Aleksandar Sedlar Docent na Poljoprivrednom fakultetu

Docent ste na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Koje predmete predajete i koliko je značajna uloga budućih kolega mehanizatora u uspešnoj biljnoj proizvodnji?

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu se poslednjih godina povećao broj studijskih programa pa se shodno tome povećao i broj predmeta na kojima ja radim, kao i moje kolege. Izdvojio bih samo neke značajnije koji usmeravaju i jasno pokazuju moju delatnost. Pre svega to je Tehnika aplikacija pesticida, čije gradivo se sluša na više smerova, prvenstveno na smeru Fitomedicine, zatim Mašine u voćarstvu i vinogradarstvu, Mašine u šumarstvu i vodoprivredi i Biotehnički sistemi za doradu poljoprivrednih proizvoda višegodišnjih zasada. To su četiri grupe, četiri usmerenja kojima doprinosim kroz svoj nastavnički i naučni rad. Danas u vreme napretka tehnike i tehnologije neophodno je imati i mehanizatora u službi same poljoprivredne proizvodnje. Negde, u nekom momentu, izgubila se ta nit - da moramo biti heterogeni, da svi ljudi koji su poljoprivredne struke u određenoj oblasti, doprinose unapređenju same proizvodnje samo kroz jedan zajednički rad sa kolegama drugih usmeranja. Toj heterogenosti treba da težimo. Od biljne proizvodnje očekujemo da ostvari veći i kvalitetniji prinos. Upravo u tome se ogleda uloga mehanizatora, jer nam njegova stručnost može omogućiti da se sprovedu zahtevi koje ta proizvodnja postavlja, sa krajnjim ciljem što boljeg prinosa i veće zarade. Tako da je mehanizator danas neophodan kao neko ko treba da optimizira primenu tehnike i da odabere istu za dato imanje kao i da prati njeno iskorišćavanje.

U poslednje vreme ste prepoznatljivi u domenu primene pesticida. Koje se sve Evropske direktive odnose na primenu pesticida i kontrolu tehnike za aplikaciju istih?

Veći broj direktiva je donet u periodu od 2006. do 2009. godine. Jedne se odnose na ambalažu, druge na rezidue, a one koje se odnose na primenu pesticida su pre svega Direktiva o održivoj primeni pesticida 128/2009 i Direktiva o mašinama 127/2009. Direktive prate ili podržavaju normativi i međunarodni standardi koje propisuje Evropska unija ili ovlašćena međunarodna organizacija, i stavlja ih na uvid javnosti. Direktiva o održivoj primeni pesticida vrlo jasno i precizno posmatra primenu pesticida sa aspekta povećanja efikasnosti istih, ekonomičnosti, i što je jako bitno, sa aspekta ekološke prihvatljivosti. Tako da je ova direktiva u središtu svega, dok Direktiva o mašinama treba da omogući proizvodnju mašina koje mogu da zadovolje potrebe održive primene pesticida, kroz preciznu aplikaciju pesticida uz što manje gubitke i što manje opasnosti po čoveka i životnu sredinu. Pomenuti standardi definišu kako mašina treba da izgleda. Uvek naglašavam da su prskalice i orošivači (atomizeri) jedine od svih mašina, opreme, tehnike i uređaja koje se koriste u poljoprivredi, a spadaju u treću grupu po svojoj opasnosti po korisnika, od ukupno 8 grupa koje imamo. Sve ostale mašine i uređaji koje koristimo u poljoprivredi su u prvoj najbezbednijoj grupi po čoveka.

Kako se te direktive sprovode kod nas u Srbiji?

