Upravljanje otpadnim vodama od sredstava za zaštitu bilja

Evropsko udruženje proizvođača sredstava za zaštitu bilja (ECPA), zajedno sa svojim partnerima, pokrenulo je 2005. godine program pod nazivom TOPPS (Train Operators to Promote best management Practices and Sustainability) ili, kako bi mi rekli, Obučiti i trenirati operatere ili korisnike sredstava za zaštitu bilja za promovisanje najboljih postupaka upravljanja i održivosti. Projekat ima za cilj sprečavanje zagađenja i/ili kontaminacije vodenih tokova i površina sa sredstvima za zaštitu bilja.

Na poljoprivrednom imanju, gazdinstvu, otpadnom vodom zagađenom sa sredstvima za zaštitu bilja se može upravljati na različite načine:

  • Upravljačkim sistemima za biološko prečišćavanje otpadnih voda, kao što su fitobakterije ili biofilter, koji koristi mikrobiološke procese razgradnje da uništi hemijske ostatke. Biobed smeša, koja se u većini slučajeva sastoji od lokalnog zemljišta pomešanog sa organskom materijom, i ponovo uvesti u polja kada u toj smeši nema preostalih hemikalija na štetnom nivou.
  • Sistemima za hemijsko prečišćavanje otpadnih voda koji koriste osmotske procese za razdvajanje hemikalija od otpadnih voda. Dobijeni koncentrovani otpad odlaže se kao opasni otpad.
  • Sistemima za fizičko prečišćavanje otpadnih voda, koji koriste procese evaporacije, odnosno isparavanja, da razdvoje hemikalije od otpadnih voda. Suvi ostatak se prikuplja i odlaže kao opasni otpad.

Svaki od ovih procesa ima svoje prednosti i mane. Na primer, ako biosmeša ne uspe da razgradi hemijski otpad u koji je ubačena, to će imati za posledicu veliku količinu zagađenog zemljišta koje je neophodno odložiti. Sistemi za prečišćavanje otpadnih voda putem osmoze, povećavaju rizik po bezbednost ljudi zbog povećane interakcije ljudi sa otpadnim vodama. Sistemi koji se zasnivaju na isparavanju pokazali su se kao jednostavni, efikasni i bezbedni za korišćenje, ukoliko se njima pravilno upravlja, ako su zaštićeni od spoljašnjih uticaja kao što je kiša, kao i ako se posmatrači ili divlje životinje spreče da ne oštete konstrukciju i izazovu curenje.

Heliosec je praktično rešenje koje je razvila kompanija Syngenta za održivo upravljanje otpadnim vodama koje sadrže ostatke pesticida. Heliosec-om se upravlja otpadnim vodama korišćenjem prirodnog procesa-isparavanja. Uređaj se sastoji od konstrukcije, odnosno gvozdenog rama sa sve četiri strane rezervoara od polietilena sa dvostrukim zidovima, koji omogućava skupljanje otpadnih voda u oblozi smeštenoj unutar rezervoara. Rezervoar je pokriven providnom plastičnom pokrivkom koja stvara bolje uslove za isparavanje vode. Omogućeno je i strujanje vazduha, koje takođe pospešuje isparavanje. U sredini rezervoara nalazi se skala preko koje se prati količina otpadne tečnosti u rezervoaru. Nakon isparavanja u obliku vodene pare, suvi ostatak ostaje u oblozi, kao kada se zaboravi lonče sa kafom na šporetu, voda ispari, a ostane kamenac koji je ona imala. Ova se obloga pažljivo savija i skladišti u vreću, koja se propisno obeležava i predaje kompaniji za odlaganje opasnog otpada.

Brzina isparavanja zavisi od klimatskih uslova, pre svega od temperature i dužine zračenja sunca na mestu gde je postavljena konstrukcija Heliosec-a. Zato se ona postavlja na otvorena mesta, dostupna suncu, pa i vetru, većim delom dana. Rezervoar se postavlja na betonsku podlogu debljine 10-15 cm, sa 50-100 cm širine od ivice konstrukcije. Na jednom mestu se može postaviti do 3 rezervoara.

Ovim sistemom se može upravljati otpadnom vodom različitog porekla, koja sadrži i teške metale kao što je bakar, ne samo onom koja sadrži ostatke sredstava za zaštitu bilja. U ovom sistemu se ne može odlagati otpadna voda koja sadrži ulja, a koja sprečavaju isparavanje formiranjem sloja ulja na površini otpadne vode u rezervoaru.

Heliosec omogućava upravljanje i malim i velikim zapreminama zagađenih otpadnih voda. Postoje dve veličine rezervoara za otpadne vode, dimezija 3 x 2 m, kapaciteta oko 2.500 litara vode, i 2 x 2 m, kapaciteta oko 1.600 litara. Sistem se pokazao kao veoma efikasan i jednostavan  u upravljanju otpadnim vodama koje sadrže proizvode za zaštitu bilja. Na farmi je lako sklopiti Heliosec, za postavljanje sistema potrebna su dva čoveka, a u proseku su potrebna oko dva do tri sata da se cela konstrukcija montira. Cela oprema se postavlja na sigurno mesto, udaljeno od vodenih površina, puteva, prostora za gajenje životinja. Mesto pripreme prskalica, gde se one pune, koje je obično i mesto gde se prskalice ispiraju i peru spolja nakon rada u primeni sredstava za zaštitu bilja, najčešće je mesto gde se postavlja Heliosec.

Rezervoar Helioseca-a se može lako povezati sa područjima za pripremu rastvora i punjenje prskalice na farmi, sa mogućnošću direktnog ulivanja otpadnih voda u rezervoar. Heliosec nije zahtevan po pitanju održavanja. Jedino se obloga u rezervoaru mora menjati na godišnjem nivou.

Ovaj sistem je postavljen u preko 10 država EU, a od jula 2015., nalazi su i u Srbiji, na oglednom polju PSS Instituta Tamiš u Pančevu.

Stručna podrška:

Dr Miroslav Ivanović

Syngenta, Beograd