Važnost primene mineralnih đubriva

VAŽNOST PRIMENE MINERALNIH ĐUBRIVA

Azot, fosfor i kalijum su hranljivi elementi koje biljke usvajaju u najvećim količinama u toku procesa rasta i razvoja. Upravo zato poljoprivredni proizvođači ove hranljive elemente moraju obezbediti gajenim biljkama u dovoljnim količinama ukoliko žele da ostvare dobre rezultate u procesu proizvodnje. Obezbeđivanje gajenih biljaka sa ova tri hranljiva elementa možemo izvršiti na dva načina - primenom mineralnih ili organskih đubriva. Zadovoljavanje potreba gajenih biljaka sa hranivima, pre svega fosforom i kalijumom, na većini obradivih površina (koje imaju sadržaj humusa ispod 3%) treba izvršiti primenom organskih đubriva. Na žalost, u poljoprivrednoj proizvodnji koja se odvija u našoj zemlji obezbeđivanje azotom, fosforom i kalijumom se vrši primenom samo mineralnih hraniva. Zbog ovakvog načina odvijanja poljoprivredne proizvodnje, naša zemljišta se sve više osiromašuju organskom materijom (zbog čega se smanjuju/narušavaju fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta). Upravo ova činjenica sve više predstavlja ograničavajući faktor u procesu biljne proizvodnje, posebno u ekstremnim klimatskim uslovima.

Kako bismo se u procesu poljoprivredne proizvodnje što lakše prilagodili ekstremnim klimatskim uslovima, posebnu pažnju moramo posvetiti primeni NPK hraniva.

Pojedini poljoprivredni proizvođači smatraju da u procesu proizvodnje pojedinih biljnih vrsta upotreba osnovnih NPK đubriva u jesenjem periodu (pre početka osnovne obrade) nije potrebna. Dešava se da u procesu proizvodnje postižu visoke prinose, a u nekim slučajevima čak i bolje u poređenju sa parcelama na kojima nije izvršena primena NPK đubriva. Ovo je moguće samo na parcelama koje su dobro, ili ekstremno obezbeđene fosforom i kalijumom (u oba slučaja ova dva elementa se troše iz zemljišnih rezervi).

Kako bismo bili sigurni koje količine i formulacije NPK hraniva treba da primenimo moramo izvršiti uzorkovanje i analiziranje parcela.

Količine mineralnih hraniva koje je potrebno primeniti zavise od rezultata agrohemijskih analiza zemljišta, obezbeđenosti mineralnim materijama, plana setve i gajene biljne vrste kao i visine planiranog prinosa. Na parcelama na kojima je sadržaj P i K nizak (ispod 8 mg/100g zemljišta), prinosi gajenih biljaka značajno se smanjuju. Takođe, ukoliko je sadržaj navedenih hraniva iznad 40mg/100g zemljišta, može doći do pada prinosa usled prevelike koncentracije ova dva hraniva i njihovu primenu treba izostaviti. U ovakvim slučajevima treba izvršiti primenu samo određenih količina N đubriva u jesen pre osnovne obrade zemljišta.

U slučaju nedostataka nekog od navedenih elemenata na gajenim biljkama možemo prepoznati sledeće simptome:

Azot - sitniji, uži i uspravniji listovi, boja lišća i cele biljke je zeleno-žuta ili žuto-zelena u zavisnosti od količine N koja nedostaje biljci, biljke su niže u porastu, slabije se bokore, korenov sistem se jače izdužuje, ali slabije se grana, stvorena organska materija troši se više na razvoj korena, a rezerve biljke su manje, klas, klip, metlica, grozd, krtola i zadebljali koren slabije su razvijeni.

Fosfor - naročito dolazi do izražaja u hladnim prolećima, a prvi vidljivi znak je usporen porast, biljke zaostaju u porastu od 10 do 14 dana, listovi su u početku tamno zeleni, a kasnije dobijaju crveno-ljubičastu boju, na kraju se pojavljuju nekrotične pege što izaziva sušenje i opadanje listova, stablo postaje nežno i neotporno prema bolestima i nepovoljnim vremenskim uslovima, korenov sistem se slabije razvija, kraći je i manje razgranat, cvetanje kasni, formiranje zrna-plodova je smanjeno, smanjenje prinosa je neminovno.