Vidite, tu uvek dolazimo u situaciju da upadnemo u zamku, da razmišljamo politički. Da li ćemo mi postati član EU? Mi želimo da postanemo član EU, i u skladu sa tim do 2018. god naša pravna regulativa mora da se usaglasi sa pravnom regulativom EU da bi smo te 2018. god. otvorili poglavlje koje se tiče poljoprivrede. Mi moramo biti spremni u tom momentu, što znači da bismo morali ove direktive da implementiramo. A zapravo ne treba tako razmišljati. Treba da ih implementiramo prvenstveno zbog sebe, a kako ćemo je sprovoditi, zavisi od toga da li ćemo informisati, i na pravi način upoznati ljude sa njenim značajem. Direktive se ne smeju razmatrati kao nešto što se mora. Nažalost, danas na tržištu imamo različite pristupe i različite interese. Neko u direktivi vidi npr. pretnju prodaji, neko je ne razume, a neko opet misli da za neke njene delove nismo spremni. Sve ove, i druge aspekte treba dobro i stručno izanalizirati kako bi se razdvojili stvarni problemi i nedoumice od ličnih interesa. Pomenuta Direktiva o mašinama, osim što definiše kako se moraju proveravati i kontrolisati prskalice i orošivači, takođe definiše i kako jedan korisnik rukuje sa preparatom, kako ga nabavlja, kako ga mora primenjivati. Stručna javnost se pre svega mora usaglasiti oko navedenog, a potom moramo pojasniti poljoprivrednim proizvođačima šta ona donosi, na koji način se sprovodi, jer ako to bude slovo na papiru pod ’’mora’’ imaćemo problem sa njenom primenom čak i da je usvojimo.

Za ovih nekoliko godina imali ste dosta susreta sa poljoprivrednim proizvođačima. Da li imaju otpor kada im se nešto postavi kao ultimatum - mora- ili kad se kaže da je to baš korisno za njih? I konačno, koliko teško oni sve ovo prihvataju?

Proizvođači prihvataju kada vide, jer jedno je kada im samo pričate, a drugo je kada sa njima izađete na teren i kada radite. Znači, dolazimo sa opremom, bavimo se konkretno kontrolom prskalica i orošivača, proveravamo distribuciju njihove tečnosti. Ako na licu mesta ustanovimo da imaju lošu distribuciju zbog problema sa npr. rasprskivačima, manometrom ili pumpom, ukažemo im na štete koje primenom takve prskalice prave sa aspekta zagađenja životne sredine, na lošu efikasnost koju zbog toga ostvaruju i na kraju, na gubitak para. Kroz ovakav primer ukazujemo i na direktnu štetu po zdravlje čoveka koje se narušava preko ostatka pesticida na njihovoj koži i udisanjem, a što je poseban problem primene neispravnih i nepodešenih mašina. Kada proizvođačima na ovakav način predstavimo neophodnost implementacije onog dela Direktive koji se odnosi na kontrolu prskalica i orošivača, nailazimo na odobravanje i prihvatanje. Problem stvaraju pojedini mediji koji prenose samo delove Direktive i tumače ih na pogrešan način. Najčešće su to bombastične izjave tipa - „Zabraniće nam da koristimo naše prskalice“. Sama svrha Direktive se ne ogleda u zabranama nego u kontroli mašina, odnosno njihovih rasprskivača, pumpi, manometra i vizuelnom pregledu mašina. Praksa nam govori da na trerenu 85% prskalica i orošivača može da prođe kontrolu uz eventualne male popravke i korekcije koje nisu skupe. Poljoprivredni proizvođači sve ovo prihvataju kada im se pokaže i pojasni na licu mesta za šta je potrebno da se angažuju i aktiviraju sva stručna lica iz oblasti poljoprivredne tehnike i zaštite bilja.

