Pojava, razviće i mere suzbijanja moljca krompira

Stručna podrška: mr Gordana Jovanović, koordinator Programa mera za područje Centralne Srbije, PSS Leskovac

Moljac krompira (Phthorimaea operculella) je štetočina toplih i sušnih predela. U Evropi je poznat kao štetočina Mediterana.

Na području Leskovca, prema podacima poljoprivredne stručne službe, ovaj štetni organizam prvi put je sporadično registrovan 1994. godine kada nije pričinjavao ekonomske štete u proizvodnji merkantilnog krompira. Od 2009. godine na ovom području se registruje izuzetno visoka brojnost moljca krompira zbog čega dolazi do velikih ekonomskih šteta (i do 100 %).

Smanjen je kvalitet krompira kao i ukupne površine pod merkantilnim krompirom, sa 8.000 ha, koliko je bilo do pre par godina, na 4.000 ha. Ujedno su se i proizvođači krompira orijentisali na druge vidove proizvodnje, prvenstveno plasteničku proizvodnju povrtarskih useva.

Na masovniju pojavu moljca krompira uticalo je globalno otopljavanje. Poslednjih nekoliko godina imamo blage zime, a tokom letnjih meseci do kasno u jesen, u dužem vremenskom periodu, vladaju povišene temperature (preko 30-35ÅãC) praćene dužim sušnim periodom. Na području Leskovca, gajenje krompira je skoncentrisano u jednom rejonu gde postoji dugogodišnja tradicija gajenja ove ratarske biljke. Proizvodnja se često obavlja u monokulturi, posed je usitnjen, sa velikim brojem malih, sitnih parcela (0,1-0,2 ha), sa redukovanim agrotehničkim merama i smanjenim brojem hemijskih tretmana.

OPIS ŠTETOČINE I CIKLUS RAZVIĆA

U našim uslovima moljac ima 5-7 generacija. Leptir moljca ima raspon krila 12-16 mm, a dužinu tela 5-10 mm. Prednja krila su smeđežute boje, a zadnja imaju sjajnoljubičastu nijansu. Krompirov moljac je noćni leptir, leti predveče i tokom noći. Krajem aprila i početkom maja ženka položi 50-100 jaja. Period polaganja jaja traje oko 14 dana. Jaja su ovalna, biserna, svetlobele boje, veličine oko 0,5 mm, položena pojedinačno ili u grupama na naličje lista, stabljiku ili na eventualno ogoljene krtole tokom vegetacije, a u skladištima na krtole u dubinu okaca ili na površini krtole.

Gusenice moljca imaju četiri razvojna stupnja. Piljenje gusenice iz položenih jaja se odvija nakon 5 dana u toplijim uslovima ili posle 14 dana ako je hladnije. Ispiljene gusenice su veličine oko 1 mm, svetložute nijanse. Razvijene gusenice su 12 mm dužine, zelenkaste boje ako se hrane tkivom lista ili stabla, a sivoljubičaste ukoliko se hrane krtolama.  Odrasla gusenica je smeđežute boje. Tokom vegetacije prave oštećenja između nerava lista u obliku širokih mina, nepravilnog oblika, koje su napunjene izmetom. Kasnije se gusenice ubušuju u stabljiku ili u krtole, ukoliko nisu pokrivene zemljom.

Kada se oštećene krtole unesu u skladište, ili neoštećene, ali sa položenim jajima oko okaca, nastavlja se ciklus razvića pri povoljnim uslovima (temperatura preko 9C). U krtolama,neposredno ispod pokožice, gusenica pravi hodnike - tunele koji su ispunjeni izmetom.

Gusenice moljca u krtoli ostavljaju beli izmet koji, kako se gusenica kreće, izlazi na površinu krtole kroz otvore i postaje crne boje što je karakterističan znak prisustva moljca krompira u krtoli. Ovo je osnovna razlika između oštećenja od žičara i grčica na krtoli (nema izmeta i hodnici idu u dubinu krtole) ili puževa golaća (veće rupe u krtoli). Na krtolama koje su oštećene od moljca dolazi do pojave sekundarnih gljivica koje izazivaju trulež, pa se krtole teško čuvaju u skladištu.

Lutka moljca je mrkocrvene nijanse, oko 5 mm dužine. Formira se u kokonu nakon poslednjeg larvenog stadijuma. Gusenica u vegetaciji silazi niz biljku, ulazi plitko na površinu zemljišta gde formira lutku ispod biljnih ostataka. U skladištu, često na površini krtola ili na skrovitim mestima, dolazi do formiranja kokona gde se gusenica preobrazi u lutku. Stadijum lutke traje 10 do 14 dana. Moljac krompira najčešće prezimi u stadijumu lutke.

     

Slika.1: Stadijumi razvića moljca krompira: a) jaje, b) larva i lutka, c) imago (Orig.)

