Sušenje šimšira-šimširov plamenac

Stručna podrška: dipl.ing. zaštite bilja Tatjana Mironović, PSS Zrenjanin

Iako smo više puta tokom prošle i ove godine pisali na temu sušenja šimšira kao posledice štete koju nanosi šimširov plamenac, ove godine su još veće I uočljivije štete na svim terenima Vojvodine. Stradao je šimšir pored okućnica, u parkovima, na javnim površinama. Zato mislimo da na ovu temu treba ponovo podsetiti proizvođače i javnost na opasnost koja čeka nas i naše zelenilo naredne vegetacije. Poslednjih godina sve češće se susrećemo sa naglim i veoma brzim sušenjem pojedinih grana ili čitavih zelenih kompleksa šimšira u parkovima, živićima na zelenim površinama, grobljima i ispred kuća.

Uzrok brzog sušenja šimšira je nova invazivna vrsta Cydalima perspectalis poreklom sa prostora Kine, Koreje I Japana, u Evropi najpre registrovana u južnoj Nemačkoj 2006. godine, odakle se brzo proširila i na prostore drugih zemalja. Ova štetočina može za svega nekoliko dana da uništi gajenu živicu. Štete u našoj zemlji beleže se od 2014. godine. Srećna okolnost je što ne postoji mogućnost širenja ove štetočine na voćne i povrtarske useve, jer se u prirodnom staništu hrani samo šimširom (Buxus spp.) i njegovim kultivarima, božikovinom (Ilex spp.) i japanskom kurikom (Euonymus japonicus) koje se kod nas gaje kao ukrasne biljke u parkovima, privatnim baštama, na grobljima...

Šimširov plamenac prezimljava u stadijumu gusenice zadnje, treće generacije koja je tokom zime zaštićena u kokonu između listova šimšira ili u pukotinama u blizini biljke domaćina. U rano proleće kada temperatura poraste iznad 7°C, gusenice kreću  u potragu za biljkama domaćinima (šimšir) i nakon što ga pronađu, počinju da jedu lišće (mart mesec) praveći štete sve do juna meseca. Odrastao insekt je leptir bele boje sa rasponom krila 40–45 mm, crne glave, prednjih i zadnjih krila svilasto-bele boje sa smeđom trakom duž ivice krila i polumesečastim belim okcem na sredini prednjih krila. Postoje varijeteti sa potpuno smeđim krilima ali je ovo polumesečasto okce uvek prisutno I karakteristično je za prepoznavanje imaga štetočine. Ženka imaga živi 8 dana i polaže jaja s donje strane lista šimšira. Jedna ženka može da položi od 400 do 600 jaja, što daje veliki potencijal za njihovo ubrzano širenje. Od aprila do maja meseca ova štetočina prođe šest stadijuma larvenog razvića.

Pri tom njihov apetit stalno raste. Sa porastom i izgled gusenica se menja. Mlade gusenice najpre su zeleno-žute boje s crnom glavom, a kako rastu na zelenom telu se pojavljuju smeđe uzdužne pruge dok glava ostaje crna. Odrasle gusenice su zelene i imaju karakteristične debele crne i tankebele pruge duž tela s crnim tačkama na leđnoj strani i mogu biti dugačke do 5 cm (Slika 1). Krajem maja, kada dostignu veličinu od 5 cm, prelaze u stadijum lutke. Lutke su oko 2 cm dugačke, smeđe boje i sakrivene između listova i grančica šimšira u kokonu sačinjenom od svilenih niti. U ovom stadijumu štetočina miruje oko dve nedelje skrivena među lišćem.

Slika 1. Mlada i starija gusenica šimpširovog plamenca, izvor foto: T.Mironović, Zrenjanin 01.09.2016.

Slika 2. Starije gusenice šimširovog plamenca, izvor foto: Dragan Marković Zrenjanin 01.09.2016.

Slika 3. Starije gusenice šimširovog plamenca, izvor foto: Dragan Marković Zrenjanin 01.09.2016.

Početkom juna izležu se belo-braon leptiri. Nakon parenja, ženke polažu jaja na naličje listova. Sredinom juna izlegu se nove gusenice. U septembru, oktobru mesecu leptiri ove generacije polažu jaja. Potomci ove generacije jedu veoma malo, a zimu provode kao male gusenice veličine 5 mm. Mlade gusenice hrane se samo epidermisom na gornjoj strani lista, a starije gusenice “proždiru” cele listove, zelene izbojke i koru, što narušava estetski izgled biljke (Slike 2,3). Jedna gusenica tokom svog razvoja može pojesti do 45 listova, a na jednom grmu ih može biti i nekoliko stotina, te za nekoliko dana može uništiti gajenu živicu što govori o njihovoj masovnosti i štetnosti.

Pri jakom napadu na šimširu je prisutna svilenkaste paučine, koja može potpuno prekriti biljku tako da ceo grm ili živić dobija sivkastu boju. Štete se kasno primjećuju, jer se gusenice najpre hrane unutrašnjim lišćem gde su sakrivene, a kada dodju do spoljnih delova, štete su ogromne, jer je veliki deo lisne mase već uništen i može veoma brzo doći do potpune defolijacije šimšira. Zato je neophodno već s početka proleća pregledati živiće, razmaknuti grane i pogledati unutrašnjost biljke jer su tu vidljive prve štete I kao i prisustvo mladih gusenica.

Štetočina se širi putem trgovine zaraženim sadnicama (šimšir je jedna od najprodavanijih ukrasnih biljaka) I letom leptira. Suzbijanje šimširovog plamenca teško da se može uspešno završiti jednokratno, obzirom da uvek treba očekivati da je neki razvojni stadijum preživeo. Zato biljke domaćine treba redovno pregledati, a mere suzbijanja sprovoditi na svakih 10 dana.

Suzbijanje štetočine uspešno se sprovodi kombinacijom različitih mera:

— Ispiranje grmova šimšira sa jakim mlazom vode koje delimično doprinosi smanjenju brojnosti štetnog organizma, ali se gusenice tada moraju pokupiti i uništiti.

— Preporučuje se i mehaničko uklanjanje i spaljivanje odraslih gusenica. Oštećene i zaražene delove biljke treba odmah iseći, skupiti i obavezno spaliti. Nipošto ih ne bacati na  deponije ili u kontejnere, jer i odatle štetočina može brzo da se raširi i prenese na druge biljke.

— U mlađim stadijumima, gusenice se mogu uništavati biološkim insekticidima.

— Suzbijanje hemijskim preparatima je efikasno kada su gusenice mlade i dok nema “paučine” koja smanjuje dejstvo insekticida. Koristiti insecticide na bazi neonikotinoida, dok su gusenice u prvom stepenu razvoja, a kasnije se, protiv gusenica trećeg i četvrtog stepena, mogu koristiti preparati iz grupe antagonista, hormona presvlačenja. Trebalo bi izbegavati neselektivne insekticide, kako bi se očuvali prirodni neprijatelji ove štetočine.

Bilten "Za našu zemlju", broj 59, novembar 2017.