Mikotoksini u kukuruzu i kako sprečiti njihovu pojavu

Pojava toksina u kukuruzu i ove jeseni  zaokuplja pažnju poljoprivrednika baš u vreme ubrzane žetve. Duži kišni period u vreme žetve, dodatno stvara nedoumice da li neobrani kukuruz može da se “razboli”, i koliko će ova kiša uticati na širenje gljivičnih bolesti na klipu kukuruza.

Šta su toksini i kako sprečiti njihovu pojavu u toku vegetacije i u samim skladištima?

Plesni su primarno saprofiti koji koriste organsku materiju kao izvor hrane za reprodukciju i život. Toksini koji nastaju kao sekundarni metabolite plesni nazivaju se mikotoksinima. Ljudi i životinje ih unose u organizam putem hrane, disanjem ili preko kože.

Mikotoksini su stabilne supstance, tokom prerade se ne menjaju niti se mogu uništiti, samo se ravnomernije raspoređuju u proizvodu. Mikotoksini kod čoveka i životinja izazivaju veoma teška obolenja kao što su unutrašnja krvarenja creva, povraćanje, dijareja, mučnina, glavobolje, krvarenja iz pluća, oštećenja bubrega, sterilnost, osipi, oštećenja imunog sistem i dr..

Kako smanjiti pojavu plesni , gljivičnih obolenja , u toku vegetacije na usevima kukuruza?

Osnovna mera koja daje i najbolje rezultate u proizvodnji na polju je primena svih agrotehničkih mera u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom.

  • Pridržavanje plodoreda i plodosmene

Ovom merom se smanjuje mogućnost da se kukuruz poseje na poljima na kojima je predhodne godine gajen kukuruz ili usev koji je bio zaražen gljivama koje luče toksine. U biljnim ostacima prezimljava većina toksigenih gljiva.

  • Osnovna obrada

Dobra osnovna obrada zaoravanjem žetvenih ostataka, direktno utiče na uništavanje zaraženih biljnih ostataka i samim tim i smanjenja zaraze

  • Pravilno, na osnovu analize zemljišta, đubrenje kukuruza

Izbalansirano đubrenje je preduslov za otpornost useva na bolesti, poleganje, garantuje ujednačeno zrenje što sve doprinosi smanjenju mogućnosti za razvoj patogenih gljiva.

  • Izbor tolerantnih hibrida

Izbor hibrida koji su tolerantni na patogene gljive i insekte je jedna od vrlo značajnih mera u sprečavanju pojave truleži na klipovima. Hibridi sa tanjom komušinom, koja ne štiti ceo klip, gde su vrhovi klipa goli, ili je komušina slepljena na zrna osetljiviji su na pojavu plesni.

  • Setva srednje ranih hibrida  

Skladištenje zrna sa što manjim procentom vlage je osnov za bezbedno čuvanje kukuruza kako u zrnu tako i u klipu. Srednje rani hibridi imaju vremena da potpuno sazreju i da se žetva uradi sa optimalnom vlagom. Ovi hibridi u našim uslovima proizvodnje daju i najbolje prinose, pa je njihiva setva iz više razloga opravdana.

  • Zaštita useva od korova

Kao i gajene biljke tako i korovske biljke su podložne oboljenjima koje izazivaju gljive, pa je moguće da se zaraza prenese sa korova na gajenu biljku. Korovske biljke menjaju mikroklimu u usevima, duže se zadržava vlaga, stanište su za štetočine koje oštećuju klip, u toku žetve povećavaju procenat vlage i primesa što sve utiče na stvaranje povoljnih uslova za razvoj toksigenih gljiva.

  • Zaštita useva od štetočina

Svojim delovanjem štetočine oštećuju zrna kukuruza na klipu, praveći ulazne rane i idealna mesta za ostvarivanje zaraze toksigenim gljivama. Štetočine koje se moraju u toku vegetacije pratiti i po potrebi suzbijati su kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) i kukuruzna sovica (Helicovetpa armigera). Praćenje brojnosti leptira, i davanje signalizacije za tretiranje u nadležnosti je Prognozno izveštajne službe Vojvodine. Na osnovu brojnosti leptira, piljenja i brojnosti jajnih legala ovih štetočina, moguće je dati vrlo preciznu signalizaciju o potrebi hemijskog tretiranja. Za uspešno hemijsko tretiranje postoji veliki broj insekticida koji daju dobre rezultate i imaju visoku efikasnost delovanja. Proizvođači mogu da se informišu o vremenu tretiranja, insekticidima za tretiranje, dozama i drugim savetima u savetodavnim službama koje rade na njhovom terenu. Ovi saveti su besplatni i svima dostupni.

