Štetočine i bolesti na duvanu

ŠTETOČINE I PARAZITI DUVANA

Lisne vaši - Myzus persicae, Aphis fabae, Macrosiphum euphorbiae

Lisne vaši naseljavaju vršne delove duvana, od početka butonizacije i larve i krilate jedinke. Isisavaju lisne sokove, smanjuju sadržaj ugljenih hidrata u vršnom lišću. Smanjenjem sadržaja rastvorljivih šećera - glukoze remeti se deoba ćelija, pa se listovi deformišu. Njihov izmet, košuljice, dodatno prljaju listove što dovodi do lošeg izgleda lista, kao i problema u preradi. Suzbijanje se vrši kada na listu uočimo 1-2 jedinke lisnih vašiju nekim od registrovanih insekticida. Sovice (Noctuidae)- Autographa gamma, Heliothis sp., Mamestra sp. Sovice se javljaju od rasađivanja pa tokom cele vegetacije duvana. Uglavnom izgrizaju, oštećuju list duvana, prljaju ga i ukoliko se ne tretiraju na vreme mogu dovesti i do golobrsta. Suzbijanje se obavlja kada se tek ispilele larve uoče na listovima Trips je veom sitna, vretenasta štetočina, žute do mrke boje, tela pokrivenog dlačicama, sa dva para krila obrubljenih resicama, mrko žute boje. Rasprostranjen je u svim rejonima gde se gaji duvan. Osim duvana oštećuje još 150 vrsta biljaka. Prezimljava na korovskim biljkama, biljnim ostacima, u zemljištu na dubini od 5-15 cm. Jaja polaže u listovima duvana, a tek ispilele larve se hrane sokovima iz lista duvana. Simptomi se manifestuju belenjem tkiva oko glavnog nerva, lišće dobija belu srebrnastu boju, najviše strada srednje lišće, koje postaje neupotrebljivo. Ova štetočina je prenosilac virusa što dodatno oštećuje biljke, a ova bolest je poznata kao bronzava pegavost lista. Tretiranje se preporučuje kada se na biljci nađe od 3-5 jedinki tripsa.

BOLESTI DUVANA

Plamenjača duvana - prouzrokovač Peronospora tabacina Rasprostranjena je u svim područjima gajenja duvana i spada u najštetnije bolesti duvana. Bolest koja napada duvan u svim fazama razvoja biljke.Na rasadu se pojavljuje žutilo i bleštenje biljke, a listići stoje uspravno. Na naličju listova formira se navlaka od konidija i konidiofora. Ovi listovi dobijaju crvenkasto violetnu boju. Ovakvi klijanci izumiru. Bolest se širi i na biljkama u polju, na lišću se javljaju hlorotične pege u okviru kojih se sa naličja pega javlja buđava prevlaka, plavičasto sive boje, naročito kada je vreme vlažno. Parazitu odgovaraju temperature od 10-20 stepeni celzijusa, i visoka vlažnost vazduha. Pege vremenom dobijaju mrku boju, a listovi su potpuno uništeni. Parazit se održava u zaraženim biljnim ostacima i samoniklim biljkama, pa je neophodno uništavanje biljnih ostataka, posebno u objektima za proizvodnju rasada. Bakteriozna plamenjača - prouzrokovač Pseudomonas syringae pv. Tabaci. Pojavljuje se iznenada i izaziva propadanje izniklih biljaka pa je kod proizvođača duvana poznata pod nazivom divlja vatra. Bakterija se javlja kako u toplim lejama tako i u polju. Obolele biljke su tamne boje, sluzave i trunu, zaraza se javlja najpre na najvlažnijim delovima parcele. Javlja se nekoliko nedelja posle rasađivanja, obično na donjem lišću. Trulež se širi duž liske i preko lisne drške zahvata druge listove. Na odraslom lišću formiraju se hlorotične pege, koje se vremenom povećavaju i spajaju pa se listovi cepaju i raspadaju da bi na kraju ostala samo nervatura. Razvoju parazita pogoduje visoka vlažnost i visoke temperature (25-29 stepeni celzijusa). Bakterija se prenosi semenom, zaraženim ostacima biljaka duvana , kao i zaraženim rasadom. Poštovanje plodoreda, korišćenje zdravog semena i zdravog rasada u velikoj meri se izbegava rizik od pojave bolesti. Hemijske mere suzbijanja su dezinfekcija semena, dezinfekcija supstrata za proizvodnju rasada i korišćenje bakarnih preparata.

Stručna podrška: dipl.ing. Katarina Radonić, PSS Vrbas