Pojava sovice (Helicoverpa armigera) u 2017. godini

Stručna podrška: dipl.ing.zaštite bilja Jelena Perenčević, PSS Sombor

Helicoverpa armigera je migratorna sovica koja svakog proleća leti iz južne ka severnoj Evropi. Putevi preletanja vode preko Makedonije, Crne Gore I Srbije ili duž reka — Vardar, Morava, Cetina, Drina. Kao migratorna vrsta, leptiri H. armigera se hrane polenom, najkvalitetnijim izvorom energije I hranljivih elemenata, pa je i polaganje jaja locirano uglavnom pored cvetova ili svile. Povrće obezbeđuje idealne uslove za ishranu leptira jer duže vremena cveta. Otopljavanjem u okviru vidljivih klimatskih promena u poslednjih 10 godina, H. armigera je postala uslovno migratorna vrsta jer je konstatovano da prezimljava najčešće na poljima gde se hranila sojom, što je i konstatovano kod nas u Vojvodini ( Bečej). Helicoverpa armigera je isključivo migratorna vrsta samo za Veliku Britaniju i neke zapadno-Evropske zemlje. Tamnije boje leptira (sl.1) ukazuju da ova sovica leti uveče ili tokom noći, a danju se može naći samo ako je registrovana njena velika brojnost. Može položiti pojedinačna jaja ili u manjim grupicama. Gusenice neonate su heliofobne (beže od svetlosti posle piljenja) i, ako postoji mogućnost, ubušuju se u cvetove ornamentalnog ili merkantilnog suncoketa, u plodove paprike i drugog povrća. Gusenice imaju 5 stupnjeva razvića koji su po boji veoma različiti. Gusenice H. armigera se najčešće u jesen ubušuju u zemlju na površinama pod sojom kojom se prethodno hranila. Posle ubušivanja, na dubinu do 25 cm, hrizalidira i u stadijumu lutke prezimljava. U Srbiji ima 3 generacije godišnje. Ova štetočina se javlja ciklično. Privukla je pažnju po prenamnoženju ali I zbog toga što se ubušuje u semenske čaure duvana (sl.1), u mahune boranije i soje (sl.2), u plodove paprike (sl. 3). U 2017. godini je na površini od 1 ha u Sremu, prvi put kostatovana visoka brojnost sovice na chery paradajzu čije plodove oštećuje samo na pokožici ploda (sl.8). Na kukuruzu se najčešće hrani svilom, kada izbacuje velike količine izmeta i time se stvaraju povoljniji uslovi za pojavu patogena Fusarium spp. i drugih saprofita.

   

Slika 1: Ženka H. armigera polaže jaja pored cvetova boranije ili soje  

Slika 2: Gusenica H.armigera na mahunama boranije         

    

Slika 3: Gusenice H. armigera u plodu paprike

U sušnoj 2017. godini, H. armigera se masovno pojavila na usevima, voću i povrću u avgustu i početkom septembra meseca, kao što je cherry paradajz, povrće, kukuruz šećerac. Na jabuci se sovica redovno javlja kod guste sadnje (razmak 50 cm), gde je registrovana između sadnica, kada može pregristi vrhove mladara I time indirektno uticati i na formiranje stabla jabuke (sl.7).

  

Slika 4. Plodovi paprike oboleli od E. carotovora

Slika 5. Gusenice H. armigera na klipu kukuruza

Leptiri i gusenice H. armigera nose u crevnom traktu bakeriju Erwinia carotovora, pa se tako ova bakterioza redovno javlja na paprici posle ubušivanja u plodove paprike (sl 4). Tokom ove godine, jedna od najznačajnijih pojava gusenice H. armigera je bila na postrnoj soji gde je izazvala golobrst I znatna oštećenja mahuna.

Suzbijanje Helicoverpa armigera

Suzbijanje sovice H. armigera pretpostavlja utvrdjivanja vremena polaganjamjaja i početka piljenja gusenica ove šteočine. Posle njenog ubušivanja je kasno za bilo kakve mere suzbijanja. Primena hemijskih sredstava je ograničena poštovanjem karenci i kratkoćom embrionalnog razvića gusenice, kao i ubušivanjem gusenica u plodove. Izbor insekticida za suzbijanje H. armigera je ograničen kako za povrće tako i za ratarske useve. Piretroidi po pravilu deluju kontaktno i oralno i imaju visoku inicijalnu toksičnost, ne ulaze u biljku (karenca je 14 dana za povrće), što znači da se mogu koristiti samo za prvo prskanje dok nema plodova. Spinozidi imaju visoku inicijalnu toksičnost, ne ulaze u biljke, i malu rastvorljivost vodi. U susednim zemljama imaju karencu 3-7 dana, što ih stavlja u prvi plan korišćenja protiv ove šteočine. Indoxacarb (preparat Avaunt) se smatra preinsekticidom jer za delovanje zahteva unošenje u crevni trakt sa alkalnom sredinom. H. armigera ima visoku pH vrednost i brzo se razlaže ali uginjavanje je za 1-3 dana. Ostala svojstva su veoma povoljna, registrovan je i karenca mu je 3 dana na šećercu (Madjarska). Relativno kratko deluje i koristi se u alternaciji sa piretroidima. Hlorantraniliprol (Coragen 20 SC ), deluje na Ca homeostasis, deluje samo oralno i gusenice vrlo brzo uginjavaju (posle nekoliko minuta od unošenja hranom) jer preparat izaziva grčenje I prestanak ishrane kod sovice.

Slika 6. Gusenice H. armigera ubušuje se u cvet duvana

Slika 7. Gusenica H. armigera na vrhovima mladara jabuke, gajenom u gustom sklopu

Slika 8. Gusenice H. armigera na plodu cherry paradajza

Bilten "Za našu zemlju", broj 58, oktobar 2017.