Problemi u zaštiti šećerne repe od štetočina na području delovanja PSS Vrbas

Stručna podrška: dipl.ing Katarina Radonić, PSS Vrbas

Proizvodnja šećerne repe je u proteklih desetak godina ekonomski najisplativija u ratarskoj proizvodnji. Zato ne čudi što su površine pod ovom biljnom vrstom sve značajnije, čak se dešava da se setva obavlja i na neodgovarajućim površinama. Nepoštovanje plodoreda je na žalost, uobičajena pojava. Bolesti i štetočine, koje nisu do sada predstavljale problem, sada dominiraju i ozbiljno smanjuju površine pogodne za setvu šećerne repe. Na zaraženim površinama prinosi, kako korena tako i šećera, su sve manji iako su ulaganja na tim repištima sve veća.

Optimalni plodored za setvu šećerne repe je četvorogodišnji ili petogodišnji, a takvih površina je sve manje. Sve veće površine zauzima repa posejana u monokulturi, a jednogodišnji plodored je gotovo uobičajena pojava. Najveće površine zauzima šećerna repa posejana u dvogodišnjem plodoredu. Ovako nepoštovanje plodoreda uslovilo je pojavu štetočina i bolesti koje se teško ili nikako ne mogu suzbijati pesticidima pa su takve površine „izgubljene“ za deset i više godina u plodoredu za setvu šećerne repe.

Najznačajnije štetočine koje su se masovno proširile su repina nematoda (Heterodera schachtii), korenova vaš (Pemphigus fuscicornis), crna repina pipa (Psalidium maclilosus). Na području delovanja PSS Vrbas rade dve šećerane u Vrbasu i Crvenki, a velike površine šećerne repe seju se i za šećeranu u Senti. Prosečno se na ovom području seje oko 12.000 ha.

Repina nematoda - Heterodera schachtii Schmidt

U proizvodnji šećerne repe na području PSS Vrbas repina nematoda do pre desetak godina nije predstavljala nikakav problem, gotovo da je i nije bilo. Jedino mesto na kom se sporadično nalazila je na parcelama u okolini šećerane u Crvenki. Danas nematodu šećerne repe možemo naći na svim područjima gajenja šećerne repe.

Slika br. 1: Nematode na korenu šećerne repe

Slika br. 2: Izgled zaražene parcele sa nematodama

Simptomi se uočavaju krajem leta kada na višim temperaturama uočavamo venjenje biljaka, lišću opada turgor, dolazi do poleganja repe. Ove pojave se uočavaju u većim ili manjim oazama na parceli. Rano ujutru ili posle kiše ovo lišće se podiže, izgleda normalno, ali ova pojava je trenutna pa ovakvo lišće vremenom propada. Ovakve biljke zaostaju u porastu i lako se uočavaju na parcelama. Kada se ove biljke iščupaju, na korenovim dlačicama se veoma lako uočavaju sitne okruglaste pričvršćene ciste, koje su najčešće prozirne ili blago žute boje. Štete nastaju tako što štetočina isisava sokove iz korenskih dlačica i na taj način se iscrpljuje biljka. Biljke usled nedostatka vode i hraniva obrazuju mnoštvo korenskih dlačica pa takve biljke dobijaju karakterističan izgled bradatosti korena.

Osim što smanjuje prinos korena zavisno od veličine zahvaćene površine i intenziteta zaraze (10 - 40 cista/cm3) za 5 -60 %, znatno je značajnije smanjenje digestije za 4-10 %. Ovakvim smanjenjem prinosa dovodi se u pitanje rentabilnost gajenja šećerne repe na zaraženim parcelama.

Osnovna mera suzbijanja je setva šećerne repe u 4-5 godišnjem plodoredu. Ciste štetočine ostaju vitalne od 6-8 godina pa je ovakav plodored neophodan. Sprečiti prenošenje mašinama za obradu zemljišta sa zaraženih na zdrave parcele. Držati useve čiste od korova, jer je poznato da nematoda može da završi ciklus razvića na korovskim biljkama štireva, gorušice, mišjakinje koje su vrlo raširene na našim parcelama. Posle šećerne repe u plodoredu ne bi se smela gajiti uljana repica, stočna repa i neke vrste povrća kao što su kupus, spanać i dr. Posle šećerne repe treba sejati kukuruz, luk i ostale biljne vrste koje svojim izlučevinama uništavaju ciste repine nematode. Vrlo značajna mera u proizvodnji je setva otpornih sorata, koje daju dobar prinos, a i količina šećera je na nivou osnovnih sorti. Potrebno je odrediti brojnost vitalnih cisti do koje su ove sorte rentabilne.