  • Žetvu početi na vreme

Početak žetve odrediti kada je vlaga u zrnu kukuruza manja od 20% ukoliko se kukuruz suši, a za čuvanje u ambarima sačekati da vlaga bude oko 15%.

  • Pravilno podešavanje kombajna i berača tokom ubiranja useva.

Da bi se smanjio lom zrna na najmanju meru, potrebno je pravilno podesiti mehanizaciju za ubiranje. Lomljena zrna su podložna naseljavanju potogenih gljiva u skladištima.

 

Gljive koje u našim uslovima proizvodnje i skladištenja uzrokuju zarazu kukuruza i sintezu toksina

Aspergillus spp.. Sintetiše aflatoksin koji se može naći kako u mleku, tako i u mesu, jajima i drugim biljnim i životinjskim proizvodima. Gljiva formira žutu miceliju, javlja se nekih godina u polju, ali je to prvenstveno gljiva koja se razvija u skladištima.

Gljive iz roda Fusarium spp.. Ova gljiva se nalazi svuda, najčešće se javlja, gotovo svake godine, na kukuruzu, pšenici i mnogim drugim biljnim vrstama u toku vegetacije. Svoj razvoj gljiva nastavlja i nakon unosa u skladišta, prenosi se sa bolesnih na zdrava zrna. Žarišta zaraženih zrna su neravnomerno raspoređena po masi što otežava uzimanje uzoraka za ocenu prisustva. Sintetiše veliki broj fuzariotoksina (fumanizini, DON), smatra se da oko 25% svih biljaka koje se koriste za ishranu ljudi sadrže mikotoksine koje proizvode gljive iz ovog roda. Značaj koji ima suzbijanje ove i drugih gljiva u proizvodnji i skladištima, proizilazi iz saznanja da mikotoksini koje proizvode gljive uzrokuju pojavu teških bolesti kod čoveka i životinja.

Zbog ovog saznanja proizvođači hrane zahtevaju da sirovine, zrno kukuruza, pšenice i dr., ne sadrže fuzariozna, i zrna zaražena drugim gljivama.

 

Priprema skladišta pre prijema kukuruza u zrnu ili klipu

  • Izvršiti popravke i sanacije na skladištima i čardacima
  • Uraditi detaljno mehaničko čišćenje skladišta
  • Oprati zidove i podove od prljavštine
  • Izneti sve prošlogodišnje zalihe, odvojiti ih u posebne ćelije i ne mešati ih sa ovogodišnjim rodom
  • Uraditi fumigaciju i/ili dezinsekciju praznih skladišta
  • Obavezno uraditi deratizaciju skladišnog prostora
  • Proveriti ispravnost svih uređaja za praćenje temperature, vlažnosti i drugih parametara u skladištima, što su skladištari obavezni i po zakonu

Prijem kukuruza:

U toku prijema kukuruza sušenje treba obaviti u roku od 24-28 časova na vlagu za bezbedno skladištenje od 14 %.Treba izbegavati skladištenje toplog zrna da usled postepenog hlađenja ne dođe do kondenzacije u ćelijama. Zrno treba ohladiti na 2-5 stepeni celzijusa.

Proizvođači koji čuvaju kukuruz u klipu u svojim čardacima, nebi smeli da ga lageruju sa vlagom većom od 24 %. U toku unosa kukuruza u čardak odbaciti sve zaražene klipove.

 

U toku čuvanja kukuruza:

Tokom skladištenja kukuruz držati na 14% vlage zrna. Dnevno meriti temperature u silo ćelijama, sadržaj vlage i plesni meriti na svake dve nedelje. Prisustvo skladišnih štetočina, insekata, u toku zime i ranog proleća proveravati svakih 20-30 dana, a sa porastom temperature svakih 10-15 dana. Zbog sprečavanja razvoja plesni, u skladištima gde ne postoji mogućnost sušenja, zrnenu masu namenjenu za ishranu životinja preporučljivo je konzervisati sredstvima na bazi propionata i organskih kiselina. Kod dužeg skladištenja kukuruza uzorkovanje radi redovne kontrole prisustva plesni i mikotoksina raditi po EU Direktivi EC/401/2006.

Stručna podrška:

PSS Vrbas                         

Katarina Radonić, dipl.ing.