BOLESTI LUKA

Jedna od najznačajnih bolesti koje se javljaju na usevu luka je plamenjača luka, koju prouzrokuje patogen Peronospora destructor i rasprostranjena je gde god se luk gaji. Spada u najštetnije bolesti luka kod nas. Plamenjanča je prisutna svake godine u većem ili manjem stepenu, a štete su uvek značajne. Plamenjača luka prouzrokuje štete na luku na dva načina:

- u toku vegetacije uništava lisnu masu što se direktno odražava na visinu prinosa,

-  čuvanjem u skladištu napadnutih glavica dolazi do njihovog propadanja u značajnoj meri.

Na plamenjaču luka podjednako su osetljivi lukovi koji se proizvode i iz semena i iz arpadžika.

U uslovima visoke vlažnosti i povećane toplote na lišću luka u proleće uočava se prljavo sivoljubičasta prevlaka, koju čine spore parazita. Na mestima infekcije, lisno tkivo nekrotira, pa nastaju kraće ili duže pege, koje se šire od vrha ka osnovi lišća. Obolelo lišće vene, a kasnije se i suši. Micelija iz obolelog lišća prelazi u lukovice i na unutrašnjim ljuspama javljaju se zagasite pege, a u slučaju sistemične zaraze dolazi do truleži čitave lukovice. Prvi simptomi u slučaju lokalnih infekcija su bledozelene ili žućkaste, ovalne ili izdužene pege različite veličine na vršnom delu lista ili duž cvetonosnog stabla. U okviru njih parazit sporuliše, pa se obrazuje sivoljubičasta prevlaka. Zaraženo tkivo nekrotira, na njemu se naseljavaju i neki saprofitini mikroorganizmi. Iz lista patogen dospeva i na vrat glavice, pa su one u skladištu podložne napadu prouzrokovača truleži.

Plamenjača luka u polju se prvo pojavljuje u vidu žarišta. Napadnute biljke na mestu zaraze imaju svetlozeleno lišće na kojem se kasnije pojavljuju sporonosni organi gljive, što mestima zaraze daje sivkasto - ljubičast izgled. Na mestu zaraze list se lomi, zahvataju ga sekundarni paraziti i formira se crna navlaka. Obolelo lišće se suši i propada. U povoljnim uslovima za razvoj patogena, a to je vlažno i prohladno vreme, bolest se vrlo brzo širi i za kratko vreme zahvati ceo usev.

Na praziluku u našim uslovima, plamenjača pričinjava velike ekonomske štete. Plamenjača luka prezimljava u zaraženim lukovicama. Odbačene glavice iz skladišta su značajan izvor infekcije, te je preporuka da ih ni na koji način ne treba ostavljati u blizini ili na parceli gde se planira gajiti luk u narednoj godini.

Zaštita u cilju suzbijanja ovog parazita, zasniva se na upotrebi zdravog arpadžika i semena, u korišćenju otpornih sorti i poštovanju  plodoreda. Preporuka je da luk, ako je moguće, čak ne treba saditi ili sejati u blizini parcele gde je prethodne godine gajen luk. Kada se koristi arpadžik za proizvodnju luka, obavezno bi trebalo ispitati zdravstvenu ispravnost jer bi se moglo desiti da sa lukom istovremeno sadimo i plamenjaču. Luk sejati ili saditi na ocednim parcelama sa optimalnim sklopom, jer je pregust usev više podložan napadu plamenjače.

Za suzbijanje plamenjače luka tokom vegetacije mogu se koristiti fungicidi na bazi  aktivnih materija: mankozeb, hlorotalonil, kaptan, propineb, metalaksil, dimetomorf, cimoksanil, Fosetilaluminijum, Azoksistrobin itd.

Pri primeni fungicida obavezna je upotreba okvašivača radi boljeg prijanjanja i rasporeda fungicida po listu luka uz potrošnju vode od 400 do 600 l/ha.

TRULEŽ GLAVICA I PEGAVOST LISTA LUKA - Botrytis spp

Nekoliko vrsta gljiva roda Botrytis mogu prouzrokovati oboljenje luka u vidu truleži i pegavosti lista. Patogeni  Botrytis allii  i Botrytis squamosa  dovode do pegavosti lista. Na luku nastaju sitne beličaste ili žućkaste pege, često sa oreolom svetlije boje. Pri pojavi simptoma oboljenja na listu prouzrokovanih gljivama roda Botrytis, primeniti fungicid na bazi aktivne materije hlorotalonil, koji se u preventivnom programu zaštite može kombinovati sa preparatom na bazi kombinacije dveju aktivnih materija ciprodinil i fludioksonil. Patogen Botrytis cinerea dovodi do truleži lukovica na polju ili u skladištu.

Osnovne mere borbe protiv ovog patogena su pravilan plodored, uklanjanje biljnih ostataka ili njihovo duboko zaoravanje, upotreba zdravog semena i arpadžika. Posle vađenja iz zemljišta arpadžik ili lukovice dobro prosušiti na polju, a po potrebi i veštački dosušiti. U čistom i dezinfikovanom skladištu unositi samo zdrave i neoštećene lukovice.

CRNA PEGAVOST LISTA LUKA – prouzrokovač Alternaria porri

Na obolelom lišću nastaju lokalne pege, najpre žućkaste, a potom tamnomrke boje, izduženog oblika, često po celoj dužini lista ili cvetonosnog stabla. One se vremenom uvećavaju, ali se uvećava i njihov broj, pa tako pokrivaju veliki deo lisne površine. U središnjem delu pege, u uslovima vlažnog vremena, formira se crna prevlaka. Gljiva se održava u obliku micelije i konidije u biljnim ostacima, semenu ili izvodnicama za seme. Konidije se raznose vetrom, vodom, insektima ili prilikom rada na odeći i rukama radnika. Tokom vegetacije ostvari se više ciklusa zaraze, naročito u uslovima čestih kiša i obilne rose.

Višegodišnji plodored i uklanjanje biljnih ostataka doprinose sprečavanju pojave oboljenja. Preporučuje se primena preventivnih fungicida, a pri pojavi prvih pega primeniti fungicid na bazi aktivne materije difenokonazol.

Stručna podrška
PSS Sombor Doo Sombor
Mr Gordana Forgić