Na Vojvođanskim njivama sve manje humusa

Stručna podrška: dr h.c. prof. dr Branko Marinković, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Pre pedeset godina sadržaj humusa na vojvođanskim njivama bio je od četiri do šest posto, danas je na 40 posto njiva sadržaj humusa tek jedan do tri procenta. Zato i ne čudi što rekordne prinose iz nekih prethodnih godina ne možemo ostvariti. Ranije je bila uobičajena slika sa prikolicama natovarenim stajskim đubrivom kojim su đubrene oranice. Sekla se kukuruzovina i balirala slama za ishranu i prostirku u stočarstvu, koja se kroz stajsko đubrivo opet vraćala na njive. Danas je slika drugačija. Staje i obori su se ispraznili, a žetveni ostaci se baliraju i koriste kao biogorivo. To je uticalo na smanjenje humusa u zemljištu, koji ne može nadoknaditi upotrebom mineralnih đubriva. Podaci su zabrinjavajući, a nauka upozorava da će, ukoliko se tako nastavi, od plodne vojvođanske ravnice malo toga ostati.

Humus je organska materija zemljišta čiji je zadatak da čestice zemljišta formira u strukturne agregate. Moglo bi se reći da je zajedno sa ostalim koagulatorima humus „cementna“ materija zemljišta koja treba da formira stabilnu i dobru strukturu, koja utiče na vodna, važdušna i toplotna svojstva zemljišta. Jednostavno rečeno bez humusa nema kvalitetnog zemljišta. Ovakvim nedomaćinskim gazdovanjem zemljištem, došli smo u situaciju da ozbiljno razmislimo šta zapravo radimo našim oranicama. A podaci su poražavajući. Za ilustraciju - u Sremu, izuzev Stare Pazove, 70% njiva ima manje od 3% humusa. Polovinu Vojvodine smo ili ugrozili ili zemljište već „upropastili“. Ukoliko bi koristili staru graničnu vrednost - da je svako zemljište koje ima manje od 4% humusa siromašno zemljište - onda je polovina njiva u Vojvodini u toj kategoriji.

U Vojvodini trenutno samo 1 do 3% njiva ima sadržaj humusa veći od 5%, gde su rezultati dobijeni analizama zemljišta na osnovu 184.899 uzoraka. U prosečan uzorak ušlo je od 3 do 5 hektara, što znači da ova ispitivanja oslikavaju stanje na 555 - 925.000 hektara u Vojvodini.

Pitanje koje se nameće je: Kako smo došli u ovu situaciju?

Smanjenje obima stočarske proizvodnje imalo je za posledicu manje količine stajskog đubriva. Treba reći i da se prešlo na tečni stajnjak koji ne utiče na sadržaj humusa u zemljištu, jer on može biti samo izvor hranjivih elemenata. Drugi razlog je neodgovorno spaljivanje žetvenih ostataka na njivama. Lakše je zapaliti žetvene ostatke nego ih zaorati, a kao i u drugim slučajevima, nažalost, biramo ono šta je lakše. Koliko je važno zaoravanje žetvenih ostataka pokazuju ogledi u kojima je dokazano da se kapacitet zemljišta za vodu uz zaoravanje žetvenih ostataka ozbiljno povećava. Na takvim parcelama, zemljište može da, u sloju do 120 centimetara, akumulira 257.000 litara vode po hektaru više, odnosno 26 litara po kvadratnom metru. To je ozbiljna zaliha koja u julu mesecu može da spase biljku do kiše i da obezbedi zadovoljavajući prinos. U Vojvodini nema manje padavina nego ranije, a imamo niže prinose. Sada smo u nekim godinama pali na nivo prinosa s početka 60-tih godina prošlog veka. Da bi se stanje plodnosti zemljišta vratilo na nivo kakav je bio pre 40 godina, potrebno je 80 godina.

Rešenje za navedeni problem bi trebalo da daju struka i nauka, uz apel na svest poljoprivrednih proizvođača kojima interes treba da bude očuvanje kvaliteta zemljišta. Na osnovu svih iznetih činjenica, diskutabilno je da li je izračunat energetski bilans, i koliko je potrebno energije da se kalijum doveze iz Belorusije ili fosfor iz Alžira, a da se proizvede mineralno đubrivo i doveze do njiva, a koliko sa druge strane “dobijamo” energije spaljivanjem žetvenih ostataka. Vrlo je izvesno da ovde nemamo pozitivnu matematiku u izračunavanju energetskog bilansa. Proizvodnja energije iz biomase ispativa je samo ako je država sufinansira.