Kalijum - porast gajenih biljaka se usporava, zatim prestaje, javlja se nekroza na vrhu lista i duž ivica (prvo na starijim listovima), broj nekrotičkih pega vremenom se povećava, rub lista se savija na dole, stablo je tanje, neotporno na polaganje, koren kratak, slabo se intenzivnije grana, koren dobija mrku boju i podložan je truljenju, nepovoljno utiče na kvalitet i mogućnost čuvanja plodova, smanjenje opšte otpornosti biljaka, smanjen sadržaj šećera.

Suvišak nekog od navedenih hranljivih elementa na gajenim biljkama možemo prepoznati karakteristične simptome:

Azot - u suvišku može izazvati nedostatak K i Cu, biljke su tamno zelene boje, listovi bujni, žitarice se intenzivno bokore, prisutno zasenjivanje prizemnog dela zbog čega dolazi do izduživanja stabla, ćelijski zidovi su tanji, a ćelije izduženije, smanjuje se otpornost prema bolestima i štetočinama, povećava se osetljivost na stresne uslove, slabiji razvoj korenovog sistema, lošiji kvalitet proizvoda, veći sadržaj vode (posebno štetno kod voća i povrća, brže kvarenje), neracionalna potrošnja vode.

Fosfor - u suvišku može izazvati nedostatak mikro elemenata Fe, Zn, Mn, Cu i B, kod biljaka se veoma retko javljaju vidljivi simptomi kao što su: smanjenje porasta biljke, smanjene veličine listova, stablo je kraće.

Kalijum - u suvišku može izazvati nedostatak Ca,Mg, B, Zn, Mn, kod gajenih biljaka izaziva opadanje listova, pojavu nekroza, produženje vegetacije, smanjenje kvaliteta plodova (manji sadržaj šećera), poremećaj rada stominog aparata, raniji pad i kasniji povratak turgora lista, skraćen period fotosinteze, smanjenje produkata fotosinteze, neracionalna potrošnja vode, intenzivno disanje, lošiji kvalitet proizvoda.

Navedene činjenice nas navode na zaključak da jedino izbalansiranom i pravovremenom primenom NPK mineralnih hraniva možemo očekivati dobre rezultate u procesu proizvodnje. Ovo se posebno odnosi na ratarske biljne vrste (soja i suncokret) koje se tradicionalno ne đubre fosforom i kalijumom ili se njihova primena obavlja u proleće.

Fosfor i kalijum se sporo pomeraju po profilu zemljišta. Godišnje se ova dva elementa pomeraju od 5 do 10cm na večini zemljišta koja su dominantna u našoj zemlji. Samim tim, njihovom primenom u proleće, posle osnovne obrade zemljišta ne moæemo dati æeljene rezultate zbog plitkog unosa ova dva hranljiva elementa u zemljište (oruđima za predsetvenu pripremu). Tačno je da ova dva hranljiva elementa nećemo izgubiti iz zemljišta ukoliko ih primenimo u proleće i da čemo narednom obradom spustiti u dublje slojeve zemljišta gde će biti pristupaËniji i bolje iskorišćeni od strane gajenih biljaka u narednoj godini. Kod ovakvog načina đubrenja postavlja se pitanje za koju biljnu vrstu unosimo fosfor i kalijum u zemljište. U ogledima je primenom istih količina fosfora i kalijuma, u jesen ostvaren veći prinos suncokreta za 300kg/ha u poređenju sa njihovom primenom u proleće (Tabela 1).

Primena NPK đubriva

Prinos suncokreta t/ha

Proleće

2,23

Jesen

2,53

Tabela 1. Primena NPK hraniva u jesen i prolece kod suncokreta

Ukoliko pokušamo da proizvodnju obavimo bez primene NPK đubriva možemo očekivati pad prinosa što potvrđuju i rezultati iz proizvodnje (Tabela 2.)

Primena NPK đubriva

Prinos soje u t/ha

Prinos suncokreta u t/ha

Bez đubrenja

2,27

2,01

Sa đubrenjem

2,58

2,48

Primeri iz proizvodnje i iz ogleda dokazuju nedvosmislenu važnost primene osnovnih đubriva u proizvodnji ratarskih biljnih vrsta. Svaka improvizacija koja podrazumeva izostavljanje NPK hraniva (bez agrohemijskih analiza zemljišta) ne može nam obezbediti postizanje visokih i stabilnih procesa u procesu proizvodnje.

 

dr Duško Marinković