Pepelnica - Erysiphe graminis

Pepelnica je bolest koja se javlja na pšenici, ječmu, ovsu, raži i tritikaleu. Prisutna je svugde u svetu gde god su zastupljene ove kulture. Dok su se gajile domaće sorte pšenice ovo oboljenje nije pravilo neke velike štete. Uvođenjem patuljastih sorti sa većom gustinom dolazi do jače pojave pepelnice, a samim tim i do većih šteta. Rana zaraza ovim patogenom smanjuje broj klasova, dok kasnije infekcije smanjuju korisnu zelenu masu, a samim tim i visinu prinosa. Kada je zahvaćen list zastavičar, smanjuje se intenzitet nalivanja zrna, a u najgorem slučaju zrna mogu ostati štura.

Simptomi se mogu uočiti na licu donjih listova u vidu hlorotičnih pega u kojima se brzo razvija bledosivkasta micelija. Na suprotnoj strani lista naspram beličaste navlake javlja se hloroza. Ponekad jaka kiša može da spere navlaku od micelija i tada ostaju hlorotične i nekrotične pege.

Parazit kod nas prezimljava na biljnim ostacima i to micelijom ili kleistotecijama. Duvanjem vetra raznose se konidije i askospore koje vrše primarnu infekciju. Infekcija koju izvrše konidije je značajnija od onih koju izvrše askospore. Konidije klijaju na temperaturi od 1-30°C. Obe vrste spora klijaju i daju začetak micelije, na čijoj se površini formiraju konidije koje vrše sekundarne zaraze. Pri kraju vegetacije formiraju se kleistotecije sa askosporama i tako se parazit održava u toku leta. U jesen se askospore oslobađaju i ostvaruju primarne zaraze ozime pšenice. Parazit se u toku leta održava na samonikloj pšenici i tako do ponovne setve u jesen.

Napad pepelnice se ocenjuje ocenom od 0-9. U proleće kada se usev pregleda donosi se odluka kada se vrši suzbijanje bolesti fungicidima.

Preporuke:

• Duett ultra 0,4-0,6 l/ha
• Amistar extra 0,5-0,75 l/ha