Suzbijanje bele leptiraste vaši kupusa - (Aleurodes proletella Linneus)

Stručna podrška: dipl.ing.zaštite bilja Jelena Perenčević, PSS Sombor

Aleurodes proletella Linneus je novo introdukovana štetočina  kupusnjača u Srbiji. Slična je beloj leptirastoj vaši (T. vaporariorum ). Larve i imaga hrane se na naličju lišća i sišu sokove iz floema. Spadaju u tzv. „r“ selektirane organizme i brojnost populacije zavisi od kvaliteta sokova biljke hraniteljke. Luči mednu rosu na kojoj se razvija gljiva čađavica. Larve imaju hitinizirane školjke pa insekticidi teško dolaze u kontakt sa njima. Ženke zabadaju „drške” jaja u tkivo lista. Kroz horion prolaze sokovi biljaka. A. proletella, kao i većina insekata koji sišu sokove iz floema, izgubile su sposobnost sinteze masnih kiselina sa 2 ili više duplih veza koje sintetišu bakterije, obligatni simbionti (Knowden, 2013). Simbionti se prenose vertikalno iz generacije u generaciju (Costa i sar. 2014, Degnanand i sar 2009, Novakova i sar, 2009, Škalac i sar. 2014, Teleshnickii sar, 1993). Suzbijanje A. proletella je teško upravo zbog skrivenog načina života i zabadanja drške jaja u tkivo biljaka hraniteljki. Iz ovih razloga izbor sredstava za suzbijanje ove štetočine zahteva poznavanje mehanizma delovanja insekticida i baktericida, vrste, lokacije simbionata i načina života. Imajući ovo u vidu krenuli smo u ispitivanje mogućnosti suzbijanja štetočine na kupusu. U poljske mikrooglede uključili smo fungicid sa baktericidnim delovanjem, antibiotik i insekticid koji deluje na inhibiciju nove sinteze masti. Rezultate ovih mikroogleda iznećemo u radu. Materijal i metod rada Ispitivanje mogućnosti suzbijanja bele leptiraste vaši na kupusu izvedeno je u mikroogledima na kupusu sorte „Futoški“. Ogled je postavljen u 4 ponavljanja, a veličina eksperimenta obuhvatala je površinu od 270 m2. Pregledano je 10 biljaka po ponavljanju. Pri izboru sredstava imali smo u vidu da insekti koji sišu imaju simbiotske bakterije.

Za tretmane smo koristili antibiotik (oksitetraciklin), fungicid sa baktericidnim svojstvima (fluazinam), a od insekticida je korišćen adulticid (tiakloprid) i larvicid (spirotetramat) koji inhibira novu sintezu masti i njihove kombinacije. Količine komercijalnih preparata date su u tab. 1.2. i 3.

Rezultati rada

Ocena je izvedena pred prvi tretman i 7 dana posle prvog tretmana. Izvedena su ukupno dva tretmana 17. i 25. jula 2014. godine, a krajnja efikasnost ispitivanih preparata je ocenjena 12 dana posle drugog tretmana. Pred prvi tretman brojnost imaga A. proletella bila je od 228 do 458 po tretmanu, a broj jaja se kretao u intervalu od 319 do 717 (tab. 1). Nije uočeno prisustvo larvi štetočine, jer se očekivalo pilenje pa je prvi tretman upravo i izveden u optimalnom vremenu, odnosno pred početak pilenja larvi. Posle 7 dana od prvog prskanja u tretmanima je bilo najmanje imaga (229) kod tiakloprid+spirotetramata, a najviše na kontroli (480 imaga). Broj jaja je znatno smanjen u tretmanu spirotetramat (155), a najmanji broj jaja je nađen u tretmanu spirotetramat + tiakloprid  (65) kao posledica smanjenja brojnosti imaga. Broj larvi je bio ujednačen od 6 do 23 na tretmanima jer je tek počelo pilenje (tab.2). U oceni 12 dana posle 2. tretmana, nije bilo bitnije razlike između broja imaga po tretmanima jer štetočina leti i naseljava biljke kupusa. Nije bilo većih razlika između tretmana ni u broju položenih svežih jaja. U tretmanima gde je korišćen spirotetramat i kombinacija spirotetramat+tiakloprid nije bilo larvi (efikasnost 100% tab.3). Interesantno je napomenuti da je konstatovano doletanje tripsa (Thrips tabaci) prilikom ocene 12 dana posle drugog tremana. Najveći broj tripsa je bio u tretmana spirotetramat (93), znatno manji u tretmanu oksitetraciklina i fluazianama ( 40 odnosno 19, tab. 3.). A. proletella siše iz floema i ima svoje endosimbionte dok T. tabaci siše iz epidermalnih ćelija pa ima druge vrste simbionata (Chanbusarakum and Ulman I sar. 2007). Utvrđena je manja brojnost T. tabaci u tretmanima gde je korišćen fungicid fluazinam sa bakteribaktericidnim delovanjem i antibiotik oksitetraciklin što ukazuje na mogućnost da T. tabaci ima druge vrste simbionata (verovatno fakultativne). U tretmanu gde je korišćen spirotetramat, nađen je znatno veći broj imaga T. tabaci koja doleće na biljke kupusa. Spirotetramat se može koristiti za suzbijanje T. tabaci samo ograničeno jer većina populacije T. tabaci zbog skrivenog načina života nije u kontaktu sa spirotetramatom. Spirotetramat ne deluje na imaga, na jaja niti na larve L3 koje hrizalidiraju u površini zemlje. Iz ovih razloga, spirotetramat se preporučuje samo kada je niska populacija T. tabaci jer deluje sporo i ograničeno što se desilo i na larve A. proletella. Najbolje rezultate suzbijanja A. proletella daje istovremena primena adulticida kao što je thiaklorpid u kombinaciji sa spirotetramatom, ali u dvostrukoj količini (1.5 lit/ha) od registracije. Tiakloprid deluje na imaga time prekida se polaganje jaja, a spirotetramat deluje na larve neonate koje imaju minimalne količine masnih kiselina. Delovanje je usporeno, ali dugotrajno što je pokazano u ogledu 12 dana posle drugog tretmana. Iako imaga A. proletella kao i larve sišu iz floema i time unose sokovima spirotetramat u crevno tkivo, delovanje na imaga je slabije izraženo jer ima veću količina masti. Treba imati u vidu da iako nema nove sinteze masnih kiselina, ženke polažu manji broj jaja. Larve A. proletella se hrane najčešće na starijem lišću kupusa, a imaga na mlađem što utiče da spirotetramat najbolje deluje na larve A. proletella.

Zaključak

A. proletella je teško suzbiti jer potencijal razmnožavanja i razviće zavise od kvaliteta biljke domaćina kao i od skrivenog načina života štetočine. Rezultati mikro ogleda su pokazali da:

1. Istovremena primena insekticida kao što je tiakloprid koji deluje na imaga i indirektno i na broj polaganja jaja u kombinaciji sa spirotetramatom u nešto povećanoj količini od registrovane (1.0 lit/ha) izaziva uginjavanje larvi posle dva uzastopna tretmana.

2. Primena spirotetramata u količini od 1.5 lit/ha posle dva uzastopna tretmana u razmaku od 7 dana daje 100% uginjavanje larvi A. proletella

3. U tretmanima gde su korišćeni fungicid fluazinam sa baktericidnim delovanjem i antibiotik oxitetraciklin nađeno je znatno manje T. tabaci u odnosu na spirotetramat.

Bilten "Za našu zemlju", broj 59, novembar 2017.