Virus šarke šljive

Stručna podrška: dipl.ing. Milena Petrov, Poljoprivredna stanica Novi Sad

Virus šarke šljive (Plum pox virus, skraćeni naziv PPV) je jedan od deset najviše proučavanih virusa zbog ekonomskih šteta koje nanosi kao i velikih ulaganja za njegovu kontrolu. Ovaj virus šarke šljive izaziva ozbiljne ekonomske štete na osetljivim sortama koštičavog voća, posebno šljive, breskve i kajsije. U Srbiji virus šarke šljive se nalazi na Listi IA deo II karantinskih štetnih organizama. Bolest je otkrivena u Bugarskoj na šljivi između 1915. i 1918. godine. Pretpostavka je da se virus iz Bugarske postepeno proširio u većinu evropskih zemalja. U Srbiji je na šljivi i kajsiji detektovan 1935.godine, a na breskvi tek 1984.godine. Pored prisustva u evropskim zemljama, virus je potvrđen u određenom broju zemalja Azije, Severne Afrike, Južne i Severne Amerike. Glavni domaćini virusa šarke su vrste voćaka roda Prunus - šljiva, kajsija, breskva, nektarina, badem, trešnja i višnja. Mogu biti zaražene divlje i ukrasne vrste roda Prunus koje rastu duž puteva i u okviru naseljenih oblasti kao pojedinačna stabla: džanarika, crni trn, divlja trešnja, japanska šljiva, ukrasna trešnja, ukrasna šljiva i druge vrste. Simptomi se mogu javiti na listovima, kruničnim listićima cvetova, plodovima i košticama. Oni variraju u zavisnosti od vrste i sorte Prunus-a, starosti biljke, soja virusa i često se mogu zapaziti samo na nekim delovima biljaka. Takođe zavise i od uslova spoljašne sredine, posebno temperature. Ono što otežava kontrolu i eliminaciju zaraženih biljaka je činjenica da zaraza virusom šarke može biti bez vidljivih simptoma kod pojedinih biljaka domaćina. Takođe osetljive biljke domaćini ne pokazuju simptome u latentnom periodu (od momenta zaraze do ispoljavanja vidljivih simptoma). Po literaturnim podacima ovaj period može trajati i do 3 godine i zato se ne može reći da li je biljka zaražena ili ne. Po ostvarivanju početne infekcije, virus se u početku sporo umnožava i širi u zaraženom stablu. Vremenom, koje može biti i do par godina, virus se može proširiti na celu biljku izazivajući sistemičnu infekciju. Virus se prenosi vegetativnim umnožavanjem zaraženih biljaka i lisnim vašima. Prenošenje na veće udaljenosti vrši se preko zaraženog sadnog materijala (podloga i kalem pupoljaka uzetih sa bolesnih matičnih biljaka). Lisne vaši su odgovorne za širenje virusa na manjoj udaljenosti u oblastima koje su već zaražene i gde se nalaze žarišta infekcije. Zaražena stabla ne propadaju, ona i dalje rađaju, ali slabije i daju plodove lošijeg kvaliteta. Šarka je kao virusna bolest neizlečiva, jednom zaraženo stablo ostaje čitavog životnog veka zaraženo sa nemogućnošću izlečenja. Obzirom da se biljni virusi ne mogu suzbiti hemijskim preparatima, neophodne su PREVENTIVNE mere koje imaju za cilj da eliminišu ili redukuju izvore infekcije u prirodi:

* Karantinske mere kontrole unošenja virusa u zemlje, regione ili proizvodne oblasti u kojima virus nije prisutan. Strogi nadzor i kontrola pri razmeni biljnog materijala potencijalnih nosilaca virusa, zabrana unošenja i uništavanje zaraženih biljaka namenjenih trgovinskoj razmeni i sadnji.

*Ozbiljan nadzor nad zdravljem bilja, praćenje prisustva virusa vizuelnim pregledima pojave simptoma i laboratorijskim testiranjem u cilju ranog otkrivanja obolelih stabala i ranog eleminisanja izvora infekcije krčenjem i uništavanjem zaraženih biljaka.

* Proizvodnja i korišćenje za sadnju zdravog, po mogućnosti sertifikovanog bezvirusnog ili na viruse testiranog sadnog materijala.

* Suzbijanje biljnih vašiju, vektora virusa šarke.

* Gajenje otpornih ili tolerantnih sorata voća.

* Svako zaraženo stablo se mora uništiti. Krčenje i uništavanje mora se obaviti u što kraćem roku, da bi se izbeglo sekundarno širenje virusa biljnim vašima.

Veoma je važno uništiti i izdanke iz korena iščupanog stabla jer su i oni nosioci zaraze.

Bilten "Za našu zemlju", decembar 2016, broj 48.