Potrebe ratarskih kultura za vodom

Jedan od limitirajućih faktora u poljoprivrednoj proizvodnji jeste i pristupačnost vlage za biljke. U slučaju prirodnog deficita vlage u zemljištu pristupa se navodonjavanju sa ciljem povećanja vlažnosti zemljišta i obezbeđenja biljaka lako pristupačnom vodom. Potrebe navodnjavanja zavise od više faktora, pre svega klime i zemljišta, ali i zahteva gajenih biljaka za vodom. Sa agronomskog aspekta, sušu definišimo kao nedovoljnu snabdevenost biljaka vodom. Po svom karakteru suša može biti zemljišna, vazdušna i fiziološka.

Kukuruz

Kukuruz je biljna vrsta koja dobro podnosi sušu jer ima dobro razvijen korenov sistem koji prodire u dublje slojeve zemljišta. Sama biljka je prilagođena za što bolje iskorišćenje vlage - list je postavljen tako da se voda prilikom padavina sliva niz list i stablo, i dospeva u zemljšte u zoni gde je biljka lako usvaja.

Potrebe za vodom u pojedinim mesecima:

• april do 20mm
• maj 30-70mm
• jun 120-130mm
• jul 110-120mm
• avgust 105-120mm
• septembar 50-60mm
• oktobar do 35mm
• ukupno 450-530mm, dnevna potrošnja 3-3,5mm, maksimalno 4-8mm

Potrebe za vodom u pojedinim fazama rasta i razvića nisu iste, tako da od nicanja do faze 7-8 listova kukuruz koristi oko 12% ukupnih potreba za vodom. U periodu metličenja troši oko 19%, a u periodu cvetanja potrošnja vode je i do 23%. Najveća potrošnja je u periodu cvetanje-završetak oplodnje: 28-30%. Ostatak se troši u periodu nalivanja zrna. Kritičnim periodom kukuruza u zahtevima prema vodi smatra se period 10 dana pre metličenja do perioda 20 dana posle početka cvetanja. Nedostatak pristupačne vlage za biljke u ovom periodu može imati veliki uticaj na prinos i ne može se nadoknaditi u kasnijim fazama razvoja. Sušni period  u razvoju kukuruza rezultira povećanom sterilnošću biljaka, a javlja se i krezubost klipova.

Soja

Soja ima umerene potrebe za vodom. U prvom delu vegetacionog perioda ona je dosta otporna prema suši. Najveće potrebe za vlagom su u fazi cvetanja, kada suša može naneti velku štetu u visini prinosa. Suša u ovom periodu izaziva opadanje cvetova, utiče na smanjenu oplodnju, manje je formiranje mahuna, što može dovesti do značajnog umanjenja prinosa. Zemljišna suša ima veći uticaj na ostvarenje prinosa u svim fazama razvića, iako se ranije smatralo da vazdušna suša ima veći uticaj u fazi cvetanja. Optimalna relativna vlažnost vazduha u fazi od cvetanja do formiranja mahuna i semena je 70-80%.

Potrebe za vodom u pojedinim mesecima:

• april 10-40mm
• maj 30-60mm
• jun 90-110mm
• jul 100-125mm
• avgust 100-125mm
• septembar 50-80mm
• ukupno 450-480mm, dnevne potrebe 1-4mm, maksimalno do 5,5mm

Od velike važnosti za ratarske kulture je ne samo ukupna količina padavina, već je presudan njihov raspored u toku vegetacionog perioda biljaka. Izuzetno je važno da biljke u kritičnim periodima vegetacije ne budu izložene suši, jer se deficit vlage u tim periodima ne može nadoknaditi u kasnijim fazma i sigurno će se odraziti na visinu prinosa. Stoga je zaključak da se vreme, način zalivanja, kao i količina vode mora prilagoditi potrebama gajene vrste i uslovima proizvodnje.