Proizvodnja organskog kukuruza-prvi deo

Dipl.ing Ljubica Vukićević, rukovodilac Stručne službe Victoria Logistic

Kukuruz je najznačajnija ratarska biljna vrsta u Srbiji. U poslednjih nekoliko godina predstavlja glavnu izvoznu robu naše zemlje i shodno tome obezbeđuje značajne devizne prilive. Gaji se na oko 950.000 hektara i godišnje proizvedemo oko 4.5 - 6.5 miliona tona zrna. Da bi se zasnovala organska biljna proizvodnja kukuruza potrebno je imati kvalitetno poljoprivredno zemljište koje je nezagađeno teškim metalima i pesticidima, pogodne klimatske prilike, mogućnost obezbeđivanja prostorne izolacije, dovoljnu količinu kvalitetne vode, izbalansiran razvoj biljne i stočarske proizvodnje, neophodnu mehanizaciju i tržište. Organska poljoprivreda predstavlja visokoorganizovani sistem koji funkcioniše u skladu sa propisanim standardima, koji precizno definišu sve karike proizvodnje uz kontrolu celog procesa od strane ovlašćenih sertifikacionih tela. Kukuruz ima visoke zahteve prema zemljištu, hranivima i vodi, time je i negativni uticaj na resurse i agroekosistem u celini izraženiji. Ovde posebno treba imati u vidu činjenicu da je konvencionalna proizvodnja kukuruza gotovo potpuno industrijalizovana i da je primena mineralnih đubriva, pesticida i energije za sprovođenje neophodnih agrotehničkih operacija izuzetno visoka.

Zahtevi kukuruza po pitanju zemljišta su prilično visoki. Odgovaraju mu duboka, plodna i rastresita zemljišta dobrih fizičkih i hemijskih svojstava. Kukuruz najbolje uspeva na zemljištima blago kisele do blago alkalne reakcije. Zemljišta koja imaju pH vrednost ispod 5 nisu pogodna za gajenje kukuruza i potrebno je primeniti mere za ublažavanje kiselosti (kalcizaciju). Može se gajiti i na parcelama koje su tokom letnjih meseci pod uticajem podzemnih voda (na dubini 1,5-2m), ukoliko mu je najvažniji deo korenovog sistema (na dubini 60-90cm) dobro aerisan. U našim agroekološkim uslovima, najpogodniji tipovi zemljišta za gajenje kukuruza su černozem, livadska i ritska crnica (lakšeg mehaničkog sastava), plodne gajnjače i plodni aluvijumi.

Kukuruz se može gajiti u različitim klimatskim uslovima, zbog čega je teško odrediti precizne klimatske uslove uspešne proizvodnje. Glavni ograničavajući faktori su niske temperature, odnosno kombinacija niskih temperatura i dužine bezmraznog perioda. Gajenje kukuruza je nemoguće u rejonima gde je srednja letnja temperatura ispod 19 C, odnosno gde prosečna noćna temperatura tokom letnjih meseci pada ispod 13 C. Kukuruz je toploljubiva biljna vrsta koja za normalan rast i razvoj zahteva relativno visoke temperature zemljišta i vazduha. Po pitanju temperature, u našoj zemlji postoje dobri uslovi za proizvodnju kukuruza. Setva kukuruza može početi kada se temperatura setvenog sloja na dubini od 5-7cm ustali na 10-12 C. Za našu zemlju okvirno i u proseku, setva počinje prve nedelje aprila, a završava se krajem aprila.

Po pitanju padavina kukuruz je prilično fleksibilna biljna vrsta. Može se gajiti u oblastima gde se prosečne godišnje količine padavina kreću od 250 mm do 5000 mm, ali generalno 200 mm padavina tokom letnjeg perioda predstavlja donji nivo za rentabilnu proizvodnju u suvom ratarenju. U našoj zemlji količina padavina često ne predstavlja toliki problem koliko nepovoljna distribucija padavina tokom godine. Kukuruz najbolje uspeva na rastresitim, dobro propusnim i zemljištima sa dobrim kapacitetom za vodu. Zemljišta teškog mehaničkog sastava, zbijena, slabo aerisana, zaslanjena, preterano vlažna kao i zemljišta sa niskom pH reakcijom (kisela), nisu pogodna za gajenje kukuruza. Ovakva zemljišta se određenim agrotehničkim merama (duboka obrada, podrivanje, unošenje organske materije ili stajnjaka, ali i gajenje višegodišnjih leguminoza npr. lucerke) mogu privesti kulturi. Pravilna priprema parcele i rotacija useva u sistemima organske poljoprivrede su od velikog značaja, pogotovo u prvoj godini organske proizvodnje. Kvalitet pripremnog odnosno prelaznog perioda od konvencionalne ka organskoj poljoprivredi u velikoj meri određuje uspešnost organske proizvodnje.

