BACTERICERA COCKERELLI — lisna buva krompira - “PSILIDA KROMPIRA“

Stručna podrška:dipl.inž. Milena Petrov, stručni saradnik za zaštitu bilja PSS Novi Sad, koordinator Programa mera AP Vojvodine

UVOD

Bactericera cockeralli je insekt poreklom iz jugozapadnih delova SAD i severnog Meksika. Predstavlja značajnog vektora za prenos bakterije Candidatus Liberibacter solanacearum, koja prouzrokuje oboljenje zebrastog čipsa na krtolama krompira.

Lisna buva krompira za sada nije prisutna u Evropi i nalazi se na EPPO A1 listi.

BIOLOGIJA I ŽIVOTNI CIKLUS

Odrasli insekti su prilično mali, dugi svega 2,5 mm, liče na male cikade, providnih krila dok su prednja krila mnogo veća od zadnjih. Boja tela se kreće od bledo zelene, u nastanku, do tamnozelene ili braon sivo, crne boje — nakon par dana. Odrasle ženke polažu jaja pojedinačno na lišću — obično na naličju lista. Larve su eliptične i pljosnate, žućkasto narandžasto zelene boje zavisno od larvenog stadijuma razvoja (insekat ima 5 larvenih stadijuma), a oči su crvenkaste i prilično istaknute. Nakon piljenja, larve u potrazi za hranom se smeštaju na naličju lista u senci i hladovini, gde tokom razvoja miruju (12-24 dana).

Odrasli insekti i larve proizvode karakterističan beličast izmet u velikim količinama koji se lepi na lišće i plodove. Ovi insekti su dobri letači i mogu preći veće razdaljine, posebno putem vetra, a takođe skaču (kao buva) kada su uznemireni. Odrasli žive 20-60 dana, a ženke polažu u proseku 300 — 500 jaja. Vremenski uslovi su važni za preživljavanje krompirove lisne buve, prilagođene su toplom vremenu, ali ne i velikim vrućinama. Optimalna temperature za razvoj je 27 .C, a polaganje jaja i preživljavanje insekta prestaje na 35.C. Jedna generacija završava svoj razvoj za 3-5 nedelja u zavisnosti od temperature. Broj generacija u SAD tokom vegetacije kreće se od 3 do 7, zavisno od temperature.

SIMPTOMI

Karakteristični simptomi na nadzemnim delovima biljaka su usporen rast biljaka, hloroza i uvijanje listova. Formira se veliki broj sitnih plodova i krtola lošeg kvaliteta i kod paradajza i kod krompira. U krompiru lisna buva Bactericera cockerelli može prouzrokovati velike gubitke prinosa čak i preko 50%, jer je vektor za prenos bakterije Candidatus Liberibacter solanacearum koja prouzrokuje pojavu defektnih krtola poznatih pod nazivom zebra čips. Utvrđeno je da samo nekoliko zaraženih jedinki koje se hrane na krompiru u kratkom vremenskom periodu mogu dovesti do značajnog širenja bolesti Candidatus Liberibacter solanacearum u polju.

PRAĆENJE I KONTROLA INSEKATA

Praćenje Bactericera cockerelli je od suštinskog značaja, obavlja se vizuelnim pregledom useva krompira postavljanjem lovnih žutih ploča i žutih kofa napunjenih vodom. Praćenje pojave štetočine se prvenstveno sprovodi na ivičnim delovima parcele. U SAD se insekt B. cockerelli trenutno kontroliše insekticidima, ali postoji veliki rizik od razvoja rezistentnosti zbog kratkog životnog ciklusa. Za njeno suzbijanje se koriste sledeće aktivne materije insekticida: imidacloprid, thiamethoxam, spiromesifen, pyriproxyfen, pymetrozine i abamectin.

FITOSANTARNI RIZIK

Bactericera cockerelli je značajna ekonomska štetočina krompira, paradajza i drugih biljaka iz familije Solanacae u jugozapadnim delovima SAD, u Meksiku, Centralnoj Americi i na Novom Zelandu. Pojava ovog insekta u Evropi imala bi katastrofalne posledice po proizvodnju obzirom na pogodne klimatske uslove, posebno u južnom delu Evrope. EPPO preporučuje da prilikom uvoza vegetativnog materijala i plodova biljaka domaćina na područje Evrope, bude pre svega iz područja na kojima nije utvrđeno prisustvo Bactericera cockerelli.

Napomena: Izvor podataka EPPO 2018.