Značaj pravilnog đubrenja

Ono što predstavlja temelj ozbiljne poljoprivredne proizvodnje i bavljenje preciznom poljoprivredom uz primenu sledljivosti, je svakako poznavanje kvaliteta i sastava zemljišta. Zemljište je „kolevka“ u kojem gajimo biljke, koje će, uz tačno određena hraniva, normalno rasti i razvijati se, doneti dobar rod, a kao produkt toga mi ćemo ostvariti profit sa naših parcela. Pravi korak ka ovome je analiza zemljišta i dobijanje preporuke kako da to uspešno ostvarimo.

Neracionalnom primenom mineralnih hraniva dovodi do značanog smanjenja proizvodnih svojstava zemljišta. Određeni pokazatelji ukazuju na to da je plodnost zemljišta u Vojvodini narušena što potvrđuje Profesor dr Branko Marinković na stručno-naučnom skupu Poljoprivrednog fakulteta.

Profesor Marinković navodi ’’da svojstvo zemljišta koje najviše zabrinjava sa stanovišta kvaliteta svakako je sadržaj humusa. Procenat humusa u zemljištima Vojodine početkom 60. godina na većini obradivih površina kretao se u granicama od 4-6%. Za samo 50. godina uspeli smo da smanjimo sadržaj humusa za najmanje 1-2%.Takođe na osnovu agrohemijskih analiza zemljišta možemo reći da na 27% ratarskih površina na području Vojvodine ima problema sa suviškom fosfora. To povećanje proizvod je čovekovog neracionalnog ponašanja u procesu hemizacije poljoprivredne proizvodnje. Nekontrolisana primena đubriva značajno može ugroziti prinos gajenih biljaka, ali i rentabilnost proizvodnje.’’

Shodno navedenom pravo je vreme da napravimo planove i počnemo da se bavimo preciznom poljoprivredom. Kako bi se prihranjivanje pšenice i ostalih strnih žita obavilo valjano i na kvalitetan način neophodno je izvršiti uzorkovanje i analizu zemljišta na sadržaj mineralnog azota (N-min metoda). U našim uslovima se uglavnom vrši u sledećem periodu: za pšenicu: februar-mart, za šećernu repu: u III dekadi februara i I dekadi marta, za kukuruz: u II i III dekadi marta.