Plamenjače soje prouzrokovane gljivama ili bakterijama

Stručna podrška: dipl.ing zaštite bilja Maja Sudimac, PSS Pančevo

Soja je izuzetno značajna i široko rasprostranjena industrijska biljka. Zbog ekonomske računice proizvođači se sve češće opredeljuju za gajenje soje, čime se plodored značajno skraćuje što se nepovoljno odražava na zdravstveno stanje soje i omogućava češću pojavu bolesti. Prouzrokovači bakterioza soje mogu značajno da smanje prinos, pogotovo u godinama sa kišovitim i prohladnim prolećem, kao i kišovitim letom. U našoj zemlji najveći značaj nesumljivo ima prouzrokovač bakteriozne pegavosti (plamenjače) soje — Pseudomonas syringae pv. glycinea. Redovno se javlja, a u godinama povoljnim za razvoj i širenje, nanosi velike štete. Druga vrsta, Xanthomonas campestris pv. glycines, prouzrokovač bakteriozne ospičavosti (mrke pegavosti) soje, prisutna je kod nas i u odnosu na Pseudomonas syringae pv. glycinea ima nešto manji ekonomski značaj. U povoljnim uslovima može smanjiti prinos u određenoj meri.

Simptomi bakteriozne plamenjače

Bolest se zapaža u vidu sitnih, mnogobrojnih pega rasutih po lišću. Boja im se menja od prvobitne svetložute do mrke, mrko crvene ili potpuno tamne. Spajanjem pega dolazi do izumiranja veće lisne površine što povlači sušenje lišća, a simptomi podsećaju na plamenjaču. Na obolelim mahunama takođe se pojavljuju simptomi, a patogen se prenosi i na seme. Obolela zrna postaju smežurava. Obolelo seme je značajan izvor zaraze, dok oboleli biljni ostaci nemaju veći značaj jer je diskutabilno održavanje vitalnosti bakterija u njima do sledeće vegetacije (Arsenijević). Na obolelom semenu se, međutim, bakterija zadržava i do dve godine. Primarna zaraza se uočava na kotiledonima, gde se u povoljnim uslovima za razvoj bakterije umnožava inokulum odakle se parazit širi. Vetar i kiša imaju značajnog udela u širenju bakterije tokom vegetacije. Od pesticida, preparati na bazi bakra mogu imati preventivno delovanje tj. na sprečavanje pojave bakterioza, ali ne i lečenje zaraženih biljaka.

Često se sa bakterijskom plamenjačom u prvim, početnim fazama razvoja simptoma na lišću može pomešati sa plamenjačom čiji je prouzrokovač gljiva Peronospora manshurica.

Ova gljiva prezimi u semenu iz kojeg se onda razvije sistemično zaražena biljka (važniji način) ili u ostacima zaraženog lišća kao oospore. Optimalni uslovi za razvoj bolesti su temperature 20 do 22 C i vlažno vreme. Bolest se prenosi putem zaraženog semena i biljnih ostataka. Tokom vegetacije zaraza se širi konidijama putem vetra. Mere suzbijanja podrazumevaju pre svega primenu plodoreda sa biljnim vrstama koje nisu domaćini, gajenje otpornih sorata, izbegavanje kultiviranja kada je lišće mokro, korišćenje zdravog semena bez patogena. Duboko oranje može dati dobre rezultate ako je patogen na žetvenim ostacima, ali ukoliko je zaraza poreklom sa semena problem se ne može izbeći.

Bilten "Za našu zemlju", broj 56, avgust 2017.