Jedna od glavnih neistina koje se plasiraju od strane neodgovornih medija jeste da je ideja kontrole ustvari samo još jedan namet koji će finansijski značajno oštetiti poljoprivredne proizvođače. Istina je sa druge strane da je zahvaljujući podršci Evropske komisije, kroz IPA Twining Projekat SR12/IB/AG/01, obezbeđena novčana pomoć za opremanje srednjih poljoprivrednih škola i poljoprivredno savetodavnih službi opremom za kontrolu, kao i za obuku 42 poljoprivredna inženjera koja su tokom 2015. i 2016. sprovodila besplatnu kontrolu u svojim opštinama. Ovaj momenat je posebno značajan, jer omogućava da, prema kalkulacijama eksperata na projektu, cena kontrole ne prelazi 6.000 dinara na trogodišnjem nivou. Znači, svake treće godine bi i zadatak koji bi proizvođač imao, trebalo da iznosi ne više od 6.000 dinara. Sa druge strane gubici preparata tokom svakog tretiranja se kreću od 20% do 60% od primenjene norme i doze, upravo zbog rada sa neispravnim mašinama. Finansijska šteta izazvana zbog ovoga je višestruko veća od troška kontrole, a ekološka šteta je nemerljiva. Jedan od glavnih razloga što su PSS i poljoprivredne škole izabrane za sprovođenje kontrole, jeste upravo činjenica da se prvenstveno želi pomoći proizvođačima da sa stručnim licima, poljoprivrednim inženjerima, podese svoje mašine kako bi bili efikasniji, ekonomičniji i ekološki održivi.

Apelovao bih na proizvođače da sledeći put kada čuju da ih neko „brani“ od kontrole, razmisle dobro o tome šta je pozadina te brige i koliko je zapravo ta briga dobronamerna.

Šta je sve potrebno u procesu zaštite neke biljne vrste i šta sve utiče na uspeh jedne kvalitetne aplikacije? Pojasnite proizvođačima koji su to faktori od kojih zavisi uspeh zaštite naših useva?

U procesu prskanja biljne vrste imamo više faktora koji utiču na uspeh same zaštite. Jedan od faktora je odabir adekvatnog vremena koje za primenu vrši stručno lice za zaštitu bilja. Zatim se uzima u obzir koja je biljna vrsta, u kojoj se ona razvojnoj fazi nalazi, odnosno ako je korov da li je uskolisni ili širokolisni, koja je faza razvoja i u kojoj biljnoj vrsti se pojavio. Nakon toga, u zavisnosti od načina delovanja, vršimo odabir preparata i određujemo potrebnu dozu za primenu. Uz sve navedeno moramo se osvrnuti i na vremenske prilike tj. na temperaturu, sunčevo zračenje, vlažnost i padavine. Na kraju ništa manje nije značajan ni uređaj sa kojim vršimo prskanje. Iskustva, kako naša, tako i drugih zemalja, nam potvrđuju da uspeh primene 50% zavisi od efikasnosti preparata i vremena primene, a 50% od uređaja. U okviru ovih 50% vezanih za uređaj, pričamo o kontroli (da li je ispravan ili ne) i kalibraciji (podešenosti) mašine za aplikaciju pesticida. Ono što određuje kontrolu jeste ispravnost, a podešenost određuje pravilno izabrana brzina kretanja i pritisak za datu normu tretiranja. Posebno značajan segment jeste pravilan izbor rasprskivača (dizni). Izbor rasprskivača utiče na sve ostale faktore procesa zaštite osim na vreme primene. Odnosno, on je u službi svih ostalih faktora.

Vrlo često se proizvođači izjašnjavaju da rasprskivače menjaju jednom u pet do deset godina. Kakvo je Vaše iskustvo sa pomenutim budući da ste i sami istakli svu važnost rasprskivača u uspešnosti procesa zaštite bilja odnosno, kakva je situacija u praksi i šta je Vaša preporuka?

