Zaštita maka

Stručna podrška: dipl.ing. zaštite bilja Katarina Radonić, PSS Vrbas

Mak se tretira kao mala kultura, a zastupljenost na terenu PSS Vrbas je oko 20 do 30 ha. Obično su to parcele od 0,5 do 1 ha površine, ili se gaji u baštama za ličnu upotrebu u domaćinstvu. Proizvodnja je obično tradicionalno — porodična, duži niz godina, a prodaja se obavlja najčešće na pijacama i vrlo retko se prodaje nakupcima. Kod nas se proizvodi isključivo uljni ili kulinarski mak.

Mak spada u uljane biljne vrste i jedna je od najstarijih gajenih biljaka. Sadržaj ulja u maku je od 40 do 50% i to ulje je visoko kvalitetno, u sebi sadrži veći broj masnih kiselina kao što su oleinska, stearinska, linolna i druge. Za uspešnu proizvodnju mak zahteva dobra strukturna zemljišta, pH od 6,5 do 7,5, u prvom delu vegetacije zahteva veće količine vlage. Važno je poštovati plodored - na istu parcelu dolazi posle četiri godine, i on je veoma važan zbog bolesti koje napadaju mak. Mak zahteva duboko oranje na 25-30 cm, u jesen se đubri mešanim đubrivom NPK 300- 400 kg/ha (8:16 :24 ili 10: 20 : 30 ), u proleće pre setve primenjuje se oko 200 kg/ha azotnog đubriva AN ili KAN (količina se utvrđuje na osnovu N-min metode). Setva se obavlja što ranije u proleće, polovinom marta, kada je temperatura zemljišta oko 5 C. Optimalan sklop biljaka u žetvi je oko 70/m2.

Zaštita od korova

Za suzbijanje korova u maku registrovano je vrlo malo herbicida. Posle setve, a pre nicanja maka, mogu se koristiti herbicidi na bazi mezotriona koji su registrovani u EU u dozi od 0,25 l/ha. Posle nicanja maka, kada je mak u fazi 5-6 listova, u EU se koriste herbicidi na bazi mezotriona (0,15 l/ha) i fluroksipira (0,5 l/ha). Za suzbijanje uskolisnih korova mogu se koristiti herbicidi na bazi aktivne materije fluazifop-P-butila u dozi od 1,5 l/ha, ili herbicidi na bazi propakvizafopa u dozi od 0,8 do 1 l/ha.

Zaštita od bolesti

Ekonomski najznačajnije bolesti maka su: plamenjača, crna pegavost, bakterijsko uvenuće, siva plesan i dr.

Peronospora arborescens – plamenjača maka

Gljiva napada mak u svim razvojnim stadijumima. Simptomi se uočavaju u vreme kada biljke imaju samo nekoliko pari listova. Zaražene biljke zaostaju u porastu, listovi se krive, na donjoj strani liske nalazi se siva prevlaka i ovakve biljke brzo izumiru. Kasnije se bolest može pojaviti u vreme pred i u samom cvetanju. Bolest napada cvet, vrlo često se on ne otvara već pocrni i otpada. Na odraslom lišću pojavljuju se smeđe pege koje su oivičene nervaturom. Bolest se može pojaviti i u vreme zrenja kada se na čaurama pojavljuju crne, veće ili manje pege. Ponekad i cela čaura pocrni. Seme u tim čaurama dobija rđastu boju i vrlo je sitno, ponekad neupotrebljivo za ishranu ili preradu.

Zaraza može biti i sistematska, takve biljke su zakržljale, deformisane i ne cvetaju već uginjavaju ranije. Za razvoj gljive pogodno je vlažno i prohladno vreme. Domaćini su joj divlje i kulturne biljke iz roda Papaver. Prenosi se zaraženim ostacima i semenom. Hemijski tretmani se obavljaju u kritičnim fazama razvoja biljaka, posle nicanja, pred cvetanje ili u zrenju, posle kiše i u vlažnim uslovima. Fungicidi koji se mogu koristiti su oni na bazi azoksistrobina (0,75 l/ha), cimoksanila+ famoksadina (0,4 kg/ha), propineba (1,5-2 kg/ha) i dr.