Ključno pitanje je kako obezbediti dovoljno hraniva i to pre svega azota neophodnog za normalan razvoj biljaka. Korišćenjem krmnih leguminoza, posebno višegodišnjih, značajno se popravlja ne samo bilans azota u zemljištu, nego i fizičko- hemijska svojstva zemljišta, aeracija i mikrobiološka aktivnost. Samo parcele na kojima nema sintetičkih pesticide i veštačkih đubriva (zabranjene supstance) u periodu od najmanje tri godine mogu biti sertifikovane za organsku proizvodnju. U SP laboratoriji u Bečeju mogu se uraditi analize zemljišta na štetne materije (ostaci pesticida, sadržaj teških metala itd.), a što bi moglo i da skrati obavezan trogodišnji period konverzije. Treba izbegavati parcele na kojima su prisutni agresivni višegodišnji korovi, biljne bolesti i štetočine kao i preterano suva, odnosno zemljišta teškog mehaničkog sastava.

Organska proizvodnja zahteva korišćenje sertifikovanog, organski proizvedenog semena koje nije tretirano sintetičkim preparatima. Korišćenje genetički modifikovanih hibrida je strogo zabranjeno. Gajenje hibrida dobro adaptiranih na specifične uslove lokaliteta predstavlja jednu od osnovnih pretpostavki uspešne proizvodnje. Za proizvođače organskog kukuruza je posebno važno da koriste hibride koji poseduju dobru adaptabilnost i stabilnost za gajenje u određenom rejonu. Zbog toga dugogodišnje iskustvo proizvođača može biti od velike koristi, a domaći hibridi pogodan sortiment za organsku proizvodnju kukuruza. Za organsku proizvodnju kukuruza, preporučuju se hibridi različite dužine vegetacije i različitih proizvodnih karakteristika.

Agrotehničke mere

Agrotehničke mere treba planirati ne samo za određeni rejon, tip zemljišta ili parcelu, nego i za svaki pojedinačni hibrid. Pravilna primena agrotehničkih mera u istoj meri doprinosi uspešnosti proizvodnje kao i hibrid.

Plodored

Plodored se smatra jednom od najznačajnijih mera u organskoj proizvodnji. Podrazumeva smenu biljnih vrsta na istoj parceli kojom se na efikasan i izbalansiran način koriste proizvodni potencijali zemljišta, popravljaju fizičko-hemijska svojstva i povećava sadržaj organske materije u zemljištu. Rotacija useva treba da obezbedi smanjenje brojnosti korova, povećanje količine mineralizovanog azota u zemljištu, redukciju pojave bolesti i štetnih insekata. Kao generalna preporuka za rotaciju useva mogu se preporučiti usevi koji uključuju trave, leguminoze, pokrovne useve, zelenišno đubrenje i glavne useve. Ukoliko se radi o kraćim rotacijama useva (2-3 godine) uzorci zemljišta za analizu treba da se uzimaju jednom po rotaciji. Za duže rotacije, analizu zemljišta treba raditi svake 2-3 godine, ali obavezno pre setve glavne biljne vrste. Prisustvo krmnih leguminoza u plodoredu je ključni faktor snabdevanja organskih sistema sa azotom. Na primeru tropoljnog plodoreda (pšenica, crvena detelina i kukuruz) pšenica i detelina (leguminoza) obezbeđuju kontinuirano pokrivanje zemljišta, prekidaju životni ciklus velikog broja štetočina, redukuju korove i povećavaju količinu pristupačnog azota. Ukoliko se leguminoza gaji dve godine, obezbediće se još veća količina azota u zemljištu, period između dve setve kukuruza će biti duži, što je sa aspekta prevencije pojave bolesti i štetočina poželjno. Lucerište koje se na jednoj parceli gaji dve ili više godina, predstavlja dobar izvor rezidualnog, biološki fiksiranog azota ne samo za kukuruz nego i druge neleguminozne useve.

Osim glavnih useva, gajenje pokrovnih useva je jedna od važnih mera za poboljšanje proizvodnih karakteristika zemljišta i kontrolu štetnih organizama u organskoj poljoprivredi. Leguminozni pokrovni usevi mogu obezbediti značajne količine azota, dok neki drugi utiču na smanjenje zakorovljenosti, povećanje sadržaja organske materije u zemljištu, popravku strukture, dinamiku hranjivih materija, sprečavanje erozije i obezbeđenje konzervacije vode u zemljištu. Osim toga, pokrovni usevi utiču na redukciju štetnih insekata tako što obezbeđuju stanište za mnoge korisne organizme koji su prirodni neprijatelji ili predatori štetnih insekata. Kao zimski pokrovni usevi mogu se koristiti bela detelina, ljulj, raž i crvena detelina, a kao letnji heljda, proso, sirak, sudanska trava i stočni grašak. Godišnji pokrovni usevi se planiraju i organizuju u zavisnosti od potreba i stanja konkretne parcele sa ciljem obnavljanja plodnosti, sadržaja organske materije i fizičkih svojstava zemljišta. Pri zasnivanju pokrovnih useva mora se voditi računa o načinu setve, vremenskim uslovima, temperaturi i vlažnosti zemljišta, vigoru i arhitekturi pokrovnog useva, tolerantnosti istog prema ekstremnim uslovima spoljašnje sredine, utrošku energije i radne snage, kao i o ekonomskoj isplativosti.

Izvor: Više autora

Bilten "Za našu zemlju", decembar 2016, broj 48.