U praksi je nažalost situacija takva da proizvođači ne menjaju rasprskivače iako to nije skupo. Njihova cena je od 100 do 500 dinara za jedan rasprskivač što znači da ukupan trošak zavisi od broja rasprskivača na prskalici. Na pirmer ako je širina krila 10 m, potrebno nam je 20 rasprskivača što znači da ukupan trošak može da iznosi od 2.000 do 10.000 dinara. Ne postoji univerzalan rasprskivač koji bi preporučili za sve preparate. Odabir rasprskivača zavisi od toga koji se preparat koristi - da li je sistemik ili kontaktni, u kojoj razvojnoj fazi biljke ili korova se primenjuje, da li biljka ima malu ili veću lisnu masu, kakve su vremenske prilike - zastupljenost vetra i sl. Shodno ovome u poslednje dve godine naša aktivnost na terenu se ogleda u vezivanju rasprskivača za preparate. Kada ovo napominjem, ne mislim toliko na to ko je proizvođač, već koji preparat sa određenom aktivnom materijom, načinom delovanja i vremenom primene vezujemo za datu vrstu rasprskivača. Na primer rasprskivač sa duplim mlazom koristiti za primenu fungicida u fazi 5-6 listova kukuruza sa pritiskom od 3 bara ili sa pritiskom od 5 bara ako je u pitanju injektorski rasprskivač, i brzinom kretanja 5-6 km/h. Znači, poljoprivredni proizvođač ne treba puno da razmišlja već da uz preparat dobije i preporuku za primenu tj. rasprskivač. Kako bi dali preporuke za sve značajnije i bitnije bolesti na usevima, kao i za neke značajnije herbicide, potrebno je vreme. Potrebno nam je vreme pošto proveru rasprskivača radimo na licu mesta pomoću fluroscentnih tragača gde prvo proveravamo koje količine dospevaju do biljke pri datim vremenskim uslovima. Zahvaljujući radu sa tragačima dobijamo tačne podatke o količini preparata koja je dospela na različite delove biljke primenom različitih tipova rasprskivača, a zatim te podatke ukrštamo sa modelima kvaliteta primene različitih dizni dobijenih u laboratorijskim uslovima za različite položaje krila i pritiske, i na taj način dolazimo do preporuke koju dajemo poljoprivrednom proizvođaču.

Preporuka je jednostavna - Za preparat koji se koristi u npr. suzbijanju bolesti u fazi razvoja kukuruza 5-6 listova primeniti npr. diznu sa duplim mlazom pri pritisku od 3 bara ili sa pritiskom 5 bara ako je injektorska, uz radnu brzina od 5 do 6 km/h.

Što znači da dolazimo do sledećeg: gajim određenu biljnu vrstu, koristim određene preparate za zaštitu i potreban mi je baš taj rasprskivač uz poštovanje vremenskih uslova.

To je jedini način da svi proizvođači dobiju savet i poboljšaju proces zaštite svojih useva.

Vi ste neko ko je u direktnom kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima i radite puno projekata na edukaciji i poboljšanju mera zaštite useva. Ko u ovom procesu može da Vam bude “produžena ruka” za prenošenje znanja, da li ste radili na edukaciji samih savetodavaca i šta ste sve preduzeli po ovom pitanju?

Naša “produžena ruka” jesu stručni ljudi, inženjeri poljoprivrede - stručnjaci za fitomedicinu, za zaštitu bilja, savetodavci iz 32 poljoprivredne stručne službe širom zemlje, kojih po mojoj informaciji ima oko 60. Takođe se oslanjamo i na stručne ljude velikih kompanija - prodavce preparata, i moram da istaknem da su oni vrlo aktivni. Njihov interes jeste da prodaju svoj preparat, ali se istinski zalažu i za bezbednu primenu. Trudimo se i uspevamo da sa svima njima uspostavimo kontakt i dogovor, jer smatramo da svi stručni ljudi iz zaštite bilja na terenu mogu dati doprinos onom za šta se zalažemo.

Jedan od jako važnih faktora savremene proizvodnje jeste sledljivost i preciznost u poljoprivredi koju i naša kompanija zastupa. Upravo pomenuto stavlja naglasak na oblast za koju se vi zalažete. Šta nam možete reći, koliko je do sada uspešno implementirana bezbedna primena preparata za zaštitu bilja uz baš pomenutu preciznu poljoprivredu i šta nas sve čeka na putu za dalju implementaciju?

