Vilina kosica na našim njivama

Vilina kosica (Cuscuta spp.) ima divno ime, ali njena pojava na našim parcelama se sa sigurnošću ne može opisati kao dobra, vilinska. Ona je parazitna cvetnica, koja parazitira veliki broj gajenih biljnih vrsta i biljaka spontane, korovske flore. U svetu je poznato oko 170 vrsta, a u Srbiji ima oko 12. Svojim štetnim delovanjem na gajene biljke, vilina kosica može izazvati razne morfološke, anatomske i fiziološke promene. Na gajenim biljkama dolazi do slabljenja vitalnosti, a samim tim i produktivnosti biljaka. Parazitirane biljke se, usled dugotrajne izloženosti dejstvu patogena, osuše i propadaju. Vilina kosica prenosi mnogobrojne viruse. U našoj zemlji spada u karantinske parazitne cvetnice. Najčešće prisutne vrsta su: Cuscuta campestris i C.trifolii.

Vilina kosica može biti jednogodišnja ili višegodišnja biljka. Ima končasto razgranato stablo koje je najčešće svetlo žute boje, mada može varirati od ružičaste do crvenkaste boje. Prezimljava kao seme ili kao deo stabla oko korenovog vrata lucerke i deteline.

Semenka klija rano u proleće (na temperaturama od 10-30 stepeni) u obliku tankog končića koji se pričvršćuje za biljku hraniteljku i tu nastavlja sa razvićem. Što je semenka viline kosice dublje u zemlji, to je mogućnost za klijanje sve slabija, a na dubini od preko 6 cm gotovo da i nema klijanja. Zbog ove osobine, na parcelama zaraženim vilinom kosicom se ne preporučuje redukovana obrada. Širenje je vrlo brzo, stablo viline kosice raste i neprekidno se grana zahvatajući nove biljke kao i biljke korova u okolini. Obrazuje se gust splet grana, koje kao mreža pokrivaju biljke i prave žarišta, a ta žarišta u nekim slučajevima, mogu prekriti i čitave parcele.

Vilina kosica je rasprostranjena na celoj teritoriji naše zemlje. Može se naći na svim poljoprivrednim i nepoljoprivrednim površinama, pored poljskih puteva, u kanalima, oko objekata, zgrada i slično.

Najznačajnije štete pričinjava na lucerki, šećernoj repi, krompiru i svom drugom povrću, a u poslednje vreme se može u značajnoj meri, uočiti i u usevima suncokreta i kukuruza. Suzbijanje ove parazitne cvetnice se najlakše može sprovesti na nepoljoprivrednim površinama, putevima, krajevima parcela, mehaničkim uklanjanjem, spaljivanjem, košenjem kao i primenom neselektivnih herbicida. Neselektivni herbicidi koji se preporučuju za njeno suzbijanje su: herbicidi na bazi a.m. glifosat u dozi od 6-8 l/ha, a.m. parakvat u dozi od 2-3 l/ha i a.m. dikvat u dozi od 4-5 l/ha, kao i herbicidi na bazi imazamoksa u dozi od 2 l/ha. U usevima lucerke, deteline, pasulja, graška, soje može se koristiti herbicid na bazi a.m. imazamoxa u dozi od 1-2 l/ha. U usevima šećerne repe, cvekle, salate može se primeniti herbicid na bazi a.m. propyzamida u dozi od 4 kg/ha. Herbicid sa aktivnom materijom na bazi pendimetalina u dozi od 4-6 l/ha, daje odlične rezultate na parcelama za koje već znamo da su zaražene sa vilinom kosicom. Usevi u kojima se može primeniti su: krompir, duvan, paradajz, paprika, kupus, luk, soja, suncokret i kukuruz, a primenjuje se posle setve/ sadnje, a pre nicanja useva.

Stručna podrška:

Katarina Radonić, dipl.ing.

PSS Vrbas