-200 kg/ha.

SALASAR — ozima, srednje kasna sorta pšenice

Salasar je visokoprinosna sorta dobrih pekarskih kvaliteta, stabilna i pouzdana u različitim agroekološkim uslovima. Sa preko 20 klasića i velikim brojem zrna po klasu u optimalnom sklopu, odličnog je potencijala za vrhunske rezultate. Dobro podnosi golomrazicu i temperature do -15.C. Izuzetno elastična stabljika i visina od oko 80 cm doprinose odličnoj toleranciji na poleganje. Odlično reaguje na povišene doze azotnih đubriva i visok nivo agrotehničkih mera. Izražena je visoka tolerantnost na većinu prevalentnih bolesti.

Sa hektolitarskom masom >80 kg/hl, sadržajem sirovih proteina oko 12%, vlažnim glutenom 26-28%, odličnom sedimentacijom, izbrašnjavanjem, energijom na ekstenzogramu i prinosom zapremine hleba, ova sorta je svrstana u hlebne sorte.

Salasar i Faustus su sorte pšenice koje zahtevaju punu, intenzivnu proizvodnju, kvalitetnu pripremu zemljišta, setvu u prvoj polovini oktobra, izbalansiranu ishranu i prihranu, pravovremenu primenu mere hemijske zaštite od korova, bolesti, a po potrebi i štetnih insekata. Za Faustus se preporučuje setva oko 450 klijavih zrna, odnosno 180-200 kg/ha, dok se za setvu Salasara takođe preporučuje setva sa oko 450 klijavih zrna /m2, ali je količina po hektaru neznatno veća i iznosi od 200-220 kg/ha.

Bilten "Za našu zemlju", broj 70, oktobar 2018.