Nažalost, nismo uspeli puno. Imamo više problema i zato su nam rezultati takvi kakve imamo na terenu. Prvi razlog su naši zakoni koji ne propisuju precizno kako treba da se ophodimo prema zemljištu kao prirodnom dobru, bez obzira da li se ono nalazilo u državnom ili privatnom vlasništvu. Zemlja je prirodni resurs i kada se jednom degradira ne može se tako lako obnoviti, zanoviti. Neophodno je da se donese zakon u kojem bi se jasno precizirao nadzor nad korišćenjem zemlje od strane poljoprivrednih inženjera, jer ona nije naše vlasništvo, već naše nasleđe. Trenutno nemamo dovoljno stručnih ljudi na terenu što se tiče svih oblasti poljoprivrede. Cena poljoprivrednih proizvoda je takva kakva jeste, naš uticaj treba da se usmeri na smanjenje troškova u samoj proizvodnji gde veliki doprinos daju upravo stručni ljudi, poljoprivredni inženjeri, sagledavanjem situacije i donošenjem prave mere. Upravo to se odnosi i na našu oblast zaštite bilja gde imamo nekako najviše curenje novca. Neophodan nam je zajednički rad stručnjaka koji poznaju ceo proces - od vremena primene, pravilnog izbora preparata ,do primene istog, kako bi imali što manje gubitaka i kako bi bili ekološki prihvatljiviji. Ne može jedan čovek na većem imanju da se bavi svim oblastima i problemima poljoprivrede. To mora da bude timski rad različitih struka poljoprivrede, jer samo tako ćemo imati dugoročniji pristup bavljenja proizvodnjom.

Pomenuli ste u toku razgovora da smo u top 5 država Evrope po broju prskalica. Sa tim u vezi, mislite li da će kod nas zaživeti način udruživanja tj. pravljenja krugova mehanizacije - mašinskih prstenova koji doprinose pomenutom smanjenju troškova koje nam je neophodno jer se broj mašina (traktora, kombajna, prskalica i sl) povećava, a prosek u proizvodnji se nije značajno povećao od ’80. godina prošlog veka?

Nažalost, nisam optimista po tom pitanju, a voleo bih da jesam. Razlog tome, konkretno za prskalica, jeste cena - možete ih nabaviti (nove) za 300-400 eura budući da nema kontole proizvodnje istih. Upravo takva cena je obezbedila 140.000 traktorskih prskalica u upotrebi na naših 4 miliona hektara. Te prskalice po svojim tehničkim karakteristikama nisu odgovarajuće. Nabavite takvu prskalicu koja ne odgovara svojim karakteristikama jednoj održivoj primeni pesticida, i morate sami da je nadograđujete (da menjate pumpu, merno-regulacionu jedinicu, manometar i sl.) što iziskuje dodatne troškove. Ovo nije regulisano u evropskoj Direktivi o održivoj primeni pesticida zato što proizvodnja novih mašina podrazumeva samo sertifikaciju prema Direktivi o mašinama. Najveći broj takvih prskalica ima na jugu Srbije i mi ukazujemo na taj problem. Sa druge strane naš mentalitet je takav - ljudi vole da imaju svoje, da ne dele sa drugima, što je pogrešno. Napominjem da bi država ovde morala da ima dugoročnu politiku i da bi trebala da subvencioniše i stimuliše različite vidove udruživanja i sve mere kontole, koje propisuju broj inženjera na određeni broj ha gde bi se postigao doprinos u svim oblastima poljoprivredne proizvodnje.

Koja je Vaša poruka poljoprivrednim proizvođačima za narednu sezonu koja je već u pripremi?

Uvek je poruka ista: Pratite svoje troškove, cena poljoprivrednih proizvoda je takva kakva jeste i ne možete je promeniti, ali možete uticati na svoje troškove, koje morate pratiti i smanjivati. Slušajte preporuke i stručne saveta jer mi smo uvek tu za vas.

novembar 2016