Oprez sa herbicidima u ranom povrću

Stručna podrška: dipl.ing. zaštite bilja Maja Sudimac, PSS Pančevo

Nakon zimskog perioda, sveže povrće je najpoželjnija namirnica. Tokom proleća usevi koji se koriste u ishrani kao sto su mladi luk, mladi krompir, rotkvice, spanać, kupus itd., imaju dobru tržišnu cenu. Osim toga trebalo bi da se odlikuju visokim nivoom kvalitetnih sastojaka u skladu sa cenom i očekivanjima potrošača. Ono što je zabranjeno i ne sme se dozvoliti jesu ostaci pesticida, teških metala, nitrata i nitrita u plodovima. Setva i sadnja luka i krompira je u toku. Ali u toku je i kupovina herbicida jer suzbijanje korova u mnogome olakšava posao povrtarima. Međutim, primena herbicida u ovom periodu godine za povrće koje se ranije ubira, nije dozvoljena.

Mladi krompir

S obzirom na kratak period gajenja krompira koji se prodaje kao mladi krompir, preporuka je da se ne koriste herbicidi u ovoj proizvodnji. Mere nege započeti sa ogrtanjem pre nicanja, kultivacijom 7-10 dana posle nicanja nogrtanjem kada je krompirm 15-20 cm visine. Dva su osnovna razloga za nekorišćenjem herbicida u mladom krompiru:

• karenca pojedinih herbicida tj. vreme od primene preparata do ubiranja useva. Ovaj period utiče na nivo ostatatka pesticida nakon ubiranja koji se laboratorijski mogu proveriti.

• obzirom da u plodosmeni iza mladog krompira obavezno dolazi drugi usev u istoj godini trebalo bi se upoznati sa ograničenjima za naredni usev. Navešćemo neke primere:

— Upotreba preparata na bazi aktivne materije pendimetalin koji ima karencu od 63 dana, gde se ostali usevi posle „vađenja“ krompira mogu sejati tek nakon 3 meseca.

— Preparati na bazi aktivne materije metribuzin imaju karencu 42 dana. Rane sorte sa belom i ružičastom pokožicom su osetljive na primenu metribuzina posle nicanja. Nakon 4 meseca mogu se na tretiranoj površini gajiti grašak, paradajz. Nakon 12 meseci kupusnjače, salata, krastavac, bostan, šećerna repa, luk. Nakon 18 meseci ostalo korenasto-krtolasto povrće.

— Preparati na bazi aktivne materije linuron — kod nas nije registrovan za korišćenje u krompiru, ali u nekim zemljama jeste i dosta je zastupljen kao herbicid u krompiru. Ostali usevi se mogu sejati tek nakon 4 meseca od primene.

— Preparati na bazi aktivne materije dimetenamid — karenca 40 dana (američki podatak)

— Preparati na bazi aktivne materije bentazon — karenca 42 dana, ne ograničava gajenje narednih povrtarskih biljaka u istoj godini. Primena herbicida u mladom luku koji se prodaje u vezicama, je takođe zabranjena.

Osim herbicida, i insekticidi mogu predstavljati značajan problem. Insekticidi su u širokoj upotrebi, lako dostupni, ali treba biti obazriv. Nije retkost da po navici proizvođači koriste preparate iz grupe organofosfata (dimetoat) koji imaju jako dugu karencu (63 dana) i ne postoji opravdanost primene u mladom povrću. Ukoliko su primenjivali insekticid u obliku granula pre sadnje luka, takođe se isti ne sme upotrebljavati u ishrani kao mladi luk. Situacija na svetskom tržištu voća I povrća je šarenolika. Ispitivanjima se između ostalog utvrđuje kontaminiranost ovih proizvoda pesticidima. Svake godine Američka Radna grupa za životnu sredinu (EVG) daje izveštaj o najčešće kontaminiranim proizvodima „Dirty Dozen“. U 2016. Objavljena je lista 12 proizvoda : jagode, jabuke, nektarine, breskve, celer, grožđe, trešnje, spanać, paradajz, paprika, čeri paradajz, krastavci. 2016. godine, po prvi put, jagode su bile na vrhu liste. Zamenile su jabuku koja je pet godina bila na prvom mestu. Za izveštaj EV G analizirani su rezultati ispitivanja više od 35.200 uzoraka voća i povrća koje je poreklom iz USDA i FDA. Skoro svi uzorci jagode - najmanje 98% - sadrže merljive nivoe pesticida, a 47% analiziranih uzoraka ima ostatke 10 ili više pesticida. U nekim od uzoraka jagoda nađeno je da imaju ostatke 17 različitih pesticida.

Što se tiče Evropske unije, izveštaj daje European Food Safety Authority (EFSA ) na osnovu izveštaja 29 zemalja koji provode dva programa monitoringa u izveštavanju: nacionalni program dizajniran od strane svake zemlje, kao i EU koordiniran program. U 2013. Ukupno 80.967 uzoraka različitih svežih namirnica je testirano na prisustvo 685 pesticida. Osnovni nalazi su:

• 97.4% analiziranih uzoraka je u zakonskim granicama; nivoi pesticida su ispod vrednosti maksimalno dozvoljenihn količina pesticida.

• 54.6% su bili uzorci gde se nisu mogli detektovati pesticidi.

• 1.5% uzoraka imaju jasno premašene zakonske granice, uzimajući u obzir mernu nesigurnost.

• Ostaci više od jednog pesticida (više ostataka) su nađeni u 27,3% uzoraka.

Da bismo zaštitili domaće potrošače I obezbedili izvoz na inostrano tržište, moramo strogo voditi računa o pravilnoj upotrebi pesticida. Nije važna samo efikasnost istih, važno je zadovoljiti vreme primene i izbor odgovarajućeg preparata po ekotoksikološkim osobinama. Prilikom izvoza nije važno zadovoljiti samo MRL po standardima zemlje uvoznice, već i broj aktivnih materija koje se smeju detektovati jer je isti zakonskim okvirima ograničen. Zato, sa početkom godine sa proizvodnjom prvog povrća budimo najpre ljudi, jer greške u proizvodnji mogu biti i slučajne i namerne ...

Bilten "Za našu zemlju", broj 51, april 2017.