Zaštita pšenice u jesen

U našoj zemlji se pšenica prosečno gaji na oko 500.000 ha i do sada realizovanim prosečnim prinosom od oko 4 t/ha. Jedna od grešaka u poljoprivrednoj praksi je upotreba nedeklarisanog „zrna sa tavana“ što je velika zabluda o eventualnoj mogućoj uštedi. Takvo zrno nije poznatog kvaliteta, nije utvrđena klijavost, energija i čistoća, pa se pri setvi značajno povećava količina što je direktna posledica prevelike gustine useva, koji može biti sklon poleganju kao i napadu raznih bolesti. Poslednjih godina uočena je jača ili slabija pojava lisnih vaši na pšenici i ječmu. Lisne vaši pričinjavaju direktne štete isisavanjem biljnih sokova iz tkiva pšenice i ječma. Daleko veće su indirektne štete koje lisne vaši pričinjavanju kao prenosioci viroznih oboljenja.

Štete se počinju uočavati kasno u jesen, pogotovo tokom toplih jeseni ili tokom proleća naredne godine. Zaražene biljke zaostaju u porastu, žute su boje listova, koje je nakostrešeno. Bolest je poznata kao žuta patuljavost ječma, a najčeše je prenosi sremzina lisna vaš (Rhopalosiphum padi). Ove godine je detektovana u Južnom Banatu. U regulaciji brojnosti lisnih vašiju, značajni su prirodni  neprijatelji - odrasli i larve buba mare i larve osolikih muva. U slučaju prenamnoženja vašiju, primenjuju se hemijski tretmani primenom insekticida na bazi aktivnih materija bifentrin, deltametrin, dimetoat i dr.

Žitni bauljar (Zabrus tenebrioides), može naneti štete tek poniklim biljkama u jesen, a svoju aktivnost ova štetočina nastavlja tokom zime i u proleće. Štetne su pre svega larve koje pored strukova buše žita vertikalne hodnike dužine 40 cm gde uvlače mlade delove biljaka tako da od biljaka pšenice ostaje samo zgužvana nervatura. Veće štete mogu naneti ukoliko je jesen duga i topla, a svoje razviće nastavljaju u proleće, kada se larve povlače u zemljište gde se pretvaraju u lutke da bi nakon 2-3 nedelje odrasli bauljari napadali klasove u fazi mlečne zrelosti.

Kontrola brojnosti žitnog bauljara se sprovodi preventivnim i hemijskim merama borbe. Od preventivnih mera su najvažnije primena plodoreda, setva pšenice i ječma u sredini optimalnog roka, suzbijanje korova na parcelama koji predstavljaju prelazne domaćine. Od hemijskih mera borbe primenjuju se insekticidi kada se utvrdi 5-6 napadnutih biljaka po m2. Efikasno su se pokazali preparati na bazi bifentrina, cipermetrina i hlorpirifosa. U jesen značajne štete žitima mogu naneti i glodari koji se sa parcele posle skidanja letine, zakorovljenih strništa, lucerišta, sele na tek posejanu ozimu pšenicu, ječam. U početku se hrane posejanim i klijalim semenom da bi kasnije nakon nicanja biljaka, oštetili nadzemne i podzemne delove stvarajući oaze praznih mesta sa mnoštvom rupa i staza. U kalamitetnim godinama, štete od poljskih glodara poprimaju veće razmere i utiču da se prinos može smanjiti od 30-50%. Od štetnih glodara najznačajniji su poljski miš (Apodemus sylvaticus), poljska voluharica (Microtus arvalis) i hrčak (Cricetus cricetu).

Kvalitetna duboka obrada zemljišta, brzo odnošenje letine sa parcela, što manje osipanje zrna pri žetvi i druge agrotehničke mere nepovoljno utiču na brojnost glodara. Hemijskim merama borbe se pribegava kada se ustanovi preko 500 aktivnih rupa po hektaru. Za suzbijanje glodara u polju koriste se rodenticide u obliku mamaka kao što su cink fosfid u količini od 5-10 g/aktivnoj rupi, bromadiolon mamak u količini 10-15 g/aktivnoj rupi, antikolin mamak u količini 10-20 g/aktivnoj rupi. Mamci se ubacuju samo u aktivne rupe koje se potom zatrpaju zemljom. Zbog visoke toksičnosti na ptice i na divljač, mamci se ne smeju rasipati i ostavljati na površini zemljišta. Trovanje glodara treba da bude redovna mera zaštite koja se mora sprovoditi organizovano na svim površinama kako bi se sprečilo prenamnoženje.

Bilten "Za našu zemlju", broj 58, oktobar 2017.