Zaštita leske

Na području delovanja PSS Vrbas sve veći broj proizvođača se odlučuje za podizanje zasada leske. Po podacima kojima raspolažu savetodavci ove službe na području atara Vrbasa, Kule, Srbobrana i Bečeja ima preko 250 ha zasada leske. Kako je to uglavnom nova vrsta za ove terene nedoumice o zaštiti od bolesti i štetočina su velike pa su česta pitanja o parazitima i njihovom suzbijanju.

ZAŠTITA OD INSEKATA

GRINJE – Lesku parazitira više vrsta grinja, kao što je obična grinja Tetranycus sp., crvena voćnja grinja Panonychus ulmi koje su i najčešće, ali i lešnikova grinja koja pravi i najznačajnije štete. Ove grinje se nalaze na naličju lista. Ako se prenamnože, mogu dovesti do potpune defolijacije. Tretiranja se izvode u toku vegetacije.

Lešnikova grinja (Eriophyes avellanae)

To je tipična grinja šišarica, crvolikog oblika, bele boje, dužine od 0,18 do 0,2 mm. Prezimljava u pupovima leske. Pupove napuštaju rano u proleće, nastanjuju se na osnove novih pupova, da bi u maju naselili novonastale pupove. Naseljeni pupovi sa grinjama imaju karakterističan nabubreli izgled, ne razvijaju se, već se suše i propadaju. Grinja dva puta godišnje naseljava pupove, prvi put od marta do maja, a drugi put u avgustu mesecu. Osnovna šteta je u propadanju pupova što naredne godine zaraženi pupovi „neteraju“, biljka se iscrpljuje i daje znatno niži prinos.

Suzbijanje se izvodi tretiranjem rano u proleće u fazi pojave mladog lišća, primenom insekticida na bazi endosulfana, u koncentraciji od 0,15 % ( 15 ml u 10 l vode).

Ova štetočina ne pravi štete podjednako na svim sortama pa je važno znati koje su sorte otpornije.

LISNE VAŠI  

Lisna vaš leske (Myzocallis coryli) 

Ovo je najčešća vaš u zasadima leske.

Često se mogu naći u zasadima leske iako ne predstavljaju značajnu štetočinu. Štetne su jer crpe hranivo iz listova, i proizvode mednu rosu na kojoj se razvijaju razne saprofitne gljive koje vizuelno zagađuju plodove (čađave, crne navlake).

Tretirati odmah kada se uoči pojava vašiju insekticidima kao što su Confidor 0,05 % ( 5 ml/10 l vode ), Tionex E-35, Mospilan, Decis, Cipkord, Imidor i dr.

Lešnikov surlaš  (Curculio nucum)

Insekat je dužine 6-9 mm, telo je žutosmeđe boje prekriveno sitnim dlačicama sa dugačkom rilicom. Larva je bela sa smeđom glavom. U toku godine ima jednu generaciju. Prezimljava i kao odrasli i kao larva, a može da prezimi i lutka. Može da se održi u dijapauzi i do tri godine, u stadijumu odraslog imaga ili kao odrasla larva.

Imago se pojavljuje početkom maja meseca. Dopunski se hrani mladim listovima ili što je još značajnije, ubušivanjem u mlade plodove. Izbušeni plodovi se lako uočavaju po tamnijoj boji oko uboda. Ovakve plodove naseljavaju paraziti trulenja, koji trule i propadaju. U fazi potpuno formiranih plodova dolazi do kopulacije (parenja) odraslih. Ženke polažu jaja u već formirane plodove tako što buše omotač ploda. Posle odlaganja jednog jajeta u plod, otvor zatvaraju, a unutar ploda se razvija larva koja se hrani jezgrom ploda koji postaje neupotrebljiv.Ovakvi plodovi otpadaju, a larve u njima mogu da prezime, ili ih napuštaju i prezimljavaju u zemlji na dubini od 15-25 cm.

Lešnikov surlaš može da napravi vrlo velike štete i ekonomski je značajna štetočina.

Tretiranje se obavlja u vreme dopunske ishrane imaga, obično u prvoj dekadi maja meseca.

