Multifunkcionalnost bakterija iz Ekstrasola i njihova primena u očuvanju plodova i kontrola razgradnje i humifikacija biljnih ostataka

Stručna podrška: Violeta Josifova, predsednik Upravnog odbora i direktor za razvoj, Biogenesis Autor fotografije: dr Goran Aleksić

Od pamtiveka, jedna od najvažnijih stvari u poljoprivredi svakako je bio postupak očuvanja plodova zbog njihovog sezonskog karaktera. Tek u XX veku, sa razvojem tehnologije, usvajanjem postupka dubokog zamrzavanja i izgradnjom velikih hladnjača, povrće i voće, i u svežem i u zamrznutom stanju moglo je da bez promene kvalitativnih svojstava stiže do potrošača i tada kad mu nije vreme za korišćenje. Ranijih godina, čak i 80% onoga što se proizvede bilo je podložno propadanju.

Čuvanje plodova voća zasniva se na usporavanju svih biohemijskih i drugih procesa koji pritom ne prestaju. Ukoliko se to uspešno postigne utoliko će se plodovi duže čuvati u svežem stanju. Razvojem savremenih postupaka i metoda uzgoja i čuvanja voća i povrća, kao i razvoj bioloških metoda za konzervisanje, od izuzetnog su značaja za postizanje punog ekonomskog efekta u proizvodnji voća i povrća. Za prerađivačku industriju od izuzetnog značaja je, da sirovina, posebno povrće koje dolazi na preradu, bude mikrobiološki ispravno. Ovo je postupak pre ulaska sirovina u hladnjaču. Stoga je potrebno smanjiti aktivnost gljivica - plesni i bakterija, pre same berbe, kao i redukciju broja otvorenih rana ili dezinfekcija istih, koje nastaju prilikom berbe ili manipulacije.

Tehnologija skladištenja „ne može lečiti“, ako ulazna sirovina pati od patoloških poremećaja, čije su se infekcije desile u voćnjacima. Kvalitet plodova se postiže u voćnjacima i ne može se unaprediti tokom čuvanja. S druge strane, limitirajući faktor je zakonska regulativa i pravilnici o čuvanju ploda kao i mali izbor hemijskih sredstava za tretman plodova u samoj hladnjači ili pre unošenja u hladnjaču, zbog rezidua od pesticida i pooštrenih kriterijuma za zdravstveno bezbedniju hranu.

Nakon dugogodišnjih eksperimenata usvojili smo novu metodu i otpočeli postupak registracije biofungicida Ekstrasol u fazi čuvanja plodova. Trenutno jedna od najboljih metoda za tretman plodova sa najvećim efektima je metoda koju je razvio BioGenesis, a to je tretman voćaka u samom voćnjaku, 3 do 7 dana pre berbe i to sa svega 2 litra po hektaru biopreparata Ekstrasol. Plod se tretira u voćnjaku, redukuju se patogeni koji se nalaze na pokožici ploda i prilikom berbe i manipulacije ima manje uslova za infekciju na već otvorene rane. Nakon berbe, rane od ubiranja ploda brže se leče i zatvaraju, sam plod kao i voćnjak spremni su za čuvanje za sledeću godinu. Ovim tretmanom nije potreban nikakav dodatni tretman pre unošenja samog voća u hladnjaču.

Današnja istraživanja klimakterijskog disanja plodova, kao i klimakterijsko disanje ploda i uticaj promene sastava vazduha na fiziološke i biohemijske procese u plodu, doveli su do toga da imamo nove hladnjače, tzv. LO- hladnjače sa malo kisloroda, ULO- hladnjače sa vrlo malo kisloroda, LE - malo etilena, ULE - vrlo malo etilena, itd. Pod ovakvim uslovima i tretmanom plodova u samoj njivi, obezbeđeni su optimalni uslovi za postizanje visokih standarda kako u čuvanju plodova, tako i u iskorišćenosti već ubranih plodova. Ovakvom metodom sa sigurnošću možemo da kažemo da mi upravljamo našim prinosima, a ne vremenski uslovi. BioGenesisova metoda je optimalna i ekonomski prihvatljiva.

U narednom broju biće prikazani rezultati zvaničnih ispitivanja.

BioGenesis malim proizvođačima, koji nemaju hladnjače, a proizvode jabuke, kruške ili voće za svoje potrebe i hoće da to voće čuvaju u svom podrumu, preporučuje tretman voćnjaka pre berbe. Postupak je sledeći: na kantu od 10 litara vode dodaje se 50 ml Ekstrasola, biljke se kupaju, ostavljaju da odstoje 2-3 dana, a 4-ti dan, 5-ti dan, obavlja se berba. Nakon mesec i po dana do dva meseca, sanduke u podrumu isto istretirati, sa 0,5% rastvorom.

Kontrola razgradnje i humifikacija biljnih ostataka

Druga važna aktivnost u ovom periodu, a koja daje najvažnije efekte u poljoprivrednoj proizvodnji, je tretman žetvenih ostataka pre zaoravanja. Ovo je jako važno, pre svega, za tretiranje žetvenih ostataka kukuruza, zato što kukuruz uglavnom služi kao predusev za ozimu pšenicu i ječam. Cilj ovakvog tretmana je pre svega redukcija patogena u samim žetvenim ostacima (Fusarium sp.) i pretvaranje biljnih ostataka (kukuruzovine) u humus. Više puta je testirana efikasnost Ekstrasola za kontrolu procesa transformacije organskih materija. Sa ovim jednostavnim postupkom, mi obezbeđujemo dovoljno organskih materija u zemljištu, regulišemo vodno-vazdušni režim, smanjujemo patogene od prethodnih useva i povećavamo brojnost i aktivnost svih ključnih grupa mikroorganizama odgovornih za degradaciju lignoceluloznih supstrata i njihovo uključivanje u procesu humifikacije. U humusu postižemo povećan sadržaj huminskih kiselina prve frakcije, povećavamo i organoleptičku gustinu celokupnog kompleksa huminskih kiselina.

Makromolekuli huminskih supstanci obezbeđuju sredstva za život, kao i održivost fizičkih, metaboličkih i energetskih karakteristika zemljišta. Pospešuju da u svim fazama budu direktno uključene različite grupe mikroorganizama naročito gljivice i aktinobakterije. Sekundarni resurs se pretvara u primaran i sa malo sredstava obezbeđuje bolja plodnost zemljišta (za 5 do 7 godina). Degradacija zemljišta koja se dešavala tokom prethodnih godina eksploatacijom, ovim postupkom se vraća u prethodno stanje. Za 1 hektar žetvenih ostataka, potrebno je primeniti 2 litre Ekstrasola.

Bilten "Za našu zemlju", broj 46, oktobar 2016.