Značaj upotrebe sertifikovanog semena soje sa stručnog i ekonomskog aspekta

         Sertifikovano seme soje se proizvodi od semena poznatog genetičkog porekla i čistoće čija je proizvodnja kontrolisana i koje je ispitano, dorađeno i sertifikovano u skladu sa Zakonom o semenu. Proizvodnja sertifikovanog semena vrši se pod nadzorom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, kod proizvođača koji su upisani u Registar proizvođača semena. Dorada semena vrši se u Registrovanim doradnim centrima, a ispitivanje kvaliteta u akreditovanim laboratorijama za ispitivanje semena. Etikete za pakovanje sertifikovanog semena izdaje ovlašćena organizacija od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Sertifikovano seme, deklaracijom koju poseduje, garantuje kvalitet semena u džaku.

          Ekonomska opravdanost upotrebe deklarisanog semena soje u poljoprivredi je vrlo bitna i značajna kao “početna razvojna tačka” za celu privredu, kako sa stanovišta same države tako i sa stanovišta semenskih kompanija.

Prednosti upotrebe sertifikovanog semena sa stručne strane:

1. Kvalitetniji semenski materijal za poljoprivredne proizvođače kao preduslov za postizanje većih prinosa, a samim tim i finansijske dobiti. Pojedina istraživanja pokazuju da ovo povećanje može biti i 10-30%;

2. Sprečavanje širenja korovskih biljaka putem semena, te samim tim i umanjenje broja tretiranja herbicidima uz smanjenje troškova;

3. Sprečavanje širenja bolesti biljaka putem semena. Seme je nosilac i raznih prouzrokovača bolesti i insekata koji se njime hrane;

4. Kvalitet sertifikovanog semena je ispitan u akreditovanim laboratorijama, što podrazumeva: čistoću, klijavost, sadržaj vlage, energiju klijanja, masu 1000 zrna, prisutnost semena drugih biljnih vrsta i korova, kao i zdravstveno stanje semena.

Prednosti upotrebe sertifikovanog semena sa ekonomske strane:

u slučaju ne korištenja deklarisanog semena soje, dobijamo vrednost propuštene šanse za korišćenje deklarisanog semena kao i Poreza na Dodatu Vrednost kao realnog izvora finansiranja u Agraru. Prema nezvaničnim podacima, odnos između upotrebe “deklarisanog semena” i “nedeklarisanog-zrna sa tavana” soje iznosi 50% prema 50%. Ova informacija omogućava da se sa ekonomske strane dobije vrednost propuštene šanse za korišćenje deklarisanog semena kao i Poreza na Dodatu Vrednost, kao realnog izvora finansiranja u Agraru:

- Površina pod sojom u 2016. godini bila je cca 190.000 ha,

- Kada bi se za celokupnu površinu koristilo deklarisano seme bilo bi potrebno cca 19.000.000 kg semena.

- Vrednost ovog semena na bazi prosečne cene semena soje u prolećnoj setvi 2016. godine od 100 din/kg (sa PDV-om) bila bi cca 1.900.000.000 din. To nadalje znači da je 50% ove vrednosti za državu i semenske kompanije van upotrebe, tj da Porez na Dodatu Vrednost ovakvim odnosom upotrebe deklarisanog i nedeklarisanog semena soje u realnoj proizvodnji ne predstavlja realan izvor finansiranja poljoprivrede u vidu subvencija, a što iznosi oko 190.000.000 dinara.

Prema navedenoj računici, može se zaključiti, da oko 517.000.000 dinara nisu realan izvor finansiranja agrara kroz naplatu PDV-a, tj. da je propuštena šansa za povećanje obima finansijskih sredstava koja bi se mogla koristiti za subvencionisanje daljeg razvoja poljoprivredne proizvodnje.

Ovo je samo početna tačka za razvoj, a efekat upotrebe deklarisanog semena imao bi kroz razne direktne i indirektne uticaje, daleko veći efekat na razvoj cele poljoprivrede.

Izvor: Semenarska asocijacija Srbije