Optimalna temperatura za razvoj ove štetočine je od 27 do 35C. Ciklus razvoja jedne generacije leptira traje 20—25 dana. Pri temperaturi od 18C razvoj traje 50—60 dana.

Na temperaturama ispod 16C prestaje piljenje gusenica iz jaja. Pri temperaturi od 9C prestaje potpuno razviće moljca krompira.

ŠTETNOST

Moljac veću štetu nanosi u toplijim predelima i u skladištima jer razvija veći broj generacija. Tokom vegetacije, na lisnoj masi nanosi manje štete. Nekada je teško utvrditi oštećenja na cimi krompira zbog dejstva nekih drugih faktora (biotske prirode — pojava plamenjače, crne pegavosti i abiotskih faktora - suša, nedostatak hranljivih elemenata).

Ukoliko je izuzetno toplo i suvo vreme tokom letnjih meseci, pri nepovoljnim agrotehničkim uslovima gajenja krompira (teža, ilovasta zemljišta, plitka sadnja, kasnije vađenje krompira), tokom vegetacije može doći do intenzivnijeg polaganja jaja na krtole i jačeg oštećenja krtola. Nakon završetka vegetacije, ukoliko se takav krompir ne izvadi na vreme, štete mogu biti i 100%, što je bio slučaj u 2012. i 2013. godini na području Leskovca. Ukoliko se oštećene krtole ili sa položenim jajima oko okaca, pakuju u džakove, moljac nastavlja sa razvićem u skladištima kada može doći do propadanja krtola i do 100%. Ispod pokožice krtola moljac pravi tunele i zagađuje ih izmetom.

Ove krtole se teško čuvaju i za vrlo kratko vreme propadaju. Na oštećenim krtolama u skladištima dolazi do razvića patogena kao što je vlažna trulež (Erwinia carotovora). Oštećenja od gusenica moljca su ulazna vrata za Fusarium spp.  Krtole mogu biti i sa simptomima Spongospora subteranea (prašna krastavost krompira). Oštećene krtole semenskog krompira ne mogu se koristiti za sadnju, a krtole merkantilnog krompira nemaju tržišnu vrednost. Osim krompira moljac oštećuje i druge biljke iz porodice Solanaceae — paradajz, plavi patlidžan, duvan, kao i korovske biljke — Solanum dulcamara, Solanum nigrum, Datura stamonium. Kod nas štete nisu zabeležene na paradajzu, mada na područjima gde se moljac pojavio nije zastupljena proizvodnja paradajza.

   

Slika 2: Oštećene krtole od moljca krompira (Orig.)

AGROTEHNIČKI USLOVI GAJENJA KROMPIRA I STEPEN OŠTEĆENJA KROMPIRA

Na području Leskovca jak intenzitet oštećenja krtola krompira je zabeležen u lokalitetima gde dominira intenzivna proizvodnja merkantilnog krompira, dok u drugim delovima okruga ova štetočina, za sada, nije registrovana. U periodu od 2009. do 2013. godine štete su bile izraženije dok je 2014. godine registrovan slabiji intenzitet pojave moljca krompira. Obilne padavine tokom letnjih meseci onemogućavale su polaganje jaja na ogolele krtole koje se nalaze bliže površini zemlje. Učestala kiša je izazivala stalno naleganje zemlje i zatvaranje pukotina u njoj. Međutim, kada u kraćem vremenskom periodu nije bilo padavina, došlo je do pojave pukotina na težim, ilovastim zemljištima i u tom periodu moljac je prouzrokovao oštećenje krtola. Kod proizvođača koji su u periodu kada padavina nije bilo obavili 2-3 navodnjavanja u 2014. godini nisu registrovana oštećenja na krtolama. Dugogodišnjim proučavanjem agrotehničkih uslova gajenja krompira i stepena oštećenja krompira od moljca na području Leskovca utvrđeno je sledeće:

• Na sortama krompira sa kraćom vegetacijom i na sortama koje su ranije posađene, nije utvrđeno prisustvo moljca na krtolama. Na sortama sa dužom vegetacijom, kao i na onim čije su krtole nakon završetka vegetacije duže vreme ostale na parceli neizvađene registrovana jača pojava ove štetočine.

• Sorte sa manjim sadržajem skroba slabije su bile naseljenje ovom štetočinom (keiromoni biljaka).

• Moljac se pojavio intenzivnije u „težim“ zemljištima gde je tokom sušnog perioda došlo do pucanja zemljišta i kroz pukotine ženka leptira uvlačila se do krtola gde je polagala jaja. U peskovitom zemljištu moljac se nije pojavio i nije pričinio štete na krompiru.

• Na sortama čije se krtole nalaze bliže površini zemlje bile su jače nastanjene ovom štetočinom u odnosu na sorte čije se krtole nalaze dublje u zemljištu.

• Na parcelama koje su bile više zakorovljene imale su slabiji intenzitet naseljenosti ove štetočine u odnosu na parcele koje su bile dobro obrađene sa manje korova.

