Primena totalnih herbicida

U vreme kada ovaj bilten bude u Vašim rukama, biće gotova žetva uljane repce, ječma, a verovatno i pšenice ili pri samom kraju. Upravo je vreme nakon žetve strnih žita i uljane repice idealno za čišćenje parcela od problematičnih višegodišnjih korova dubokog korena kao što su divlji sirak iz rizoma, pirevina, zubača, palamida itd.

Pored vegetativnog načina razmnožavanja, ovi korovi produkuju značajnu količinu semena, koja se putem vetra, kapljica vode i drugim putevima, može razneti na velike razdaljine. Na strništima se sreće i širok spektar jednogodišnjih širokolisnih korova koji se razmnožavaju isključivo semenom poput štira, pepeljuge, ambrozije, dvornika, čička itd. Njihovim uništavanjem pre osemenjavanja, smanjujemo potencijal semena za sledeću vegetaciju.

Suzbijanje korova na strništu preporučuje se umesto česte pojave spaljivanja žetvenih ostataka, koje izaziva velike štete sa dugotrajnim, često nesagledivim posledicama. Spaljivanjem žetvenih ostataka gube se značajne količine organske materije, zagađuje se atmosfera, a takođe se uništavaju i korisni mikroorganizmi u zemljištu. Posebno treba naglasiti opasnost od izbijanja požara. Potrebno je prvo ukloniti slamu sa strništa ili je plitko zaorati (ugariti ili istanjirati) u cilju što većeg provociranja svih prisutnih korova na parceli.

Suzbijanje korova treba započeti kada su korovi u punom porastu. Palamida (Cirsium arvense), pirevina (Agropirum repens) i zubača (Cynodon dactilon) su najosetljivije u vreme cvetanja, divlji sirak (Sorghum halepense) u fazi metličenja, a divlja kupina (Rubus cesius) kada ima formirane bobice.

Suzbijanje korova na strništu se vrši totalnim, neselektivnim translokacionim herbicidima na bazi aktivne materije glifosata. Na tržištu postoji više preparata na bazi ove aktivne materije, a neki od njih su Glifol, Glifosav, Bingo i drugi. Totalni herbicidi se usvajaju u korove preko zelenih biljnih površina i kreću se do svih delova biljke, uključujući i koren. Budući da samo usvajanje i translokacija herbicida traju 24-48h, tako i vizuelne efekte možemo primetiti nakon 3-10 dana od tretmana, u zavisnosti od vrste korova, kada on počinje da žuti, potom crveni i na kraju vene. Do potpunog sušenja korova dolazi za 2 do 8 nedelja od tretmana preparata na bazi glifosata. Da bi se postigao potpuni efekat parcelu ne bi trebalo obrađivati 4-5 nedelja nakon prskanja.

Učinak totalnih herbicida zavisiće od primenjene doze pesticida i načina primene, vrste korova, faze razvoja korova za vreme tretmana i vremenskih uslova. Najbolji učinak ovih herbicida je kod potrošnje vode od 100-200 l/ha, a da bi postigli tu količinu vode, neophodan je pravilan odabir dizni i određivanje potrebne brzine vožnje traktora. Pri takvom utrošku vode i manje doze herbicida na bazi glifosata će imati dobre efekte. Za jednogodišnje širokolisne korove je dovoljno primeniti 2-4 l/ha (ambozija, i drugi jednogodišnji korovi) preparata dok za višegodišnje je 3-4 l/ha za suzbijanje pirevina, 4-6 l/ha za palamidu, 6-8 l/ha zubaču, divlju kupinu, poponac. Vremenski uslovi igraju bitnu ulogu u efikasnosti primenjenih glifosata. Najbolje je tretirati korove na strništu po mirnom i toplom vremenu ali ne na previsokim temperaturama jer su tada stome korovskih biljaka zatvorene. Hladnije vreme usporava dejstvo totalnih herbicida.

Tretman totalnim herbicidima u značajnoj meri u potpunosti smanjuje ili značajno redukuje brojnost korova za naredni usev koji planiramo da posejemo na toj parceli za narednu sezonu. Pri sprovođenju ove mere moramo biti svesni da ćemo uspeti da suzbijemo samo one korove koji su u vreme prskanja ponikli, a svi oni koji će nići naknadno ostaće neoštećeni.

Bilten "Za našu zemlju", broj 66/67, jun-jul 2018.