U borbi sa stenicom povrća

Stručna podrška: dipl.ing Maja Sudimac, PSS Tamiš Pančevo

I ove godine je stenica koja se u naše atare uselila pre nekoliko godina, napravila velike probleme u povrtarskoj proizvodnji. Od prve zabeležene masovne pojave ove štetočine sve je ukazivalo na to da ćemo u budućnosti imati velikih problema u kontroli ove stenice. Naime, problem leži u malom izboru preparata efikasnih u suzbijanju i činjenici da je relativno veliki broj tretmana potrebno ponoviti, a da se ipak potpuno ne reši prisustvo štetočine u usevu.

Ova stenica uglavnom oštećuje plodove pred berbu koji zbog šteta nemaju nikakvu tržišnu vrednost. Usnim aparatom za bodenje i sisanje nanosi ubode na pokožici ploda koji dobija prošarano žutu boju. Pregledom useva povrća konstatovano je da se javlja i na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Polifagna je štetočina. Ishranjuje se na velikom broju biljaka ali najviše preferira mahunarke. Tu pre svega spadaju soja, pasulj, boranija. Kod nas za sada najveće štete pravi na povrtarskim usevima ( paradajz, paprika, krastavac).

Na paradajzu se može naći od 10 do 100 larvi na plodovima. Na pregledanim površinama trenutno je registrovana larva trećeg uzrasta koja je crne boje sa belim i žutim tačkama po telu. Jaja polaže na naličju lista u grupi od 30-130 jaja. Sveže položena jaja su žuto – bela, a kasnije prelaze u roze – narandžastu boju. Ispiljene larve prolaze kroz pet uzrasnih stadijuma. Ovu stenicu karakteriše veoma velika raznolikost u boji. Larva trećeg uzrasta je crne boje sa belim i žutim tačkama po telu. Četvrti i peti larveni stadijum je od svetlo do tamno zelene boje ili crne boje sa karakterističnim žutim, zelenim i crvenim oznakama. Odrasle jedinke su zelene ili crvenkasto braon boje i dobri su letači. Larve nakon piljenja ne napuštaju jajna legla 48 sati.

Stenica može imati i 4 generacije godišnje. Svi biljni delovi mogu biti napadnuti, ali najviše štete nastaju na plodovima. Svojim stiletom prodire u biljno tkivo ubacujući svoj pljuvačni sadržaj izazivajuću promene u boji, što umanjuje tržišnu vrednost ploda. Ne tako retko ovi plodovi ne mogu uopšte naći kupca zbog vizuelnog izgleda koji daje informaciju i o mogućem lošem kvalitetu ploda.

Za potpunu kontrolu štetočine potrebno je kombinovati biološke i hemijske mere borbe, ali prvenstveno na osnovu biologije štetočine. Suma temperatura koju insekt akumulira je pokazatelj kada možemo očekivati pojavu larvi 3., 4. i 5. stupnja koje prave najveće štete. Oko 300 stepeni dana prema fenološkom modelu je potrebno da bi ovi larveni stadijumi bili prisutni. Larve je najlakše uočiti u najtoplijem delu dana i tada nisu skrivene ispod biljaka. To je idealno sa aspekta aplikacije pesticida i pokrivenosti štetočine primenjenim sredstvom. Međutim, većina pesticida ima ograničenje u pogledu primene  i dnevne temperature koja ne sme biti viša od 25 oC. U ogledima koji su sprovedeni i u PSS Institut Tamiš Pančevo, piretroidi su pokazali veću efikasnost od neonikotinoida, a najveći procenat efikasnosti ostvaren je u varijanti sa preparatima na bazi aktivne materije bifentrin. Karenca primenjenih preparata je 7 dana. Obzirom da se tretiranja vrše u fazi intenzivne berbe, biološka kontrola je više nego neophodna. U zemljama koje imaju velikih problema sa ovom štetočinom uvedena je biološka kontrola parazitoidima kao što su Trichopoda pilipes, Trissolcus basalis, Trichopoda pennipes koje parazitiraju odrasle jedinke stenice. Trissolcus basalis je osa koja parazitira jaja. Prosečna stopa parazitiranosti može biti i do 95%.

Teškoće u borbi sa ovom štetočinom su iskusili i mali i veliki povrtari. Proizvodnja u malim baštama gde proizvođači teže minimalnoj upotrebi pesticida je u velikoj meri otežana jer brojnost od 30 do 100 larvi po jednom plodu predstavlja problem mehaničkog uklanjanja. Ovo je štetočina koja zahteva posebnu pažnju i ne smeju se zanemariti posledice masovnih pojava ove štetočine.

Bilten "Za našu zemlju", avgust 2016.