• Na krompiru koji je posađen polovinom jula, u monokulturi, a izvađen krajem oktobra nije registrovano prisustvo krompirovog moljca.

SUZBIJANJE MOLJCA KROMPIRA

Agrotehničke mere suzbijanja moljca krompira - Krompir podnosi niže cene proizvodnje i zaštite. Potrebno je prilagoditi mere suzbijanja, posebno primenu insekticida, tržišnoj vrednosti krompira. Obavezno je praćenje (monitoring) štetočine tokom vegetacije postavljanjem feromonskih klopki čime se može na jednostavan način utvrditi pojava i brojnost leptira mužjaka. Saditi samo zdrave i neoštećene krtole. Obavezan je plodored i plodosmena sa usevima koji nisu domaćini moljcu krompira kao i suzbijanje korova domaćina moljcu i samoniklog krompira u polju. U proleće prilikom čišćenja skladišta, oštećeni krompir se ne sme izbacivati u polje ili deponije već se mora zakopati.

Od agrotehničkih mera treba primenjivati zagrtanje krtola. Sadnju treba obavljati u bankove 10-15 cm dubine pokrivanja u dobro obrađenom, rastresitom zemljištu, a izbegavati tvrđa, ilovasta zemljišta. Obavezno zagrtati krompir u slučaju erozije i ogoljavanja krtola. Preporučuje se navodnjavanje kako ne bi došlo do pucanja zemljišta, jer kroz te pukotine prolazi ženka leptira i polaže jaja na krtole.

Hemijske mere suzbijanja moljca krompira - Za sada nema registrovanih insekticida za suzbijanje moljca krompira. Insekticidi za folijarnu primenu na krompiru, pored krompirove zlatice, mogu uspešno rešavati i problem suzbijanja moljca krompira (npr. asktivna materija hlorantraniliprol)

PREPORUKA ZA ZAŠTITU KROMPIRA OD MOLJCA TOKOM VEGETACIJE I U SKLADIŠTU

Zaštita tokom vegetacije:

• Sadnja sorti krompira sa kraćom vegetacijom,

• Saditi krtole u bankove 10-15 cm pokrivene zemljom,

• U prvom delu vegetacije koristiti preparate na bazi a.m. tiakloprid radi smanjivanja populacije moljca (ubušivanja i ubijanja gusenica u minama), deluje i na kromirovu zlaticu, lisne vaši, cikade itd.,

• U drugom delu vegetacije (mesec dana pre vađenja) koristiti insekticid na bazi a.m. hlorantranililproil zbog dužine delovanja,

• Ako je suša, zaliti krompir da ne dođe do stvaranja pukotina,

• Kontrolisati pokrivenost krtola zemljom,

• Obaviti vađenje krompira u što kraćem roku, sklanjajući džakove sa polja da leptiri ženke ne bi položili jaja na krtole.

Zaštita u skladištu:

Na području Leskovca skladištenje krompira se obavlja u neuslovnim, improvizovanim skladištima — podrumima, magacinima, podnim skladištima. Zbog toga je potrebno pridržavati se sledećih mera:

• Pre unošenja krompira potrebno je dobro očistiti skladišni prostor. U skladištima unositi samo zdrave, bez položenih jaja i neoštećene krtole krompira,

• Potrebno je održavati higijenu u skladištu,

• Postavljati mrežice na prozorima i otvorima za ventilaciju skladišta čime se sprečava ulaz leptira,

• U poslednje vreme primećuje se tendencija izgradnje hladnjača gde se u kontrolisanim uslovima, pri temperaturi od 4 — 9C čuva, krompir, jer se pri temperaturi od 9C prekida biološki ciklus razvića moljca krompira,

• U podrumima i podnim skladištima, ako je moguće, održavati temperaturu do 16C, pri kojoj nema piljenja gusenica iz jaja,

• Insekticide, koji se koriste tokom vegetacije, za suzbijanje moljca krompira, ne primenjivati u skladištima krompira.

Zaključak: U uslovima kada dolazi do globalne promene klime i prenamnoženja štetnih organizama koji su se ranijih godina pojavljivali sporadično, kao što je to slučaj sa moljcem krompira, potrebno je primeniti sve raspložive mere zaštite i pristupiti konceptu integralnog suzbijanja štetnih organizama prema kojoj se posle vađenja, u skladišta unose samo zdrave krtole. Krompirov moljac će uticati na tehnologiju proizodnje krompira. Gajiće se više rane sorte krompira. Postavljanjem feromonskih klopki radi praćenja pojave i brojnosti moljca uz kvalitetno primenjene agrotehničke mere, zatim pravilan odabir insekticida tokom vegetacije, kao i čuvanjem krtola u kontrolisanim uslovima u hladnjačama, ova štetočina se može držati pod kontrolom u usevu krompira, kada štete mogu biti minimalne, a proizvodnja krompira isplativa za poljoprivredne proizvođače.

Bilten "Za našu zemlju", broj 64, april 2018.