Međuredno kultiviranje soje i suncokreta

Međuredna kultivacija je neophodna agrotehnička mera nege prolećnih useva. Ovom agrotehničkom merom vrši se razbijanje pokorice, uništavanje korova, rastresanje i aeracija zemljišta. Razbijanjem pokorice prekida se kapilarni sistem, čime se smanjuje gubitak vlage iz zemljišta putem evaporacije. Ovom agrotehničkom merom uspešno se rešava problem korova koji se nalaze u međurednom prostoru, kao i korova koji se zbog svog porasta ne bi mogli uništiti hemijskim preparatima u normalnim usevima. Obezbeđivanje bolje provetrenosti zemljišta dovodi do povećanja aktivnosti korena gajenih biljaka, a pogoduje i razvoju aerobnih mikroorganizama. Izostavljanjem međuredne kultivacije na zemljištima težeg mehaničkog sastava i niskog sadržaja organske materije u toku vegetacije, dolazi do stvaranja anaerobnih uslova u zemljištu. Pri sadržaju kiseonika ispod 10% u zemljišnoj atmosferi dolazi do usporavanja rasta i razvoja korenovog sistema i aktivnosti aerobnih mikroorganizama, a ukoliko njegov sadržaj padne ispod 2% rast korena prestaje, kao i aktivnost aerobnih miroorganizama (ovakvo zemljište se smatra mrtvim). Mrvljenjem i rastresanjem površinskog sloja zemljišta, stvaraju se preduslovi za bolju akumulaciju padavina u narednom periodu (ne dolazi do površinskog oticanja vode i/ili njenog isparavanja zbog nemogućnosti zemljišta da ih usvoji).

Uspeh međuredne kultivacije, zavisi od određenog broja faktora, među kojima su najvažniji ispravnost mašine, odgovornost rukovaoca, veličine korova (korovi koji se uništavaju ne smeju biti veliki) i vlažnosti zemljišta. Nakon kultivacije, zemljište treba da bude što ravnije, da površina zemljišta koja odaje vodu bude što manja. Brzina kretanja traktora prilikom kultiviranja, dubina, veličina zaštitne zone (širina neobrađene trake zemljišta oko reda), treba da zavisiod biljne vrste, razvijenosti useva i tretmana herbicidima. Prilikom prvog kultiviranja brzina kretanja treba da je od 6 km/h, kako ne bi došlo do zatrpavanja mladih biljaka. Ukoliko se rizomski korovi uništavaju hemijskim putem potrebno je odrediti pravo vreme od momenta primene hemijskih preparata do vremena međurednog kultiviranja. Preranim kutiviranjem, preseca se korenov sistem korova, tako da hemijski preparat ne može u potpunosti da obavi svoju funkciju, odnosno ne dođe do svih delova korena-rizoma, tako da se iz preostalih delova nastavlja vegetacija. Kultiviranje u uslovima kada su korovi prerasli, dovodiće do čestog zagušivanja mašine (česta stajanja, zatrpavanja mladih biljaka useva ostacima korova..), dok će rad u prevlaženom zemljištu dovesti do narušavanja mrvičaste strukture.

Suncokret

Prva međuredna kultivacija treba da počne kada suncokret ima 1-2 para pravih listova, zaštitna zona treba da je 20 cm, a dubina prodiranja radnih organa 5-6 cm. Druga kultivacija se vrši dve nedelje posle prve. Ukoliko je uništavan rizomski sirak herbicidima, treba sačekati da se korovske biljke osuše. Preporuka naše službe je da se kod suncokreta izvrši jedna međuredna kultivacija ukoliko na parceli postoji problem sa korovima ili pokoricom. Doskora se mislilo da kultiviranje ne dovodi do značajnijeg povećanja prinosa suncokreta, međutim noviji podaci govore suprotno, da je samo jednim međurednim kultiviranjem moguće povećati prinos suncokreta za oko 200 kg/ha u proizvodnim uslovima. Naša nebriga prema zemljištu glavni je krivac. Uništavanje organske materije neminovno dovodi do bržeg stvaranja pokorice, lošijih vodno- vazdušnih osobina zemljišta, tako da sada na većini zemljišta međuredna kultivacija dovodi do povećanja prinosa zrna suncokreta.

Soja

Uobičajeno je da se usevi soje kultiviraju dva puta u toku vegetacije. Prvi put se kultivira kad usevi soje imaju prve stalne listove. Soja se može kultivirati više puta, sve do „zatvaranja polovine međureda“. Međurednim kultiviranjem poboljšava se funkcionisanje kvržičnih bakterija, što se pozitivno odražava na visinu prinosa soje. Kada se kultivira prvi put, radni organi kultivatora mogu biti bliže redovima, a dubina treba da bude oko 10 cm. U narednim kultivacijama mora se voditi računa o razvoju korenovog sistema, te je preporučljivo da se ide na manju dubinu (6-7cm drugi put, svaki naredni 4-5cm), a da zaštitna zona bude šira, kako ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema i stabla biljaka. Prilikom međuredne kultivacije, dubina rada radnih organa treba da bude ujednačena.

Preporuka naše službe je da se kod soje izvrše dva do tri međuredna kultiviranja. Ova biljna vrsta najbolje reaguje na međurednu obradu povećanjem prinosa. Osnov ovakve reakcije je u simbiozi između korena i mikroorganizama. Bolja provetrenost zemljišta doprinosi povećanju broja formiranih kvržica na korenu soje odnosno povećanju količine azota koji biljci stoji na raspolaganju.

Takođe u toku vegetacije biljkama je na raspolaganju veća količina vlage u zemljištu. Primenom međuredne kultivacije moguće je pozitivno uticati na povećanje prinosa zrna soje za oko 10%.

Povećanje prinosa kod suncokreta i soje svakako opravdava cenu koštanja međuredne kultivacije.

Stručna podrška: dr Duško Marinković, zamenik rukovodioca stručne službe u kompaniji Victoria Logistic