Korenova vaš - Pemphigus fuscicornis

Slika br. 3: Koren šećerne repe zaražen korenovom vaši u polju

Štetočina se javlja u godinama sa toplim i suvim letima, a njena pojava beleži se decenijama unazad. Usled veoma suvog leta 1971. došlo je do gradacije ove vrste, naročito u Vojvodini. Tada je više hiljada hektara useva bilo jako napadnuto, od čega je sasvim propalo oko 2.000 hektara šećerne repe. Znatne štete zabeležene su u 1984.

Slika br. 4: Izgled zaraženih biljaka korenovom vaši u polju

Na korenovim dlačicama lako se uočava sivo pepeljasta paučinasta masa nastala od presvlačenja jedinki. U najtoplijem delu dana mogu se uočiti vaši koje u ogromnom broju izlaze i naseljavaju zdrave biljke. Razmnožavaju se veoma brzo (razviće jedne generacije traje dve nedelje), imaju od 8-13 generacija godišnje, a jedna ženka rađa do 80 larvi.

U povoljnim godinama za razvoj može da smanji prinos i do 80%. Velike štete pravi u ataru Crvenke, Savinog Sela, Kule i dr. U 2000. godini na zaraženim parcelama prinos korena nije prelazio 2 vagona/ha.

Kao i kod drugih štetočina šećerne repe plodored predstavlja najvažniju meru u suzbijanju korenove vaši. Vrlo značajna mera suzbijanja je i suzbijanje korova iz familije pepeljuga (pepeljuga, loboda). Po mogućnosti takve useve treba što češće i obilnije zalivati. Vrlo značajna mera za sprečavanje širenja ove štetočine je higijena polja, čišćenje od korova, uklanjanje prosutog i neizvađenog korenja. Šećernu repu ne sejati do parcela na kojima je prethodne bila zasejana posebno ako je ista bila zaražena.

Crna repina pipa - Psalidium maxillosum

Crna repina pipa se svake godine u većoj ili manjoj brojnosti javlja u delu atara Crvenke, Kule i Lipara. Posebno je brojna na gornjem terenu, Telečkoj visoravni. U 2014. godini na površini od oko 800 ha parcele su protiv ove štetočine tretirane čak tri puta.

Slika br.5: Odrasle jedinke crne repičine pipe

Štetočina potpuno uništava biljke tek poniklog useva izgrizajući list.

Slika br.6: Odrasla jedinka

Na parcelama su vidljive oaze sa potpuno uništenim usevima. Značajno smanjuje sklop što smanjuje i prinos korena. To je insekt sa dvogodišnjim razvićem, prezimljava i kao imago i kao larva. Pošto je jedna od značajnih štetočina suncokreta, parcele šećerne repe sa ovim predusevom su ugroženije od onih gde pipa dolazi u toku vegetacije. Zbog toga je kritičan broj za ove parcele 2 jedinke po m2, a za one na kojima pipa dolazi sa starih repišta i suncokretišta 4-5 jedinki na m2. Pojavljuje se rano u proleće kada temperature dostignu 10-12 ̊C što je i vreme nicanja šećerne repe.

Najznačajnije štete pričinjava u vreme nicanja, u fazi kotiledona i prvog para listova šećerne repe. Štete pričinjava i larva na korenu, ali su one ekonomski bez značaja.

Problem u suzbijanju poslednjih nekoliko godina predstavlja otpornost štetočine na preporučene doze insekticida, tako da je bilo slučajeva da je dozu bilo potrebno povećati za trećinu. Korišćeni su insekticidi na bazi hlorpirifosa + cipermetrina, u dozi 2 l/ha, hlorpirifosa+ bifentrina u dozi od 2 l/ha , fenitrotiona u dozi 2l/ ha, fentiona u dozi od 2 l/ha.

Bilten "Za našu zemlju", broj 46, oktobar 2016.