Za hemijsko tretiranje se mogu koristiti insekticidi Decis, Cipkord, Afinex, Nurell D, Zolone, Perfection i dr. Insekticide koristiti u preporučenim dozama. Od ostalih mera suzbijanja važno je sakupljanje i uništavanje otpalih plodova, obrada zemljišta oko stabala (žbunova) i dr.

ZAŠTITA OD BOLESTI

Trulež plodova lešnika (Sclerotinia  coryle, Monilia fructigenae)

Simptomi se vide na sasvim mladim plodovima koji promene boju, suše se i propadaju. Bolest se može pojaviti i pred berbu, i takvi plodovi su sasušeni i teško se vade iz omotača. Posebno značajne zaraze ostvaruju se kada je proleće kišovito i hladno. Do zaraze dolazi na oštećenim plodovima oštećenim od insekata, pesticida, mehaničkih povreda i slično. Hemijsko tretiranje se obavlja u vreme cvetanja i precvetavanja fungicidima kao što su Signum, Switch, Captan, Funomil i dr. Po nekim autorima potrebno je i treće tretiranje u fazi listanja. Mehaničke mere suzbijanja su prikupljanje i uklanjanje zaraženih plodova koji su izvor zaraze u narednoj godini, pravovremeno suzbijanje insekata koji mogu oštetiti plodove, kao i preventivna tretiranja posle vremenskih nepogoda (oluja, grad) i dr.

Pepelnica leske (Phyllactinia corylea)

Pepelnica se često pojavljuje i ekonomski je vrlo značajan patogen. Simptome možemo uočiti obično u julu i avgustu. Na naličju lista pojavljuje se brašnasta sivo bela micelija, koju predstavljaju konidije i konidiofore gljive. Zaraženi listovi, kako bolest napreduje, menjaju boju prvo u žutu, a kasnije u braonkastu i na kraju opadaju. Gljiva obrazuje hife koje ulaze u međućelijski prostor lista i obrazuje endofitnu miceliju. Ukoliko se suzbijanje ne obavi u prvim fazama pojave bolesti, može doći do potpune defolijacije leske. Hemijsko tretiranje se može obavljati fungicidima kao što su Kosan, Tilt, Zato, kvašljivim sumporom i dr. Od mehaničkih mera suzbijanja važno je sakupljanje i paljenje opalog lišća, pošto parazit prezimljava u opalom lišću.

RAZNE PEGAVOSTI

Tretiranje se obavlja u fazi mirovanja vegetacije primenom bakarnih preparata.

Plavo prskanje treba uraditi posle skidanja plodova u jesen kada na biljkama ima oko 30 % lisne mase.

ŠUPLJIKAVOST LIŠĆA ( Gleosporium coruli)

Tretira se samo u slučajevima kada se pojavi i kada su već formirani plodovi,sredinom leta.Bakarnim preparatima.

BAKTERIJSKE BOLESTI (Xanthomonas campestris corylina)

Simptomi se mogu javiti na listu, mladarima i resama i mladim plodovima. Na listu se pojavljuje palež po obodu lista i zahvata površinu između nerava. Ovakvo lišće se vremenom suši i otpada. Na zaraženim mladarima dolazi do pucanja tkiva i pojave ulegnuća. Ovakvi mladari usled dejstva vetra pucaju i lome se. Ukoliko dođe do rane zaraze na resama, one se suše i otpadaju. Ukoliko zaraza zahvati mlade plodove, oni se smežuravaju, suše i otpadaju. Mere borbe od ove bolesti su pre svega korišćenje zdravog sadnog materijala, uklanjanje obolelih delova biljaka, sadnja tolerantnih sorata i dr. Od hemijskih mera može se preporučiti upotreba fungicida na bazi bakra.

VIRUSI

Lesku parazitira više vrsta virusa (virozno uginuće leske, mozaik leske, mozaik jabuke na leski). Virusi na leski izazivaju različite nekrotične pege, skraćivanje internodija, zaostajanje lastara i celih biljaka leske u porastu, neformiranje i deformacije  plodova i slično.

Virusi se prenose bolesnim sadnim materijalom, raznim vektorima, nehigijenom u radu sa rasadom i sadnicama i dr.

                                                      Stručna podrška: Katarina Radonić, dipl.ing. PSS Vrbas