Raport iz severnog Banata

Stručna podrška: dipl.inž. Aleksandar Pap, PSS Kikinda

Primarna poljoprivredna proizvodnja je svake godine na novim iskušenjima, a klimatske prilike ili bolje reći neprilike su najodgovornije za to. Ne postoji univerzalna preporuka šta raditi u poljoprivredi kada se posle zime koju imate u martu mesecu, leta u aprilu, proleće vrati u maj mesec. Nepovoljno je bilo u celoj zemlji, ali region severnog Banata u tom pogledu je još ekstremniji.

U martu je na celom terenu bilo 12 dana pod snežnim pokrivačem, sa obilnim padavinama od 100 litara, lokalno čak i više, da bi 1.aprila palo još 22 litara kiše. Kuriozitet je da smo 1.marta imali jutarnju temperature od -20C i da je to bio najhladniji dan u godini. Srećom da su ozimi usevi bili pod snežnim pokrivačem, pa taj ekstrem nije naneo štetu usevima. Kasniji mrazevi su zato na voćnim vrstama desetkovali cvetne pupoljke. Setva jarih biljnih vrsta je kasnila ali je tipično da su se sejale one njive u koje se moglo ući sa mehanizacijom.

Svi proizvođači koji su zatvorili zimsku brazdu u januaru i prihranili ozime useve ranije nego što to struka preporučuje, su pogrešili u procenama vremenskih prilika. U drugoj dekadi aprila kada je setva počela, nastupilo je izuzetno toplo vreme sa dnevnim temperaturama od preko 25C, koje se ni tokom noći nisu spuštale ispod 10C. Problem je bio kako u takvim letnjim uslovima sačuvati vlagu prilikom agrotehničkih operacija, kvalitetno spemiti i posejati useve. Trka sa vremenom kod većih proizvođača je naročito bila izražena, nekoliko poslova se preklapalo, vladale su visoke temperature tokom dana, zaštita ozimih useva ostavljena je da se obavi u kasnim večernjim i noćnim terminima, a setva i redosled posejanih useva je bio potpuno „individualan“. Toplo vreme i bez padavina se nastavlja i tokom maja, i za razliku od ostalih delova Vojvodine, prvu pravu kišu dobijamo tek 16.05.2018.godine od celih 12 litara, koja je opet bila lokalnog karaktera, pa je negde palo i preko 50 litara, a negde je potpuno izostala. Narednih dana je bilo još padavina, temperature su se vratile u višegodišnje proseke koji odgovaraju našem klimatu, ali taj izuzetno topao period u aprilu i u prvoj dekadi maja je ostavio posledice na sve ratarske useve. Kukuruz posejan u vlažno i toplo zemljište je nikao posle 6 dana i svaki naredni dan je razvijao po jedan list u prvim fazama razvića. Seme koje je palo u suvo, naročito na uzglavnicama i tamo gde se vlaga izgubila je čekalo kišu, što je za posledicu imalo neujednačeno nicanje velike većine useva na velikom broju parcela. Ovaj faktor je u značajnoj meri otežao borbu protiv korova i naredne agrotehničke operacije i kao rezultat dalo veoma lošu sliku stanja useva u celini. Usevi iz kasnijih setvi su nikli posle majskih kiša, tako da imamo suncokrete koji su tek nikli, a pored njih ili par parcela dalje, useve suncokreta koji su u fazi butonizacije. Neujednačenost je prisutna, čak i u okviru iste parcele.

Toplo vreme i bez padavina u periodu od 06.04. do 16.05. izazvalo je ubrzan prolazak završnih fenofaza kod ozimih useva, pa je sazrevanje nastupilo ranije. Strna žita i uljane repice su po habitusu niži, a prva žetva ozimog ječma je bila već 30.maja.

Na našem terenu početkom juna 2018. godine žetva ječma je u punom jeku što se nije ranije dešavalo. Prinosi ječma su, značajno bolji od očekivanih. Prvi otkosi na najlošijim, lakim i slatinastim zemljištima su dali oko 4 t/ha, da bi se sa prelaskom na bolje parcele prinos kretao i preko 7 t/ha.

Dok izađe ovaj broj biltena, žetva uljane repice, a zatim i pšenice, će verovatno biti gotova. Sama procena dužine trajanja žetve trenutno kazuje da će se ovogodišnja žetva završiti najranije u odnosu na višegodišnje proseke sa našeg terena, ali to tako i mora biti, obzirom da je veoma rano i počela.

Bilten "Za našu zemlju", broj 66/67, jun-jul 2018.