Pleospora calvescens - crna pegavost (konidijski stadijum Helminthosporium papaveris)

Spada u najštetnije bolesti maka. Biljke maka mogu biti zaražene u svim razvojnim stadijumima. Za razvoj bolesti  pogodno je vlažno i toplo vreme. Prvi simptomi se mogu uočiti na mladim, tek izniklim biljkama koje polegnu i ubrzo se osuše. Posle ovih ranih zaraza mogu se očekivati i kasnije zaraze što umnogome zavisi od vremenskih uslova. Na starijim biljkama simptomi se najbolje uočavaju na listovima na kojima se pojavljuju tamno smeđe do crne krupne pege između nerava. Slične, samo izduženije pege, mogu se pojaviti i na stabljikama. U kasnim zarazama pege se pojavljuju i na čaurama. Gljiva se prenosi zaraženim ostacim i semenom. Hemijska tretiranja se izvode fungicidima na bazi flutriofola (u dozi od 0,25-0,5 l/ha) i dr.

Xanthomonas papavericola – bakterijska uvelost maka

Bakterija se prenosi semenom i biljnim ostacima iz prethodne godine. Biljke iznikle iz zaraženog semena uginjavaju odmah posle nicanja. U toku vegetacije bolest se pojavljuje na listovima, stablu i čaurama. Uočava se u vidu tamnih pega. Bakterija se širi sudovnim snopićima pa biljke venu i brzo se suše. Zaštita se sprovodi fungicidima na bazi bakra u preporučenim dozama. Zaštita od bolesti u proizvodnji maka se ogleda u setvi zdravog sertifikovanog semena, poštovanjem plodoreda i hemijskim tretiranjima u ranim fazama razvoja.

Štetočine maka

Štetočine maka su vrlo brojne. U nicanju su najvažnije podgrizajuće sovice, grčice, žičari. U toku vegetacije značajne štete mogu pričiniti razne pipe, popci, lisne sovice, muve, lisne vaši i drugi. Ekonomski najštetnije su makov korenov surlaš, siva makova pipa, lisne vaši kao štetočine i kao vektori virusa. U toku cvetanja poslednjih godina štete pričinjava i rutava buba.

Stenocarus fuliginosus – makova korenova pipa

Štetočina prezimljava kao imago u zemljištu. Tamne je boje veličine oko 3 mm. Larva je beličasta i savijena dužine oko 4 mm. Imago izlazi početkom aprila, hrani se na mladom lišću maka. Jaja polažu na naličje donjeg lista oko glavnog nerva, pojedinačno ili u malim grupicama. Pili se posle 7-10 dana u zavisnosti od temperature. Larve se hrane izgrizajući listove, ubušujući se u njih, kasnije prelaze u koren praveći hodnike usled čega se pojavljuju guke, zadebljanja, na korenovom vratu. Larve se dalje hrane žilicama korena, a napadnute biljke su zaostale u porastu, čaure su male i šture. Hemijsko tretiranje se izvodi u vreme dopunske ishrane, suzbijaju se odrasli insekti, insekticidima na bazi lamba cihalotrina (u dozi od 0,3 l/ha), deltametrina (0,2-0,4 l/ha).

Ceuthorrhynchus macula-alba – siva makova pipa

Odrasla pipa je dužine 3,5 do 4,5 mm sivkaste boje, na vratnom štitu ima tri uzdužne bele trake, a na osnovi pokrioca belu pegu po kojoj je dobila ime. Larva je beličasta, apodna. Štete nanosi imago koji buši čaure da bi položio jaja. Takve čaure su deformisane, a u bušotinama se naseljavaju sekundarni paraziti koji izazivaju razna trulenja. Larve koje se ispile u čaurama se hrane semenkama pa je šteta još značajnija. Hemijska tretiranja se izvode pred početak polaganja jaja, na mladim čaurama, insekticidima na bazi endosulfana (u dozi od 1,5-2 l/ha), deltametrina (0,3 Peronospora arborescens Stenocarus fuliginosus l/ha), fosalona (u dozi od 2 l/ha).

Bilten "Za našu zemlju", april 2017, broj 52.