Invazivne vrste korova - pretnja našim usevima i njivama

Korovi su jedan od limitirajućih faktora uspešne proizvodnje, jer ukoliko ih ne suzbijemo na pravi način i u pravo vreme ili pokušamo da ih suzbijemo sa neadekvatnim preparatima, možemo napraviti veću štetu od planirane koristi. A korovi mogu desetkovati prinos i stoga je važno posvetiti vremena planiranju suzbijanja korova.

Danas imamo korove koje smo naučili da suzbijamo. Ali postoje i invazivne vrste korova koje se danas najčešće šire kao slučajni pratilac čoveka. Obično ih susrećemo na ruralnim i nenaseljenim područjima. Na žalost, poslednjih godina sve ih više susrećemo u okopavinama, voćnjacima, vinogradima i strnim žitima. To su uglavnom karantinske korovske vrste sa liste A2.

Posebnu pažnju ćemo obratiti na 3 korovske vrste, koje su se u proteklih 10 godina proširile u veoma značajnom procentu na našim njivama: Cigansko perje, Obična iva i Džinovska ambrosia.

Cigansko perje-divlji duvan (Asclepias syriaca)

Višegodišnja zeljasta biljka, široko rasprostranjena u Panonskoj niziji, Južnoj Evropi i Rusiji, a  poreklom je iz Severne Amerike. U Panoniji je ima najviše u severnoj Bačkoj, južnoj Mađarskoj i Gornjem Podunavlju. List je sličan listu divljeg duvana, ali je mesnat i sadrži belu lepljivu tečnost. Biljka raste u visinu 1-2m, a korenov sistem je jako dubok i dospeva u dubinu i preko 2m. Uspeva na sunčanim mestima, na peskovitom i plodnom zemljištu. Naročito joj odgovaraju poplavna područja u blizini reka. Cveta i plodonosi od juna do septembra. Razmnožava se semenom i vegetativno – rizomima. Kao korovska vrsta javlja se u kukuruzu, soji i pšenici. Nema prirodnih neprijatelja i predstavlja veoma „žestok” korov – vrlo teško se uništava, samo mehaničke i agrotehničke mere su efikasne, dok hemijska zaštita sa herbicidima nije efikasna.

Obična iva (Iva xanthifolia)

Poreklom je iz Severne Amerike ,širi se u Evropi i veoma je raširena u našem okruženju u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Mađarskoj i Rumuniji. Iva je korov koji se može naći na ruderalnim staništima, odakle se širi na oranice . Posebno veliki problem je u ratarskim usevima i to u kukuruzu, šećernoj repi, soji i suncokretu. Jednogodišnja je zeljasta biljka koja raste na umereno hladnim do umereno toplim staništima. Raste u visinu i preko 2m. Cveta i plodonosi u julu i avgustu.Razmnožava se semenom. Suzbijanje Ive kao jednog od otpornih korova, mora biti sistemično i sveobuhvatno , kako bi bilo efikasno. Na ruderalnim staništima treba da se radi košenje i primena totalnih herbicida. Na parcelama treba da se primene agrotehničke mere ( duboko oranje i međuredna kultivacija )i hemijske mere. Da bi hemijske mere borbe bile efikasne mora da se primene adekvatni herbicidi pre i posle nicanja, a doza i vreme primene herbicida moraju biti usklađeni sa uzrastom korova .

Džinovska ambrosia (Ambrosia trifida)

Jednogodišnja zeljasta biljna vrsta koja raste u visinu i preko 3m, pa joj otuda i narodni naziv Džinovska ambrosia. Uočljiva razlika u odnosu na običnu ambrosiu je njena visina i izgled lista koji je troperast. Termofilna je biljka i niče od sredine aprila pa sve do kasnog leta. Cveta od sredine jula pa do prvih jesenjih mrazeva. Razmnožava se semenom i jedna biljka može da proizvede 150.000 semenki, a seme zadržava klijavost do 40 godina. Za razvoj joj više odgovara lako peskovito zemljište, a veliki problem predstavlja u okopavinama soji, šećernoj repi, suncokretu i kukuruzu. Poreklom je iz Severne Amerike, a kod nas je prisutna u Despotovu, Savinom Selu, Kucuri, Ravnom Selu, Kovilju, Gardinovcima. Suzbijanje ovog korova je moguće sa herbicidima koji su efikasni za suzbijanje obične ambrozije.