Priprema kombajna za žetvu suncokreta

Vršidbom useva završava se ciklus proizvodnje, dobijanja primarnog proizvoda na otvorenom polju, pod vedrim nebom. Priprema za žetvu je isto toliko bitna koliko i priprema za setvu. Korišćenje univerzalnih kombajna složen je zadatak te ga treba posmatrati kroz uticaj velikog broja faktora i rešavati kao kompleksan problem. To su skupe mašine, vreme korišćenja je ograničeno, a uspešan rad zavisi od stanja useva, vlažnosti, zrelosti, zakorovljenosti, konfiguracije terena, uslova sredine i dr. U organizaciji rada pri eksploataciji kombajna, osnovno je pitanje kako povećati proizvodnost kombajna i ekonomičnost njegove primene. Da bi eksploatacija bila sa visokim stepenom pouzdanosti, neophodno je pripremiti adekvatno kombajn za žetvu.

Greške u žetvi mogu umanjiti prinos za preko 20%, a kvalitet zrna za preko 50%. Gubici se beleže kod soje zbog problema ubiranja nižih spratova starijim kombajnima, hederima. Kod suncokreta gubici se registruju kod otresanja glava, smanjene vlažnosti zrna ili lošeg izvršaja. Primese, pleva, ljuska, cvast, vlaga, dodatno smanjuju lagerovanu količinu kao primese i zbog neophodnog procesa čišćenja i sušenja.

Sa pripremom kombajna treba krenuti još pri planiranju setve. Velike zasejane površine koje dostižu tehnološku zrelost u isto vreme mogu predstavljati problem jer kombajn ne može obaviti žetvu na celokupnoj površini pa usev dostiže punu zrelost. U takvim uslovima, gubici se drastično povećavaju. Najčešći primer jeste ubiranje suncokreta zbog otresanja glava i soje zbog pucanja mahuna. Setvu treba obaviti prema vremenskom planu tako da pristizanje useva za žetvu bude postepeno. Na taj način će se izbeći preopterećenje mašine u radu (veća brzina kretanja) i ubiranje useva  u nepovoljnim uslovima (smanjena vlažnost ubranog zrna). Ako su cele površine posejane odjednom, žetva mora početi kada usev ima visoku vlažnost tako da kada se stigne na kraj žetve, usev će imati izuzetno nisku vlažnost. Potrebno je dobro proceniti koliko će dana “kombajnu” trebati za žetvu.

Postoje dva dela pripreme kombajna za eksploataciju. Prvi deo odnosi se na promenu adaptera i podešavanje kombajna, a drugi se odnosi na definisanje eksploatacionih parametara kombajna u zavisnosti od uslova na terenu.

Nakon odsecanja glave, suncokret se uz pomoć pužnog transportera dovodi do lančastog transportera koji dovodi glave do bubnja. Brzine spomenutih transportera ne smeju biti velike jer će izazvati osipanje zrna u hederu što može izazvati povećane gubitke. Hederski sto ne treba da bude dugačak da bi odsečene glave odmah nakon odsecanja bile zahvaćenje od strane pužnog transportera. Vitlo mora biti blindirano sa prednje strane kako ne bi udarao glave koje još nisu dospele na hederski sto. Ovde je uloga vitla da dodatno približi odsečene glave do pužnog transportera. Kosu je potrebno dobro naoštriti zbog tvrde stabljike suncokreta. Visina otkosa zavisi od ujednačenosti visine suncokreta. Ne treba biti niža od 0,2m ispod glave suncokreta. Broj obrtaja bubnja treba da bude minimalan, oko 450 min^-1 u zavisnosti od prinosa i gustine useva. Najčešće se kreće od 300 min^-1 do 500 min^-1. Ovo su samo okvirne vrednosti jer svaki proizvođač preporučuje druge brzine obrtaja bubnja za svoj kombajn usled različitih prečnika bubnja. Veći prečnik bubnja zahteva manje brzine obrtaja dok je suprotno sa bubnjem manjeg prečnika. Izvršaj zrna sa sadržajem vlage između 12% i 15% će biti veoma dobro, a zrno će lako prolaziti kroz podbubanj. Bubnjevi u kombajnima sa aksijalnom vršidbenom komorom trebalo bi da se okreću brzinom od 220 min^-1 do 340 min^-1. Manji cilindri kod ovakvog načina izvršaja moraju imati brzinu 390 min^-1. Često ne postoji mogućnost smanjenja broja obrtaja na ispod 450 min^-1 jer to zahteva dodatne troškove pri kupovini kombajna pa treba obratiti pažnju da se ubiranje vrši sa vlagom iznad 11%. Elementi vršidbene komore suncokreta čija je vlaga niska izazivaju lom i pucanje semenke što dodatno opterećuje sita, a može izazvati zaustavljanje transportnih sklopova.  

