Setva jarih useva

U periodu u kome se nastavlja prihranjivanje i nega ozimih useva i u kome počinje setva šećerne repe, takođe počinju pripreme za setvu soje, suncokreta, kukuruza i drugih jarih useva. Klimatske prilike kojima je trebalo da započnemo zasnivanje nove proizvodnje ove godine,  mogle su biti povoljnije. U prethodnom periodu imali smo veoma blagu zimu sa temperaturama dosta višim od prosečnih,  uz evidentan manjak zimskih padavina i rezervi zimske vlage.

Svi dosadašnji  rezultati analize zemljišta  potvrdili su da je smanjen sadržaj vlage. Deficit vlage u zemljištu različit je u zavisnosti od tipa zemljišta, da li je ono na gornjem ili donjem terenu, od preduseva, ali i od primenjene agrotehnike. Danas možemo reći da proizvođači koji znaju da “zatvore” brazdu i sačuvaju vlagu mogu sa manje rizika da započnu proizvodnju.

Većina proizvođača je u jesenjem periodu blagovremeno izvršila primenu osnovnih NPK đubriva i osnovnu obradu zemljišta. Imajući u vidu vremenske prilike koje su vladale u proteklom periodu, više temperature od prosečnih, veći broj dana sa pojačanim vetrovima i nedostatak padavina, nadamo se da je  većina uspela da što ranije zatvori zimsku brazdu,  kako bi  na taj način sprečila gubitak vlage iz zemljišta.

Ono što je potrebno napomeniti je da u drugoj polovini marta meseca treba izvršiti uzorkovanje zemljišta na sadržaj lakopristupačnog azota i sadržaj vlage po slojevima (N-min metoda).

Na osnovu rezultata analize, odrediće se  količina azota koju treba primeniti predsetveno, jer je veoma važno da biljke budu optimalno obezbeđene azotom. Suvišak azota ali i njegov nedostatak u zemljištu može imati nepovoljan efekat na gajene biljke. Đubrenje azotom svakako treba prilagoditi zahtevima svake pojedine biljne vrste, potencijalu parcele i količini vlage u zemljištu.

Posle primene azotnih đubriva potrebno je izvršiti pretsetvenu pripremu zemljišta u jednom ili više prohoda u zavisnosti od stanja parcele. Zemljište treba da bude ravno, bez depresija, optimalne krupnoće čestica.

Nakon izvršene predsetvene pripreme zemljišta na parcelama ne bi trebali da imamo krupne grudve, ali ni veoma sitne čestice. Kropne grudve onemogućavaju kvalitetnu primenu herbicida posle setve, a pre nicanja useva, kao i neujednačeno nicanje, dok sitno-mrvičasta struktura zemljišta posle pljuskova može obrazovati pokoricu.

Naš cilj je da ovom agrotehničkom merom stvorimo optimalne uslove za početni razvoj useva. Predsetvena priprema zemljišta je pravilno izvršena ukoliko se ispod dubine ulaganja semena nalazi zbijeni sloj zemljišta, a iznad semena rastresito zemljišta.

• Zbijeni sloj zemljišta omogućava kontakt semena i zemljišta, kao i kapilarni dotok vlage iz dubljih slojeva zemljišta.
• Rastresiti sloj omogućava lakše prodiranje klijanaca kroz zemljište a samim tim i bolje nicanje.
• Ukoliko je nicanje useva neujednačeno, to će se svakako odraziti na visinu prinosa.    

Prilikom izbora sorti odnosno hibrida koji će se gajiti treba voditi računa da to budu one sorte/hibridi koji su se u prethodnim godinama dobro pokazali u datom reonu i agroekološkim uslovima, da se seju na zemljištu koje im najviše odgovara po tipu, plodnosti, mogućnosti navodnjavanja itd. Uvek treba sejati veći broj sorti/hibrida različite dužine vegetacije kako bi se obezbedila stabilnost proizvodnje. Ukoliko neki hibrid podbaci u prinosu, bolji prinos nekog drugog hibrida to može kompenzovati, tako da se smanje oscilacije u visini ostvarenog prinosa.

Setvu jarih okopavina treba početi kada se temperature zemljišta ustale na onom nivou koji je najpogodniji za datu biljnu vrstu.

Setva suncokreta se može otpočeti kada je temperatura zemljišta oko 8°C, a kukuruza i soje kada je temperatura zemljišta 10-12 °C. Analiza zemljišta na sadržaj lakopristupačnog azota i vlage nije samo neophodna za određivanje potrebnih količina ovog hranljivog elementa koje treba primeniti đubrenjem, nego je veoma važna i za određivanje optimalnog sklopa u datim uslovima.

Broj biljaka po jedinici površine treba odrediti na osnovu sadržaja hraniva u njemu, količini vlage i potencijalu svake parcele.

Ono što je evidentno jeste da je u zemljištu prisutan deficit vlage i da će biti neophodno sejati nešto manji broj biljaka po jedinici površine.

U prvoj dekadi marta meseca je bilo padavina, ali su te količine i dalje male. Da li će se stanje vlage i u kolikoj meri promeniti videćemo do početka setve, ali je gotovo sigurno da koliko god da bude padavina u martu i aprilu neće moći u potpunosti da nadoknade deficit vlage u zemljištu sa kojim smo izašli iz zimskog perioda.