Zemljište neobnovljiv izvor života

Dipl.ing.Ljubica Vukićević, rukovodilac Stručne službe Victoria Logistic

Na današnji dan gotovo da je nemoguće proceniti štetu koju je ljudski nemar i intenzivna poljoprivredna proizvodnja nanela zemljištu i životnoj sredini u proteklih pola veka. Neadekvatna upotreba mineralnih đubriva zagadila je jezera i reke, neadekvatna upotreba pesticida dovela je do toga da su pesticidi svuda u životnoj sredini, na kopnu, u moru, čak i na Severnom i Južnom polu.

UN su konačno proglasile zemljište NEOBNOVLJ IVIM IZVOROM . Pored toga, 2013. godine na 68. Sednici Generalne skupštine je doneta i odluka da se 5. decembar svake godine obeležava kao Dan zemljišta kao I da se 2015. Godina proglasi godinom zemljišta.

Treba da budemo svesni činjenice da se preko 95 % hrane i dalje proizvodi na zemljištu, a da se pritom iz godine u godinu površina poljoprivrednog zemljišta konstantno smanjuje. Pa se tako u svetu svake sekunde gubi 900 hektara poljoprivrednog zemljišta kako zbog klimatskih promena, intenzivne poljoprivredne proizvodnje, tako i zbog ljudskog nemara. Ništa bolja situacija nije ni u Srbiji gde godišnje gubimo 6 do 8 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta. Upoređujući podatke iz popisa 1960.godine i podatke iz 2012. konstatovano je da danas imamo za oko 315.000 ha manje oranica i bašta, što znači da se 9% površina izgubilo prenamenom poljoprivrednog zemljišta u druge svrhe.

Poražavajuća činjenica je da ne samo da imamo smanjenje površina poljoprivrednih zemljišta već da nam je zemljište iz godine u godinu sve lošijeg kvaliteta i da mu plodnost opada. Loš kvalitet zemljišta i pad plodnosti zemljišta je najčešće posledica lošeg delovanja čoveka koji u intenzivnoj proizvodnji sabija zemljište, zagađuje zemljište hemikalijama, pali žetvene ostatke, svojim delovanjem zakišeljava zemljišta itd. Pošto ne možemo uticati na povećanje površina obradivog zemljišta, onda svakako treba da sprečimo ove negativne tendencije i procese I učinimo sve kako bismo popravili njegovu plodnost i kvalitet. Jedan od većih problema koji je nastao kod zemljišta je opadanje sadržaja organske materije tj. humusa u njemu. Prema ispitivanjima koje je radila Laboratorija za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, opadanje humusa je negde na nivou 0,2-0,3%. Po rečima dr Jovice Vasina na urađenih 200.000 uzoraka pokazalo se da imamo oko 40% uzoraka zemljišta u Vojvodini koji imaju sadržaj humusa manji od 3% (a koji je granična vrednost), a to je skoro pola Vojvodine.

Sadržaj humusa je od presudnog značaja za plodnost zemljišta, od njega zavisi struktura zemljišta, vodno-vazdušni režim, toplotni režim, on je hrana za biljke. Baš zbog velikog nedostatka humusa biljke sve lošije podnose suše. Proces stvaranja humusa je veoma složen i dugotrajan proces, a centralnu ulogu u sintezi humusa imaju mikroorganizmi. Danas imamo situaciju da imamo puno zemljišta koje imaju poremećene uslove za razvoj korisnih mikroorganizama gde spadaju jako kisela, nekalcificirana i prevlažena zemljišta itd.

Problem se još više povećava zbog povećane upotrebe hemijskih sredstava i samim tim negativnog uticaja na zemljišne mikroorganizme. Zbog svega toga pojavljuje se potreba da se koriste i mikrobiološki preparati koji će obezbediti sigurno i u dovoljnom broju prisustvo korisnih zemljišnjih mikroorganizama.

Kako povećati plodnost i kvalitet zemljišta?

Najjednostavniji i najprirodniji način je da se ostaci svih biljaka nakon ubiranja i nakon žetve vrate zemljištu zemljištu gde oni i pripadaju, da li putem kompostiranja, putem zaoravanja žetvenih ostataka ili putem zelenišnog đubrenja. Veliki broj ogleda u svetu ukazuje da praksa zaoravanja slame i azotnih đubriva održava stanje humusa u zemljištu na istom nivou, kao i primena stajnjaka. Ispitivanja u Nemačkoj su pokazala da se sa primenom 0,6 kg N na 100 kg slame i njenim zaoravanjem dobija slično dejstvo i prinosi kao i kod stajnjaka. Sva druga organska đubriva su takođe nezamenjiva kada je u pitanju revitalizacija zemljišta odnosno poboljšanje njegovih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. Ostala organska đubriva koja se koriste su: stajnjak, kompost, humus-glistenjak, zelenišno đubrenje, treset, drveni pepeo, biološka fiksacija azota gajenjem leguminoznih biljaka i druge otpadne organske materije nastale kao sporedni proizvodi u prehrambenoj tehnologiji i industriji.

Prilog 2

Kakvu mi to hranu jedemo, koja se uzgaja na zemljištu koje je siromašno humusom, ispošćeno, zatrovano raznim hemikalijama? U kursu za poljoprivrednike koji je objavljen još 16.juna 1924. Rudolf Steiner navodi : „...Verovali ili ne, upravo je poljoprivreda pod uticajem materijalističkog pogleda na svet. Ona se najviše udaljila od racionalnih principa. Vrlo malo ljudi zna da su se u toku poslednjih decenija u poljoprivredi svi proizvodi, od kojih ljudi u stvari žive, degenerisali i dalje se u velikoj meri izvanredno brzo degenerišu.“ ...“I današnji materijalistički poljoprivrednik, ako se nije sasvim u to uživeo, nego ako malo razmišlja o stvarima sa kojima se svakodnevno ili bar jednom godišnje suočava, može otprilike da izračuna za koliko će se decenija ti proizvodi toliko degenerisati da će još u toku ovog veka postati neupotrebljivi za ishranu“...