Karakteristike azotnih đubriva

Prilikom izbora azotnog đubriva treba obratiti pažnju na niz karakteristika đubriva koje se odnose na sadržaj i oblik azota, mogućnost primene, način čuvanja i manipulacije, eventualne štetne efekte na biljke i zemljište  koji se mogu javiti usled neadekvatne primene. Iz tog razloga navodimo najznačajnije karakteristike azotnih đubriva koja su kod nas najzastupljenija.

AN

Amonijum-nitrat je đubrivo koje sadrži 34 % N. Polovina azota se nalazi u amonijačnom, a polovina u nitratnom obliku. Đubrivo je bele do bledožućkaste boje, i proizvodi se u obliku kristala ili češće granula. Ovo đubrivo je veoma higroskopno, odnosno sklono vlaženju. Na intenzitet vlaženja pored sadržaja vodene pare utiče i temperatura vazduha, tako da ovo đubrivo više vlaži leti nego zimi. AN se izuzetno dobro rastvara u vodi i jedno je od najrastvorljivijih đubriva. Prilikom čuvanja ovog đubriva dolazi do njegovog sleganja što je posledica menjanja njegove zapremine prilikom prelaska iz jednog kristalnog oblika u drugi. Karakteristično za ovo đubrivo je da je u određenim uslovima eksplozivno i zapaljivo, što se najčešće ispoljava ako dođe do zagrevanja đubriva u zatvorenom prostoru ili ako se nađe u jako zbijenom stanju. Zbog toga ga treba čuvati u adekvatnim uslovima i izbegavati slaganje više paleta jednu na drugu kako se đubrivo ne bi sabijalo. Primenom ovog đubriva gajenim biljkama se odmah na raspolaganje stavlja neophodni azot, jer se radi o veoma rastvorljivom đubrivu koje odmah prelazi u zemljišni rastvor u kome disocira na amonijačni i nitratni jon. Nitratni jon u zemljišnom rastvoru izazove privremeno zakišeljavanje, ali posle njegovog usvajanja od strane gajenih biljaka, zemljište se vraća u prvobitno stanje. Ovo đubrivo može da se primenjuje za prihranjivanje ili predsetveno, za sve biljne vrste na zemljištima koja imaju neutralnu, slabo kiselu ili slabo baznu reakciju. Primena ovog đubriva duži niz godina u većim količinama na kiselom zemljištu slabe pufernosti može dovesti do povećanja njegove kiselosti.

SAN

Stabilizovani amonijum-nitrat je đubrivo koje sadrži 33% N i 1% MgO koji potiče iz stabilizatora koji je primenjen u ovom đubrivu. Kao i kod amonijm-nitrata, jedna polovina N je u amonijačnom obliku, a druga polovina u nitratnom. Magnezijum sadržan u stabilizatoru predstavlja i sekundarni hranljivi element. Đubrivo je belo-žućkaste boje, bez mirisa, proizvodi se u obliku granula. SAN se kao i AN odlikuje veoma dobrom rastvorljivošću u vodi i takođe je higroskopno đubrivo. Eksplozivnost i zapaljivost ovog đubriva je smanjena u odnosu na AN zahvaljujući stabilizatoru koji je primenjen u proizvodnji. SAN se može koristiti za prihranjivanje ili predsetveno, za sve biljne vrste na zemljištima koja imaju neutralnu, slabo kiselu ili slabo baznu reakciju. Primena ovog đubriva duži niz godina u većim količinama na kiselom zemljištu slabe pufernosti, može dovesti do povećanja njegove kiselosti.

KAN

Krečni amonijum-nitrat je đubrivo koje sadrži 27% azota od čega je polovina u amonijačnom, a polovina u nitratnom obliku, kao i 8% kalcijuma. Proizvodi se u granulama, a boja varira od belo-sive, svetložućkaste do zelene u zavisnosti od boje krečnjaka koji je sadržan u njemu. Amonijačni i nitratni azot iz ovog đubriva su veoma rastvorljivi u vodi kao kod AN i SAN đubriva, ali je CaCa₃  slabo rastvorljiv. Ovo đubrivo je dosta higroskopno, upija atmosfersku vlagu i ako se ne čuva na odgovarajući način, može doći do njegovog zgrudvavanja. KAN se može primenjivati za prihranjivanje ili predsetveno za sve kulture, a zbog visokog sadržaja CaCO₃ (40%) najbolje ga je primenjivati na kiselim zemljištima.

UREA

Urea ili karbamid je najkoncentrovanije čvrsto azotno đubrivo koje sadrži 46% azota. Đubrivo je u obliku granula, mlečno bele boje i male specifične mase. Kao i prethodna đubriva, i urea je dosta higroskopna. Takođe se odlikuje velikom rastvorljivošću u vodi. Zahvaljujući tome može da se koristi prilikom navodnjavanja (fertirigacija). Urea ima dobru kompatibilnost sa većinom pesticida pa se može primenjivati i u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji. Posle unošenja uree u zemljište dolazi do hidlolize karbamida i zemljište se privremeno zakišeljava. Brizina hidrolize uree tj. njeno prevođenje u amonijačni odnosno nitratni oblik zavisi od: mikrobiološke aktivnosti, sadržaja organske materije u zemljištu, pH vrednosti zemljišta, temperature, vlage i tipa zemljišta. Primenu uree treba izbegavati na kiselim zemljištima jer može dovesti do daljeg zakišeljavanja. Površinsku primenu ovog đubriva pri temperaturama višim od 8°C treba izbegavati jer se u tom slučaju javljaju gubici azota volatizacijom. Ureu takođe nije dobro primenjivati istovremeno sa setvom je se pri njenoj hidrolizi oslobađa amonijak koji može štetno da deluje na klice i ponike gajenih biljaka.