N min metoda i prihrana pšenice

Precizna i izbalansirana ishrana azotom je posebno važna za sve biljne vrste, dok je kod pšenice veoma bitna za formiranje klasa. U ovom periodu pšenica kreira potencijal za kasnije formiranje prinosa jer se sada formira broj klasaka u klasku kao i broj klasića u klasku.

Za potrebe racionalne i izbalansirane prolećne prihrane ozimih strnina azotom  koristi se N-min metoda. Razlika između potreba biljaka i utvrđene količine lakopristupačnog azota dodaje se azotnim đubrivima, pri čemu se kod obračuna potrebnih količina đubriva uzima u obzir i mineralizujuća sposobnost zemljišta tokom prolećnog dela vegetacije strnina.

Količina azota u zemljištu vrlo je promenljiva, a zavisi od plodnosti zemljišta, količine zaoranih žetvenih ostataka i sadržaja organske materije u zemljištu, preduseva i njegovog prinosa i đubrenja azotom, osnovnog đubrenja i klimatskih faktora, i specifična je za svaku parcelu. Količina azota još zavisi i od tipa zemljišta, sistema obrade, temperature, vlažnosti i sadržaja vode. Maksimalna mineralizacija u našim uslovima je krajem maja ili početkom juna, u zavisnosti od vremenskih uslova. Tokom prolećnog dela vegetacije dolazi do mineralizacije određene količine azota iz nepristupačnih, u pristupačne oblike za biljke. Razliku azota između potreba za određeni prinos, i količine rezudualnog azota i azota koji će se mineralizovati, potrebno je dodati mineralnim đubrivima, vodeći računa da će se iz đubriva iskoristiti oko 70% azota prve godine.

Zbog velike važnosti ovog hranljivog elementa, i samo vreme primene azotnih đubriva zavisi od količine ovog hranljivog elementa u zemljištu, sorte, agroekoloških uslova i količine koju treba primeniti. 

Pravo vreme za prvo prihranjivanje pšenice je najčešće od 10. februara do 5. marta sve u zavisnosti od vremena setve. Usevi iz ranijih rokova imaju veću potrebu za azotom i za njegovom ranijom primenom i njih treba ranije prihraniti. U prvom prihranjivanju treba uneti 60-80% predviđenog N. Optimalno vreme za drugo prihranjivanje je period od 5-25. marta, kada treba uneti ostatak predviđene doze, 20-40%. Ovo pravilo važi i za ječam i za tritikale. Drugo prihranjivanje je ujedno i korektivno, a svakako se mora obaviti pre početka vlatanja.

Obzirom na prethodnu sušnu godinu i male prinose koji su ostvareni kod svih useva (pri čemu je i smanjeno iznošenje svih hraniva iz zemljišta),  biće veoma značajno da se utvrde tačne količine pristupačnog azota u zemljištu N-min metodom.

Prilikom izrade preporuke za primenu N đubriva potrebno je uzeti u obzir i razvijenost useva. Korekcije u prihrani sa N obavezno se moraju prilagoditi i sorti obzirom da su neke sorte osetljivije na poleganje.

Važan korektivni faktor je i gustina useva. Svaka sorta ima svoju optimalnu gustinu, odnosno specifičan odnos između tri glavne komponente prinosa: broja klasova po m2, broja zrna u klasu i mase 1.000 zrna. Gušće useve (preko 500 biljaka po m2, tj. više od 60 biljaka na jedan dužni m) treba prihraniti sa 10-15% manje N. Kod ređih useva, ispod 400 biljaka, doza N se može za isti procenat uvećati. Kod pregustih useva (preko 600 biljaka po m2), mogu se  primeniti regulatori  rasta u fazama pri kraju bokorenja kako bi se biljke osigurale od ranog poleganja (ovi preparati skraćuju donje internodije).