Podešavanje podbubnja se zasniva na tome da se ostavi zazor na ulasku od oko 2,5cm, a na izlasku 1,75cm. Manji ili veći zazor između bubnja i podbubnja potrebno je podesiti, ako ostaju zrna u glavi nakon prolaska preko separatora. Ovo je veoma bitan detalj jer zazor treba podesiti tako da se ne obavi izvršaj sitnih zrna na sredini glave zato što će to onemogućiti kvalitetno odvajajne vazdušnom strujom. Takođe će se ta sitna zrna rasturiti po polju i kasnije klijati što će dodatno povećati troškove proizvodnje. Ukoliko je procenat vlage suncokreta između 10% i 12%, umesto da se poveća brzina bubnja, zazor između bubnja i podbubnja bi trebalo smanjiti za poboljšanu vršidbu. Ako vlaga zrna prelazi 15% ili 20%, veće brzine bubnja i manji zazor mogu biti neophodni, iako sadržaj stranog materijala u zrnu raste. Lom će se javiti što može izazvati dalje problem u separaciji. No, svakako treba podesiti na početne parameter, a dodatna podešavanja izvršiti na samoj parceli. Ovo je veoma bitna stavka jer su drugačiji uslovi rada ujutru, u podne i uveče. Najbolje je u početku se pridržavati priručnika, uputstva za upotrebu, eksploataciju, koju je izdao proizvođač kombajna. Fina podešavanja treba izvršiti prema uslovima na terenu. 

Podešavanja ventilatora, vazdušne struje treba izvršiti prema specifičnoj težini suncokreta odnosno prema nasipnoj gustini. Osim sadržaja vlage, na težinu utiče sadržaj ulja u semenki suncokreta. Informacije o nasipnoj gustini se dobijaju u uređaju koji meri sadržaj vlage, vlagomeru. S obzirom da je semenka specifično lakša u odnosu na druga zrna uljarica, često zbog jake vazdušne struje biva izbačeno preko sita i/ili dospe u povraćaj neovršenog zrna ili napusti separacioni deo kombajna. Povraćajem na bubanj, ponovnim izvršajem najčešće dolazi do loma i pucanja semenke što dodatno stvara gubitke. Zato treba vetar adekvatno podesiti tako da se mala količina vrati na bubanj, a da na glavi ostanu neovršene prazne, šuplje semenke. Kritična tačka kod ventilatora je ujednačena struja vazduha. Nije moguće uspostaviti ujednačenost strujanja vazduha ukoliko je radno kolo oštećeno, a lopatice savijene ili pohabane što je čest slučaj. Takođe, vazdušna struja po širini sita mora biti ista, u suprotnom separacija će biti loša. Ovo su smernice za adekvatno ubiranje suncokreta. Na ovaj način gubici se mogu smanjiti na 2% do 3% te će isto toliko loma biti u bunkeru.  

Prinos suncokreta zavisi od tri glavna uzroka gubitka. Prvi se odnosi na gubitak pred ubiranje, drugi je gubitak na hederu. Treća tačka stvaranja gubitaka jeste u vršidbenoj komori i na separaciji. Merenje gubitaka pred ubiranje se vrši merenjem semenki koje se nalazi na površini, a ispale su iz glave suncokreta. Na površini od 10m² sakupe se i izmere sve semenke. Na osnovu dobijene mase se proporcionalno izračunavaju gubici u odnosu na ukupan prinos. Može se merenje izvršiti i na 1m² pa tako u više ponavljanja. Ovim se dobijaju gubici pred ubiranje. Ukoliko se izmeri ostatak posle prolaska hedera (sa leve ili desne strane kombajna) i od toga oduzme gubitak pre ubiranja, dobijaju se gubici na hederu. Uzorkovanje se radi na istoj površini. Međutim kada se proverava rad vršalice, odnosno rad vršidbene komore i separacionih elemenata, onda se postavi platno ispod kombajna. Širina platna je ista koliko i sita, a dužina shodno dobijenoj površini. Ono što ostane na platnu, to su gubici vršidbene komore i separacije, a ispod platna jesu gubici pre ubiranja i hedera. Ubiranje bez gubitaka je gotovo nemoguće, a prihvatljiva granica je 3% (samo ubiranja, hedera i vršidbene komore sa separatorima). Gubici veći od 15% su izuzetno veliki što je posledica preopterećenosti kombajna i brzine kretanja.

Brzina kretanja u žetvi suncokreta treba da je između 4 i 7km/h, maksimalno 8km/h. Optimalna brzina kretanja varira u zavisnosti od sadržaja vlage u suncokretu i prinosu. Ako je sadržaj vlage nizak, brzina kretanja bi trebala da bude niža ne bi li se smanjio gubitak usled izbacivanja zrna pod dejstvom vazdušne struje ventilatora. Veće brzine kretanja moguće su, ako je sadržaj vlage u suncokretu od 14% do 15%. Može se ubirati pri većim brzinama i kada je vlažnost 12%, ali pod uslovom da se radi o većem prinosu odnosno kada se radi o suncokretu sa većom nasipnom gustinom (viši sadržaj ulja).

Stručna podrška: dr Jan Turan
Laboratorija za mehanizaciju u ratarstvu, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu