Proizvodnja organske soje

Dipl.ing Ljubica Vukićević, rukovodilac Stručne službe Victoria Logistic

Korovi

Soja je osetljiva na prisustvo korova u početnim fazama porasta, a nakon sklapanja redova onemogućuje rast korovima u senci. Dominantni korovi useva soje su: divlji sirak iz semena i rizoma (Sorghum halepense), palamida (Cirsium arvense), obični štir (Amaranthus retroflexus), pomoćnica (Solanum nigrum), pepeljuga obična (Chenopodium album), pepeljuga hibridna (Chenopodium hybridum), gorušica (Sinapis arvensis), muhari (Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, S. viridis, S. verticiata), tatula (Datura stramonium), ambrozija (Ambrosia artemisiifolia), obična boca ili čičak (Xanthium strumarium), abutilon (Abutilon theophrasti), jednogodišnji čistač (Stachys annua), njivski vijušac (Polygonum convolvulus), lubeničar njivski (Hibiscus trionum), poponac (Convolvulus arvensis), veliki dvornik (Polygonum lapathifolium), obični dvornik (Polygonum persicaria) i dr. Plodored, pravovremena i kvalitetnaosnovna obrada, predsetvena priprema i međuredna kultivacija, osim što obezbeđuju optimalne uslove za rast biljaka soje, predstavljaju preduslove za uspešno suzbijanje korova. Ukoliko je potrebno, a najčešće jeste, izvodi se okopavanje i ručno uklanjanje korova.

Bolesti

Soja je jedna od retkih gajenih biljaka u našoj zemlji kod koje se ni u konvencionalnoj proizvodnji ne primenjuju fungicidi radi suzbijanja bolesti. Seme se ne tretira pre setve, a ni usev tokom vegetacije. Poznat je veliki broj parazita, prouzrokovača različitih bolesti soje. Međutim, u jednom agroekološkom regionu obično se u jačem intenzitetu pojavljuje nekoliko bolesti, dok se ostale ili ne javljaju, ili su sporadično prisutne. Samo u pojedinim godinama, zavisno od niza faktora, dolazi do njihove intenzivnije pojave. U našim uslovima pojavljuju se plamenjača i bakteriozna pegavost kao najčešća oboljenja lista, na stablu su najštetniji rak stabla i bela trulež, na korenu ugljenasta trulež, dok seme najčešće oboleva od truleži. Iz tog razloga neophodno je preduzeti mere kojese preporučuju u okviru integralne zaštite bilja, i to:

1. Plodored - soju ne bi trebalo gajiti nekoliko godina na istoj parceli naročito posle jače pojave bolesti. Suncokret, uljana repica, pasulj i grašak, takođe su domaćini nekim zajedničkim parazitima i nisu dobri predusevi za soju.

2. Izbor sorte - u regionima gde se redovno i u jakom intenzitetu javljaju pojedine bolesti treba širiti otporne ili manje osetljive sorte.

3. Upotreba zdravog semena - za setvu treba koristiti zdravo, kvalitetno seme (dobre klijavosti i energije klijanja) jer se veliki broj parazita prenosi zaraženim semenom.

4. Gustina setve - većina bolesti se u jačem intenzitetu javlja u pregustom usevu naročito kad dođe do poleganja. Potrebno je pridržavati se preporučenih gustina za svaku sortu.

5. Vreme setve - po mogućnosti pridržavati se optimalnih rokova. Pri kasnijoj setvi dolazi do jače pojave raka stabla i bele truleži soje.

Štetočine

Fitofagne vrste pregljeva predstavljaju najznačajnije štetočine soje u našoj zemlji. Najčešće vrste su atlantski pregalj (Tetranychus atlanticus) i običan paučinar (T. urticae).Ovoj grupi polifagnih štetočina odgovaraju visoke temperature i niža relativna vlažnost vazduha i u ovakvim uslovima može doći do masovnijeg razmnožavanja i značajnijih šteta na poljima soje. Smanjenju brojnosti pregljeva doprinosi parvovremena i kvalitetna obrada zemljišta, uništavanje korova (naročito na uvratinama), te navodnjavanje useva tokom letnjih meseci. Hemijsko suzbijanje treba obavljati samo na ivičnom delu polja u početku formiranja kolonija. Pravilnikom o metodama organske biljne proizvodnje propisane su supstance koje se mogu koristiti kao akaricidi - sumpor, krečni sumpor (kalcijum polisulfid), parafinska ulja i biljna ulja (ulje mente, bora, kima). Tretiranje čitavih polja nije ni sa ekonomskog ni sa ekološkog stanovišta opravdano.

Žetva

Žetva soje se obavlja u tehnološkoj ili tehničkoj zrelosti koja, što je 7-14 dana posle fiziološke zrelosti. Fiziološka zrelost je momenat posle kog prestaje dalje povećanje prinosa. Od fiziološke do tehničke zrelosti, zrno se samo suši na prirodan način u polju. Ovo sušenje je pasivan proces i brzina sušenja prvenstveno zavisi od vremenskih uslova, odnosno temperature i padavina. Ostvareni prinos u poljumože biti znatno umanjen zbog žetvenih gubitaka koji dostižu i do 20 % od biološkog prinosa, pa je žetva veoma važna mera u procesu proizvodnje soje. Sa žetvom treba početi kada je sadržaj vlage u semenu 13-14%, ukoliko se krene ranije neophodno je dosušivanje, a dok se pri kasnijoj žetvi povećavaju gubici i smanjuje kvalitet semena soje. Žetveni gubici i oštećenje semena su minimalni pri vlazi od 12-15%. Ne preporučuje se žetva soje sa preko 18% vlage zbog povećanja gubitaka na vršalici, nagnječenja semena i oštećenja semenjače, kao i visokih dodatnih troškova sušenja. Ukoliko je vlaga ispod 13% stvaraju se gubici u polju zbog poleganja i pucanja mahuna. Sa svakim procentom vlage ispod 11% smanjuje se masa plative soje za 1,15%. U povoljnim vremenskim uslovima se tri do pet dana posle opadanja listova vlaga u zrnu smanji na 13%, što predstavlja optimum za žetvu kao i skladištenje soje. U žetvi soje najviše se koriste kombajni sa standardnim žitnim hederom, a u radu je neophodno pridržavati se sledećeg:

• Heder mora biti horizontalan a izravnava se promenom pritiska u prednjim pneumaticima,

• Treba izabrati odgovarajući položaj vitla hedera (gore - dole, napred -nazad, položaj pick - up prstiju) u zavisnosti od stanja useva,

• Obavezno uskladiti broj obrtaja vitla sa brzinom kretanja kombajna,

• Broj obrtaja bubnja sniziti na 500 - 700 o/min u zavisnosti od vlažnosti semena,

• Zazor bubnja podesiti takođe u zavisnosti od vlažnosti semena.

Otvore sita podesiti u zavisnosti od krupnoće semena a limove ventilatora potpuno otvoriti.

Bilten Za našu zemlju, spetembar 2016.